Хоџа Осман Растодер спада у ред најзначајнијих ратних злочинаца из редова муслиманског становништва у Црној Гори, заједно са Саљом Никочевићем, и браћом Феровић, Ризом и Шемсом из плавско-гусињског краја. У односу на остале ратне злочинце из редова муслимана у Црној Гори, који су били прости извршиоци и са нижом командном одговорноћу.

У случају наведениих радило се о инспираторима злочина тј. организаторима који су плански сва злодјела осмишљавали унапред.

По категоризацији врсте ратног злочина, наведени су били ратни злочиинци по командној одговорности, одгворности за инспирисање злочина, а у једном броју случајева и директни извршиоци злочина. Поред одговорности за масовне злочине за крајњу и најтежу инстанцу ратног злочина - масовна убиства, наведени су одговорни за серију злочина ниже категорије:

• наношења тешких тјелесних повреда (пребијања), 
• пљачкања покретне имовине, 
• палеж кућа, 
• силовања жена и дјевојака
• интернација - слања углавном неборачког становништва (жена, дјеце и стараца) у импровизовани логор (затвор) у тзв.“Кући Џудовића“ у Плаву, локално назван „Инсан“. Ту су логораши систематски изглађивани, живјели су у најтежим смјештајним и хигијенским условима, и према процјенама у том логору је умрло 28-оро дјеце до пет година старости.

Хоџа Осман Растодер је прије рата био познат човјек муслиманске заједнице Бихора. Руралне средине овог типа имале су традиционално врло мали број образованих људи ван теолошког образоовања, што је могло бити афирмација за локално исламско свештенство, јер није имало конкуренцију у интелектуалној области народних лидера. На то треба додати у већини крајње необразоване руралне масе, уз то вјерски фанатизоване, којима је теолошки домен образованих појединаца представљао и највећу импресију да би неког схватали као лидера.

Злогласна муслиманска милиција у Старом Расу

У списима Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе, састављаним 1945. године, путем формирања досијеа за ратне злочинце Осман Растодер је означен као „организатор и командант Албанске фашистичке милиције (АФМ) у Рожају, срез берански“. Према овим подацима наведено је да је родом из Петњице.

Као жртве његовог злочина (оштећеници) наведени су:

1. Данило Делевић, партизан из села Полице, срез берански - убијен
2. Драгомир Пантовић, партизан из села Полице, срез берански - убијен
3. Васо Поповић, партизан из села Полице, срез бераски - убијен
4. Мујо Шћекић, мајор југословенске војске из села Полице, срез берански - кућа му је  запаљена и уништена покретна имовина
5. Ристо Луковић, борац југословенске армије из села Лозна, срез бјелопољски, ухапшен и утамничен под нехуманим условима
6. Сава Вељић, домаћица из села Богосаве, срез берански - опљачкана јој је имовина, а она хапшена и малтретирана
7. Станисава Шћекић, домаћица из села Бабина, срез бјелопољски - запаљене су јој три планинске куће и опљачкана имовина;
8. Милоња Шћекић, из села Бабина - отимање земље и пљачка имовине;
9. Максим Стојановић, из села Маште, срез берански - запаљена му је кућа и опљачкана имовина
10. Максим Стојановић, из села Маште, срез берански - запаљена му је кућа и имовина опљачкана;
11. Ђуро Трифуновић, из села Заграђа, срез берански-запаљена му је кућа и имовина опљачкана

Растодер се теретио да је организовао муслииманску милицију у заједници са италијанским окупатором у срезу беранском у јулу 1941. годиине. Кроз читаво вријеме окупације командовао је овом оружаном јединицом „водећи фанатизоване муслиманске масе" против православног становиштва. Као такав био је један од највјернијих слуга окупатора и „један од највећих непријатеља како партизанског покрета тако и православних Срба уопште“.

Почетком августа 1941. године Растодер је са својом муслиманском милицијом „која је носила назив Албанске трупе“ напао на широком фронту на линији Турјак-Тифран село Полицу у срезу беранском. Њему су били потчињени нижи рејонски команданти Осман Цикотић и Арслан Ђукић. Потиснувши локални устанички одред из Полице, Растодерове снаге су упале у село Полицу  и том приликоом спалиле 54 куће, опљачкавши цјелокупну имовину.

У одбрани Полице том приликом су погинули Данило Делевић и Драгомир Пантовић.

Икона Величких мученика, 1944

Осман Растодер је том приликом убио заробљеног партизана Васа Поповића из села Горажда, сјевероисточно од Берана. Османова муслиманска милиција је у овој акцији поред осталих спалила кућу Муја Шћекића, три планиинске колибе Станисаве Шћекић, три планинске колибе Андрије Боричића, стаје за стоку и цјелокупну имовиину Милоње Шћекића, Максима Стојановића и Ђура Трифуновића. Циљ је био да се нико нема гдје вратити.

У септембру 1941. један батаљон италијанске фашистичке војске - дивизије „Венеција“ при XIV корпусу заједно са муслиманском милицијом под командом Растодера изашао је у акцију у село Туцање. Растодер је том приликом представио Италијанима Саву Вељић из села Бабина као комунисткињу и са својим милиционарима опљачкао њену трговачку радњу. Сава је ухапшена и одведена у италијански логор у Бару, гдје је под нехуманим условима утамничена 20 дана.

Истог мјесеца, датумски 27. септембра 1941. у заједници са италијанском окупаторском војском муслиманска милиција под командом Османа Растодера опколила је село Азање у срезу бјелопољском. Азањски сељаци су се организовали и пружили отпор, али су били надјачани и натјерани на повлачење. Том приликом је заробљен сељак из Азања, Ристо Луковић, који је касније дао изјаву Земаљској комисији за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе, да је Растодерова милиција у овој акцији стријељала четири ухапшена сељака. 

Сам Луковић је везан и мучен и одведен у Скадарски логор, гдје је под нехуманим условима утамничен неколико мјесеци, а потом од војног италијанског суда на Цетињу осуђен на двије године затвора са присилним радом у Италији.

У овом поступку пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе као свједоци - оштећени и свједоци изјаве су дали: Мујо Шћекић, Милоња Шћекић, Љубо Шћекић, Радомир Ђукић, Радош Шћекић, Радивоје Боричић, Станисава Шћекић, Марко Вукићевић, Миладин Куч, Максим Стојановић, Саво Вељић, Назиф Бабачић, Ристо Луковић, Миливоје Вукајловић и Милутин Поповић.

Као саучесници са Растодером означени су Арслан Ђукић и Осман Цикотић, мада је јасно да су то и сви припадници Растодерове муслиманске милиције, али да су ова двојица само била у нижем командном статусу од Растодера.

Записник предмета о злочинима Османа Растодера сачињен је на Цетињу 25. децембра 1945. и потписан од стране Јакше Брајовића као предсједника комисије. Међутим, из низа других досијеа и материјала Земаљске комисије, види се јасна одговорност Османа Растодера за још низ ратних злочина, као нпр.масовног злочина у селу Горња Ржаница код Мурина у октобру 1943. и масовног покоља у селу Велика код Плава 28. јула 1944. када је за један дан убијено преко 500 цивила српског становништва, углавном жена и дјеце. Ти предмети су за посебно проучавање и интерпретирање.

Осман Растодер је ликвидиран од одреда КНОЈ, на планини Лађевац 26. јануара 1946. гдје се скривао код рођака.

Аутор: др Александар Стаматовић, историчар
Филозофски факултет у Никшићу

Извор: Државни архив Црне Горе, Одјељење у Подгорици
Материјали Земаљске комисије за утврђивање злочина купатора и његових помагача НР Црне Горе, кутија XI, досије бр. 91.

Преузето са: srpska24.me
Објављено: 01.03.2024.