Половином јануара 1942. године пао је снијег дубок до једног метра у долини Криваје и паралисао свако кретање. Гладни вукови су нападали овце у појатама сеоских домаћина, појавила су се јата дивљих патки, а ријеке и потоци су потпуно нестали под сантама леда. Они старији су вртећи главом предвиђали да ти знаци најављује неко велико зло.
На Савиндан 1942. усташка јединица „Црна легија“ под заповједништвом Јуре Францетића долази из правца Маоче и пали рубна српска села; Предражићи, Врачевац, Јасиковац и Капетаново Брдо. Муслиманска Хаџиефендића легија напада и пали село Жељову. У пет наведених села убијено је преко 426 цивила. Страх је завладао међу српским становништвом.
Францетић без отпора стиже 28. јануара 1942. у Возућу и свој штаб поставља у згради Шумске управе. Сутрадан се већ састао са католичким свештеником Ладиславом Буљаном, главним усташким идеологом на овом подручју. Пошто је побуна отпала као разлог масовног хапшења, приблегли су лукавству.
Начелник општине Возућа Мустафа С. Ђерзић (1883-1957), командир оружничке постаје Фрањо Гавран и Исмет Софтић позвали су директно или преко курира и оружника локалне српске кнезове на састанак: Бранка Павловића из Возуће, Луку Божића из Жељове, Божу Радића из Предражића, Јефту Јовића из Миљевића, Чеду Илића из Предрага, Ђорђа Марковића из Васовина, Милана Стевановића из Хрга, Миланка Никића из Трнића, Љубомира Ивановића из Свињашнице и Јована Савића из Лозне.
Наредили су им да ''изволе довести'' све мушкарце старости 16 до 66 година у зграду Народне основне школе на Луговима (Кућанац) како би им издали пропуснице за слободно кретање. И то на основу Наредбе коју је тих дана потписао Смаил Куленовић, управитељ испоставе Котарске области Жепче у Завидовићима, уз пријетњу да ће они који „не прибаве те пропуснице бити ухићени и строго кажњени“.
Оружници НДХ послати на терен агитовали су како се државне мјере и одлуке морају поштовати, а долази прољетна сјетва па треба путовати и набављати сјемена. Била је то подла обмана.
Не слутећи превару, дио српских домаћина одазвао се позиву и добровољно кренуо према Возућој, ''да се пријави новим властима'', да добије ''црно на бијело'' за безбједан живот . Разапети између неизвјесне будућности, дубоких снијегова и изненада понуђеног мира са мирисом топлог огњишта, унапријед осуђени на смрт су изабрали ово последње. Оне који нису вјеровали у ''гарантовану часну ријеч'' и лаж о легитимацијама, неубијеђени да им ''неће фалити ни длака с главе'', оружници су хапсили и приводили. Сваки покушај бјежања и одупирања сурово је кажњаван.
Они најопрезнији су умјесто у школу побјегли у шуму.
Мада су мишљења позваних била подијељена, почетком фебруара из српских насеља слила се у долину Криваје ријека од 400 мученика. Неки су у путу схватили да је у питању клопка, као рецимо Милан и Петар Јовић из Миљевића, па су са Мисарађе побјегли у шуму. Млинар Цвијетин Илић из Предрага, који је људе превозио чамцем преко Криваје успио је неке, попут Бранка Станковића из Миљевића одвратити од пријављивања.
Неки су због опирања побијени на прилазима Возуће, а други јер су стигли у школу када је воз отишао. Ликвидирани су: предражићки кнез Божо Радић са сином Душаном, Алекса Ђокић из Врачевца, Бранко Јелић из Шиктара, Васо Врачевић из Зобика, Митар (Јовин) и манастирски благајник Митар (Зарков) Спасојевић са Присјеке, Илија. С. Петковић са Капетановог Брда, Саво Савковић и стари Васкрсија T. Ивановић (1876) из Миљевића, стари Саво Л. Његомировић (1890) и Ђорђе С. Благојевић (1882) из Турчиновића, браћа Ристо и Илија Божић из Божића, Љубомир С. Станковић (1911) из Цурића, Браћа Богдан и Бранко Станковић из Поља, Душан Ђ. Панић (1902) из Панића... Њихови посмртни остаци сахрањени су након рата у заједничку гробницу на Лугу скупа са жртвама ексхумираним у Расаднику и Бабуновића дворишту. У костурници споменика на Лугу сахрањена су 62 некомплетна људска скелета.
Двадесетак притворених је наслућујући превару, под окриљем језиво хладне ноћи, искористивши небудност страже побјегло из сабирног логора - Народне школе и избјегло јасеновачки маљ. То су: Илија Јовић (1924+2004) из Миљевића, Бранко Јовановић (1912+1983) и Милко Стевановић (1911+1992) из Хрга, Милош Станковић из Цурића, Саво Лазић из Предрага, браћа Рајко и Душан Илић из Предрага, Немања Марковић из Предражића, Ранко, Рајко и Урош Павловић из Возуће, три сина Манојла Пејића из Пејића, Јанко (1890+1970), Божо (1912+1996) и Јован, Илија (Павла) Пејић (1901+1981), Илија (Ристе) Пејић (1903+1945), Милош (Митра) Пејић, Милан (Марка) Пејић и син Бранко (Милана) Пејић (1923+2004), сви из Пејића. Побјегли су да свједоче.
Бјегунац Бранко Пејић (рођен 1923.године) свједочи:
"Нас петнаест пунољетних мушкараца из Пејића кренусмо у Возућу да се пријавимо НДХ властима, након обећања да ћемо добити пропуснице за слободно кретање. То јутро нисмо ни доручковали,јер смо се надали брзом повратку. У школу смо улазили један по један,и одмах су нас уписивали у неки списак. У учионицама смо законачили чекајући бојника Францетића,без чијег потписа легитимације нису важиле...
Сутрадан ујутро су тражили шест добровољаца за неки посао. Дали су нам крампе и лопате и повели нас преко пруге да сахрањујемо побијене цивиле. У једној кући смо нашли жену Цвијету Павловић расутог мозга,са косом залеђеном по поду,а поред свињца њеног мужа Саила. При укопавању ми се јавила мисао да ћу и ја овако окончати. Зато сам одлучио то вече бјежати. Искористио сам погодност што је нужник био изван школске зграде, прошао крај стражара,задржао се дуже вријеме и у погодном тренутку искочио у снијег...
Отац Милан ме цијелу ноћ тражио међу заточеницима док није схватио да сам побјегао. То му је дало снаге да и он покуша. Његовим трагом је пошло још десетак људи..."
Четвртог фебруара 1942. године најмање 340 утамничених возућких Срба, претежно ратара, жељезничара и шумских радника, изведено је из Народне школе, која је послужила као сабирни центар, укрцано у припремљене жељезничке ''ГЕ'' вагона и упућено према Завидовићима, под изговором да их шаљу ''на привремену радну службу''. А упућени су на пут без повратка, мада су то покрили одлуком њемачко-хрватског повјеренства из Завидовића о „раду у Њемачкој“ и истакли да је одзив радника „грко-источне вјере био изванредан“. У Завидовиће је тим поводом уприличен и улични концерт глазбе Усташке бојнице из Сарајева!?
Воз возућких мученика је из Завидовића прво упућен у Сарајево, а одатле преко Брода за логор Јасеновац.
Послијератним писменим изјавама датим суду "спроводници" воза наредник Џемал Хаџић, инжењер Салих Ђерзић и општински начелник Мустафа Ђерзић потврдили су да су возом "отпремљена" 342 Србина.
Из Предражића
1. Коста (Милована) Ђокић (1900)
2. Алекса (Милована) Ђокић (1896)
3. Милован (Косте) Ђокић (1923)
4. Остоја (Косте) Ђокић (1925)
5. Цвијетин (Станка) Јовић (1894)
6. Васкрсија (Станка) Јовић (1906)
7. Ристо (Станка) Јовић (1900)
8. Јевто (Недељка) Јовић (1907)
9. Дујко (Тодора) Марковић (1892)
10. Крсто (Марка) Марковић (1900)
11. Миливоје (Крсто) Марковић (1923)
12. Мирослав (Јове) Марковић (1917)
13. Видоје (Јове) Марковић (1923)
14. Драгољуб (Јове) Марковић (1921)
15. Ђоко (Јове) Марковић (1903)
16. Ристо (Васкрсије) Марковић (1900)
17. Јово (Станка) Митровић (1896)
18. Ђорђе (Стеве) Остојић (1890)
19. Данило (Стеве) Остојић (1904)
20. Петар (Саве) Остојић (1915)
21. Милован (Петра) Остојић (1913)
22. Јован (Митра) Остојић (1919)
23. Стево (Саве) Остојић (1911)
24. Павле (Илије) Остојић (1898)
25. Илија (Павла) Остојић (1924)
26. Лука (Милана) Остојић (1900)
27. Остоја (Милана) Остојић (1888)
28. Саво (Илије) Пејкановић (1906)
29. Јово (Илије) Пејкановић (1909)
30. Ђорђе (Симе) Пејкановић (1905)
31. Лука (Ђорђе) Радић (1898)
32. Илија (Луке) Радић (1922)
33. Радо (Цвијетина) Радић (1913)
34. Саво (Илије) Стојановић (1895)
35. Перо (Саве) Стојановић (1914)
36. Лука (Илије) Стојановић (1900)
37. Милан Стојановић (1916)
38. Илија (Саве) Тодоровић (1889)
39. Митар (Саве) Тодоровић (1896)
40. Ђорђе (Митар) Тодоровић (1921)
41. Бранко (Николе) Тодоровић (1923)
42. Јанко (Николе) Тодоровић (1923)
43. Васкрсија (Симе) Тодоровић (1912)
44. Крсто (Јован) Тодоровић (1923)
45. Марко (Петра) Тодоровић (1906)
46. Јанко (Марка) Тодоровић (1923)
47. Цвијетин (Николе) Чанчаревић (1906)
48. Милан (Николе) Чанчаревић (1909)
Из Попова Села (Јелчићи и Цвијановићи)
49. Ђорђе (Симеуна) Благојевић (1882), црквени послужитељ
50. Станислав (Ђорђа) Благојевић (1909),шумски радник
51. Цвјетко (Ђорђа) Благојевић (1913), шумски радник
52. Панто (Ђорђа) Благојевић (1815), шумски радник
53. Милан (Васкрсије) Благојевић (1909), шумски радник
54. Бранко (Васкрсије) Благојевић (1918), шумски радник
55. Митар (Јефте) Благојевић (1896), земљoрадник,
56. Јово (Јефте) Благојевић (1902), шумски радник
57. Симо (Прокопије) Благојевић (1883), земљорадник,
58. Благоје (Ристе) Благојевић (1884),земљрадник,
59. Павле (Ђуре) Поповић (1882), земљорадник
60. Благоје (Павле) Поповић (1911), шумски радник
61. Дујко (Антонија) Поповић (1904), кириџија
62. Митар (Павла) Поповић (1878), црквени појац
63. Васкрсија (Павла) Поповић (1880), земљорадник
64. Василије Васо (Павла) Поповић (1889), земљорадник
65. Мирослав Мили (Павла) Поповић (1896), земљорадник
66. Бранко (Мирослава) Поповић (1925), дјечак
67. Ђоко (Марка) Поповић (1889), земљорадник
68. Милош (Ђоко) Поповић (1913), кириџија
69. Јово (Теодора) Ђокић (1894), акордант
70. Илија (Теодора) Ђокић (1900), шумски радник
71. Бранко (Теодора) Ђокић (1905), шумски радник
72. Чедо (Јове) Ђокић (1920), шумски радник
73. Благоје (Марка) Ђокић (1900), шумски радник
74. Недо (Марка) Ђокић (1904), шумски радник
75. Томо (Андрије) Ђокић (1887), земљорадник
76. Симо (Томе) Ђокић (1906), шумски радник
77. Васкрсија (Симе) Павловић (1896)
78. Тодор (Симе) Павловић (1886)
79. Дујко (Симе) Павловић (1892)
80. Данило (Тодора) Павловић (1925),дјечак
81. Димитријe (Косте) Јелисић (1921)
82. Мирко (Јелисије) Јелисић (1910)
83. Милован (Илије) Савић (1924), дјечак
84. Коста (Бошка) Гајић (1920), шумски радник
85. Тодор Тодо (Јована) Трифковић (1885)
86. Димитрије (Станка) Тодоровић (1898), шумски радник
87. Богдан (Станка) Тодоровић (1903), шумски радник
88. Панто (Луке) Радојчић (1923), шумски радник
89. Благоје (Луке) Радојчић-Блажан (1920), шумски радник
Са Липе
90. Марко (Луке) Достанић (1890), шкрибан
91. Радо (Марка) Достанић (1922)
92. Илија (Трипуна) Достанић (1885)
93. Јово Достанић (1901+1942)
Из Хрга, Шивне и Каменице
94. Милисав (Алексе) Јовановић (1900)
95. Радомир (Јове) Јовановић (1915)
96. Бранко (Блажана) Лукић (1899)
97. Паво (Блажана) Лукић (1908)
98. Цвијетин (Блажана) Лукића (1912)
99. Јово (Димитрије) Лукић (1906)
100. Славко (Димитрије) Лукић (1910)
101. Васкрсија (Петра) Смиљић (1889)
102. Бранко (Петра) Смиљић (1903)
103. Милош (Петра) Смиљић (1913)
104. Бранко (Саве) Смиљић (1904)
105. Васкрсија (Саве) Смиљић (1907)
106. Рајко (Тодора) Смиљић (1910)
107. Милан (Трипуна) Стевановић (1895), кнез
108. Бранко (Игњата) Ђурановић (1908)
109. Ђорђе (Игњата) Ивановић (1914)
110. Милан (Ђорђа) Ђорђевић (1909)
111. Срето (Ђорђа) Ђорђевић (1910)
112. Марко (Ђорђа) Ђорђевић (1913)
113. Симо (Сајла) Ђорђевић (1892)
114. Властимир (Давида) Ђорђић (1916)
115. Војин (Давида) Ђорђић (1918)
116. Стојан (Тодора) Јерковић (1903)
117. Остоја (Дујка) Јерковић (1905)
118. Станоје (Ђуре) Јовић (1894)
119. Бранко (Ђуре) Јовић (1896)
120. Панто (Ђуре) Јовић (1900)
121. Стојко (Станоја) Јовић (1919)
122. Станоје (Бранка) Јовић (1923)
123. Душан (Трипуна) Јовић (1909)
124. Стојан (Нике) Стојић (1911)
125. Данило (Стјепана) Стојић (1899)
126. Панто (Митра) Петровић (1909)
127. Бошко (Васкрсије) Петровић (1925)
Из Васовина
128. Данко (Цвијетина) Ђурић (1897)
129. Стеван (Цвијетина) Ђурић (1896)
130. Радо (Цвијетина) Ђурић (1908)
131. Срето (Алексије) Ђурић (1903)
132. Славко (Алексије) Ђурић (1915)
133. Урош (Алексије) Ђурић (1924)
134. Душан (Трипуна) Ђурић (1905)
135. Јанко (Трипуна) Ђурић (1907)
136. Славко (Трипуна) Ђурић (1917)
137. Марко (Гавре) Ђурић (1890)
138. Милан (Ђорђа) Ђурић (1907)
139. Ђорђо Лазаревић (1895)
140. Рајко (Благоја) Лазаревић (1903)
141. Данило (Благоја) Лазаревић (1909)
142. Борко (Тодора) Марковић (1908)
143. Давид (Максима) Марковић (1902)
144. Војин (Петра) Марковић (1905)
145. Саво (Боже) Марковић (1915)
146. Вељко (Митра) Петровић (1907)
147. Никола (Јефте) Петровић (1894)
148. Душко (Душана) Стакић (1925)
149. Светозар (Боже) Станковић (1911)
150. Рајко (Боже) Станковић (1915)
151. Станко (Луке) Стјепановић (1909)
152. Славко (Бранка) Стјепановић (1909)
153. Велимир (Давида) Стјепановић (1907)
154. Чедо (Јове) Стјепановић (1912)
Из Вуковина
155. Стево (Алексе) Мијатовић (1924, довела га мајка из Лозне када се удала за Стеву Јовановића)
156. Исаило (Митра) Митровић (1892)
157. Рајко (Илије) Мркаљевић (1911)
158. Обрен (Гаврила) Његомировић (1893)
159. Чедомир (Обрена) Његомировић (1919)
160. Јанко (Михајла) Павловић (1924)
161. Богдан (Сарафијана) Павловић (1894), млинар
162. Данко (Сарафијана) Павловић (1896)
163. Бранко (Сарафијана) Павловић (1891), кнез
164. Славко (Богдана) Павловић (1918)
165. Никола (Станка) Станковић (1893), Солунац
166. Лука (Гаврила) Пантелић (1898)
167. Јефто (Боже) Пантелић (1921)
168. Славко (Јове) Пантелић (1911)
169. Стево (Ђорђа) Стакић (1900)
170. Данило (Ђорђа) Стакић (1897)
171. Урош (Данила) Стакић (1924)
172. Бранко (Јове) Стакић (1922)
173. Бранко (Саве) Стакић (1923)
174. Антуније (Илије) Стакић (1895)
175. Милан (Боже) Јовановић-Ћоралић (1915)
176. Остоја (Симе) Врачевић (1901)
177. Бранко (Симе) Врачевић (1904)
178. Војин (Симе) Врачевић (1908)
179. Милош (Митра) Врачевић (1911)
180. Ђоко (Цвијетина) Марковић (1897)
Из Турчиновића
181. Чедо (Ђорђа) Благојевић (1923)
182. Васкрсије (Панте) Благојевић (1917)
183. Давид (Боже) Врачевић (1890)
184. Коста (Живка) Врачевић (1900)
185. Васкрсије (Луке) Тодоровић (1907)
186. Паво (Јефте) Тодоровић (1890), Солунац
187. Станоја (Симе) Тодоровић (1911)
188. Његомир (Саве) Његомировић (1916)
189. Његомир (Саила) Његомировић (1896)
180. Драго (Саила) Његомировић (1889)
191. Урош (Саила) Његомировић (1908)
192. Вељко (Саила) Његомировић (1918)
193. Димитрије (Ђорђа) Његомировић (1883)
194. Милош (Димитрија) Његомировић (1916)
195. Марко (Љубе) Његомировић (1924)
106. Крсто (Мирка) Софрић (1924)
Из Цвјетовина и Шиктара
197. Јово (Јефте) Јелић (1894)
198. Павле (Јефте) Јелић (1894)
199. Милан (Јефте) Јелић (1901)
200. Саво (Јове) Јелић (1921)
201. Љубо (Павла) Јелић (1923)
202. Михајло (Јевте) Петровић (1896)
203. Саво (Јосифа) Петровић (1892)
204. Симо (Васкрсије) Петровић (1905)
205. Живко (Ђуре) Трипић (1902)
206. Давид (Дујка) Трипић (1896)
207. Милован (Дујка) Трипић (1911)
208. Живко (Илије) Трипић (1904)
209. Јово (Илије) Трипић (1907)
210. Васкрсија (Ристе) Павловић (1898)
211. Никола (Антонија) Његомировић (1906)
Из Врачевца
212. Петар (Ђоке) Асентић (1926)
213. Остоја (Стјепана) Асентић (1922)
214. Јанко (Марка) Асентић (1904)
215. Стеван (Благоја) Благојевић (1902)
216. Петар (Благоја) Благојевић (1910)
217. Ђуро (Јове) Благојевић (1876)
218. Митар (Јове) Благојевић (1904)
219. Цвијетин (Јове) Благојевић (1910)
220. Митар (Петра) Ђокић (1913)
221. Станко (Ристе) Јовановић (1918)
222. Јово (Петра) Јовановић (1913)
223. Станоје (Павла) Костић (1902)
224. Станоје (Станка) Настасић (1889)
225. Митар (Ђорђа) Петковић (1914)
226. Бранко (Станише) Тошановић (1918)
Из Предрага
227. Симо (Јефте) Живковић (1884)
228. Цвијетин (Јефте) Живковић (1892)
229. Стојан (Манојла) Илић (1924)
230. Урош (Јове) Илић (1921)
231. Илија (Павла) Илић (1911)
232. Марко (Лазара) Лазић (1908)
233. Цвијетин (Јефте) Лазић (1920)
234. Љубо (Јефте) Лазић (1918)
235. Обрен (Васкрсије) Лукић (1912)
236. Јово (Петра) Петковић (1898)
237. Божо (Трипуна) Петковић (1895), Солунац
238. Дујко (Трипуна) Петковић (1906)
Из Пејића и Поткочарина
239. Милан (Станка) Глигорић (1892)
240. Јефто (Ђуре) Добрић (1887)
241. Данило (Павла) Добрић (1913)
242. Драгомир (Павла) Добрић (1915)
243. Живко (Стјепана) Јовановић (1900)
244. Васкрсија (Саила) Пејић (1888)
245. Урош (Васкрсије) Пејић (1922)
246. Цвијетин (Васкрсије) Пејић (1926)
247. Бранко (Павла) Пејић (1885)
248. Марко (Бранка) Пејић (1920)
249. Васкрсија (Нике) Лазић (1898)
250. Манојло (Трипуна) Савић (1905)
Из Жељове
251. Нико (Василије) Никић (1904)
252. Милован (Василије) Никић (1911)
253. Сретко (Јове) Крстић (1920)
254. Панто (Јеврема) Митровић (1904)
255. Јован (Јове) Милошевић (1910)
256. Јово (Благоја) Станкић (1898)
257. Лука (Благоја) Станкић (1904)
258. Тешо (Благоја) Станкић (1900)
259. Давид (Благоја) Станкић (1902)
260. Лука (Саве) Божић (1900), кнез
261. Јевто (Недељка) Јовић (1905)
262. Радо (Цвијетина) Гајић (1913)
263. Остоја (Нике) Марковић (1916)
264. Богдан (Луке) Ђурић (1924)
Из Миљевића и Јањила
265. Милан (Живка) Лукић (1900)
266. Јован (Јефте) Матичић (1882)
267. Павле (Јефте) Матичић (1885)
268. Васкрсија (Михајла) Јовић (1895)
269. Јевто (Ђуре) Јовић (1876),кнез
270. Божо (Михајла) Савић (1890)
271. Божо (Васкрсије) Савић (1917)
272. Дујко (Стјепана) Станковић (1905)
273. Ђорђе (Давида) Стојановић (1909)
274. Лука (Давида) Стојановић (1904), ковач
275. Пантелија (Јевте) Цетић (1914)
276. Саво (Ђорђа) Цетић (1908)
277. Цвијетин (Тодора) Цетић
Из Гаја и Гајчанског Поља
278. Саво (Ристе) Тодоровић (1904)
279. Милан (Ристе) Тодоровић (1905)
280. Саило (Ристе) Тодоровић (1907)
281. Милан (Цвијетина) Тодоровић (1912)
282. Панто (Цвијетина) Тодоровић (1920)
283. Душан (Цвијетина) Тодоровић (1925)
284. Митар (Васкрсије) Тодоровић (1895)
285. Илија (Панте) Тодоровић (1897)
286. Васкрсија Глигорић-Саило (1906)
287. Саво (Дујка) Пејић (1909)
Из Стога и Медића
288. Борко (Саве) Петровић (1903)
289. Душан (Јована) Петровић (1904)
290. Душан (Цвијетина) Савић (1925)
291. Велимир (Симе) Миличевић (1910)
292. Саво (Боже) Лукић (1900)
293. Стојан (Ђорђа) Лукић (1917)
294. Остоја (Николе) Ђурановић (1901)
295. Ђорђе (Симе) Блашковић (1892)
Из Маричића
296. Љубо (Живка) Благојевић (1908)
297. Стојан (Живка) Благојевић (1907)
398. Станко (Живка) Благојевић (1910)
299. Јово (Митра) Благојевић (1890)
300. Душан (Саила) Благојевић (1905)
301. Божо (Саве) Благојевић (1896)
302. Ђорђа (Лазара) Благојевић (1899)
Са Присјеке
303. Цвијетин (Саила) Симић (1895)
304. Љубо (Саила) Симић (1915)
305. Владо (Цвијетина) Симић (1920)
306. Славко (Цвијетина) Симић (1925)
307. Недо (Игњата) Спасојевић (1895)
308. Остоја (Игњата) Спасојевић (1906)
Из Васића
309. Стево (Антонија) Лукић (1902)
310. Васкрсије (Антонија) Лукић (1903)
311. Рајко (Давида) Божић (1915)
312. Данило (Јове) Божић (1907)
313. Милан (Ђорђије) Божић (1899)
314. Чедо (Павла) Божић (1918)
Из Свињашнице
315. Василије (Нике) Благојевић (1880)
316. Стево (Нике) Благојевић (1883)
317. Велимир (Спасоја) Ивановић (1890)
318. Саво (Васкрсије) Марковић (1900)
319. Душан (Неде) Трипуновић (1901)
320. Васкрсија (Марка) Трипуновић (1900)
Из Бучја
321. Дујко (Јове) Марковић (1900)
322. Илија (Трипуна) Марковић (1894)
323. Данко (Илије) Марковић (1912)
324. Милован (Илије) Марковић (1922)
325. Љубо (Косте) Достанић (1908)
Из других мјеста
325. Љупко Пејановић (1912) из Лозне
326. Рајко (Боже) Благојевић (1914) из Лозне
327. Михајло (Луке) Крсмановић (1908) из Лозне
328. Душан (Василија) Мркаљевић (1902) из Јасиковца
329. Марко (Василија) Мркаљевић (1905) из Јасиковца
330. Јово (Станка) Достанић (1901) из Пашалића
331. Радо (Саила) Пашалић (1921) из Пашалића
332. Васкрсија (Јована) Трифковић (1912) из Ђорића,
333. Бранко (Митра) Трифковић из Ђорића
334. Милош (Митра) Врачевић (1911) из Зобика
335. Васкрсија (Јефте) Мркаљевић (1900) из Калајиша
336. Душан (Марка) Панић (1910) из Панића
337. Богољуб (Цвијетина) Михајловић (1910) из Трештенице
На списку и у транспорту смрти су била још шесторица ухапшених Срба,који су успјели искочити из воза, што је представљало чин храбрости.
Прво је на Мисарађи искочио Саво (Бранка) Стјепановић (1926+1971), младић из Васовина, који је те године сахранио 13 побијених чланова породице и рођака Стјепановића. Други је на Ручу искочио Перо И. Тодоровић (1921+1970) из Предражића, претходно безуспјешно убјеђујући оца Илију да и он покуша. На Стошници је то учинио ковач Данило М. Благојевић (1911+1982) из Бучја. Лазар Смиљић из Каменице је искочио у Стогу, Стојан (Ђорђа) Лазендић из Свињашнице у Пољу, а шести је био Ђоко Пејановић (1918+2013 ) из Пејановића, који је напустио воз у Скрозама.
Спроводници воза су пуцали за њима, али су успјели са пруге побјећи у шуму, и преживјети! Послије рата Саво је радио као секретар возућке општине и школе, Лазар је био ковач и шнајдер, Данило ковач, Ђоко се бавио земљорадњом, Перо радио као пружни радник на ЗОК жељезници, а Стојан са породицом преселио у Завидовиће.
На Петровдан, 12. јула 1944. године минобацачким пројектилима испаљеним са Трипића Виса, "ослободиоци" Друге војвођанске бригаде ПОЈ су запалили, а потом потпуно срушили зграду Народне школе, у којој тада није било никакве војске. Да ли је циљ ове акције био уништење мјеста и трагова гдје се двије године раније догодио масовни ратни злочин над православним цивилима тог краја?
У Титовој Југославији о овом масовном злочину у долини Криваје се ћутало. Свако помињање овог и сличних злочина над Србима било је кажњавано пријетњом или затвором. Тај трагични догађај је у јавности одлучно негиран. Код обновљене школе, на Лугу , поред спомен костурнице, сваког 4. јула, пола вијека је играно коло. Били су и говори, а да нико никад јавно није поменуо ових 400 Срба мученика.
Иза неких депортованих, као што је Васксије М. Трипуновић из Свињашнице није остао мушки потомак. Видјели су га очевици на Пјенавцу код Криваје у возу, викао је да поруче његовој жени да чува дјецу.. Имао је шест кћери, Милицу, Милосавку, Радосанку, Олгу, Љубицу и тек рођену Јованку... Угашена је и грана Стојана Ђ. Лукића из Медића. Био је Ђорђин син јединац,а са женом Натом имао двије кћери, Душанку, удату у Карачић и Бранку, удату у Какањ.
Иза Душана (Неде) Трипуновића, кочничара са жељезнице, и његове жене Вишње (1903+1942) која је из пушке убијена у селу, остало је пет сирочића, син Драго и кћери Душанка (удата Добрић), Вишња, Драгица (удата Божић) и Милена. Пошто Драго није имао мушких потомака и Душанова лоза је угашена.
Манојло (Трипуна) Савић је пред рат дошао из Бучја на женевину,имање Симе Глигорића из Поткочарин. Са женом Петром Глигорић имао је четворо дјеце, Душан Рајко, Славко (1936+1942) и Аница. Славко је умро од студени и глади приликом повлачења збјега према Гостовићу, а Петра са троје дјеце те 1942. године избјегла у Прњавор, гдје су наставили трајно да живе.
Аутор: Ненад М. Цвјетковић
Објављено: 05.06.2026.