Највеће стратиште у Србији, које више од седам деценија, тачније од 1951. године, када је установљено као спомен-подручје, нема титулара, коначно ће добити некога ко о њему званично брине. Наиме, јучерашњим састанком у Скупштини града Београда између представника Града, Музеја жртава геноцида и Министарства културе, почела је и званично процедура преузимања спомен-подручја.
КО ОРГАНИЗУЈЕ ЖУРКЕ
Очекује се да Јајинци до Нове године пређу у руке Музеја, као матичне установе, одговорне за неговање културе сећања на жртве геноцида, ратних и злочина против човечности.
- Давањем на старање и управљање овог историјског локалитета од националног значаја Музеју жртава геноцида, као и обезбеђивањем услова за реализацију планираних активности, коначно ће бити обустављена вишедеценијска пракса да се масовне гробнице десетина хиљада страдалника користе за ауто-трке, излете, спортске активности, шетање кућних љубимаца, организовање прослава дечјих рођендана, сунчање и много тога што са правом изазива узнемирење грађана, а посебно непосредних потомака жртава - саопштавају из Музеја.
Место страдања у Јајинцима често је на мети изгредника
Њихови стручњаци су током претходног викенда поново уочили трагове вожње и "потписивања" кола по масовним гробницама.Прошле године појединци су, возећи квадове, направили кратере и уништили зелене површине, а посебну пажњу јавности привукла је фотографија девојке која се сунчала поред Централног споменика.
СТРАТИШТЕ НИЈЕ ИЗЛЕТИШТЕ
Директор Музеја Дејан Ристић, каже да је у земљи годинама неговано "идеолошко сећање", а од распада некадашње заједничке државе "култура заборава", чији спој у главама људи изазива хаос.
- Осим тога, једино у Србији су стратишта прозвана спомен-парковима, уместо спомен-подручјима или државним музејима. Тиме се људима сугерише да је то место за разбибригу. Још када се додају клупе и сунцобрани, људи се понашају као на било ком излетишту. Ово није излетиште, већ највеће стратиште у Србији у време Другог светског рата - каже Ристић.
Зато ће Музеј, када старање пређе на њега, поставити физичке баријере, да људи не би могли да возе на овом месту или организују спортска такмичења. Сличне ограде постављене су у Доњој Градини, где су грађани, и то Срби, улазили аутомобилима возећи по гробним пољима!
- Од нас самих је потребно сачувати наше страдалнике - каже Ристић, и додаје да ће бити организована и едукација грађана, а чуварска кућица постаће кустоско-чуварска кућица.
Иницијативу Музеја од 29. децембра прошле године да им Јајинци буду дати на старање прво су продржали председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, а пре недељу дана и потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић.
Масовне егзекуције спровођене до краја 1943.
Иначе, у Јајинцима је за време Другог светског рата стрељано више десетина хиљада особа свих националности, највише српске. Ту су убијани и Јевреји, Роми, присталице и припадници народноослободилачке војске Југославије, Југословенске војске у отаџбини, а било је и стрељаних криминалаца и преступника, као и странаца, али у малом броју.
Стрељања су почела 15. јула 1941, када је погубљена прва група осуђених Јевреја. Од тада, ово некадашње Школско стрелиште београдског гарнизона Војске Краљевине Југославије, фигурирало је као губилиште на коме је стрељано највише осуђеника у читавој окупираној Србији.
Све егзекуције вршио је немачки 64. полицијски батаљон, а у мањем броју и војници Српске Државне Страже. Највећи број осуђеника стрељан је из логора у Топовским шупама, на Бањици, Сајмишту, као и из затвора квислиншке Специјалне полиције и Гестапоа.
РАКА СА 7.000 ЛЕШЕВА
За копање рака обично су ангажовани радници са Новог гробља. Оне су копане за 100 и више лешева. За време спаљивања жртава, сведоци су видели најдубљу раку на средини и у њој је пронађено више од 7.000 убијених, махом Јевреја који нису имали рана.
Они су убијени у покретној гасној комори (душегупки), почетком 1942.
Приредили: В. Ц. С. - Ј. Г. П.
Вечерње новости
15.11.2022.