Тужилаштво за ратне злочине започело је истрагу против Синана Морине (34) из села Оптеруша код Ораховца, који се тренутно налази у притворској јединици Казнено-поправног дома "Забела" у Пожаревцу, због сумње да је један од извршилаца ратног злочина у селима Оптеруша и Ретимље 1998. године.
Морина је ухапшен 28. децембра 2006. у Херцег Новом (Црна Гора), одакле је одмах пребачен у Републику Србију јер је против њега постојала оптужница за тероризам Окружног тужилаштва у Призрену, које је измештено у Пожаревац.
Тужилац Окружног суда у Призрену Добривоје Перић је "случај Морина" почетком ове недеље предао Тужилаштву за ратне злочине.
– Сумњамо да је Морина као припадник "ораховачке групе" ОВК умешан у ликвидацију 25 особа српске националности. Ова формација деловала је у оперативној зони "Паштрик", а тела убијених су касније сакривена у пећини Волујак код Клине. Тела су идентификована и предата породицама – казао је заменик тужиоца Драгољуб Станковић, који се управо вратио са Косова где је започео истрагу "случаја Морина".
РАТОВАО КОД ДЕЧАНА
Морина је, према расположивим подацима, ухапшен у Црној Гори због покушаја крађе аутомобила. На његово хапшење одмах је реаговала регионална канцеларија Савета за одбрану људских права и слобода у Призрену, апелујући на црногорске власти да "свим грађанима Косова омогуће несметан транзит кроз Црну Гору".
Апел косовских хуманитараца црногорским властима не чуди, јер је и Антон Лекај, до сада једини Албанац доступан српском правосуђу који је пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду осуђен на 13 година затвора због ратног злочина над неалбанским цивилима, такође ухапшен на територији Црне Горе, а потом предат МУП-у Србије.
Према наводима косовских штампаних медија, родбина Синана Морине одбацила је оптужбе за тероризам, а његов брат тврди да је у време сукоба на Косову и Метохији Синан боравио у Немачкој, од када наводно тамо и живи.
Ипак, Синанову родбину демантује иста косовска штампа, која у архивама из времена ратног сукоба садржи податке да је Синан (Хајредина) Морина био активан борац ОВК у саставу 132. бригаде "Мирте Зенели" којом је командовао Малик Ндрецен, на фронту између села Пожар и Љумбарда у околини Дечана.
НЕМА АДВОКАТА
Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине, казао је да Морина, коме је одређен притвор у трајању од 30 дана, још нема адвоката.
– Уколико оптужница за ратне злочине буде подигнута, могуће је да ће га заступати адвокат Теки Бокши, који је пред судом у Републици Србији бранио Антона Лекаја – рекао је Векарић.
У Фонду за хуманитарно право кажу да нису упућени у "случај Морина", као и да нико од њихових правних заступника није ангажован на овом случају.
ПЕЋИНА ВОЛУЈАК И ЈАМА КЛЕЧКА
У пећини Волујак на Гребеничкој планини, неколико километара јужно од Клине, на путу између Приштине и Пећи, пронађени су посмртни остаци убијених особа. Према извештају форензичара Европске уније из децембра 1999. године, пећину Волујак користили су припадници ОВК као место на коме су држани и убијани отети грађани.
Иако су српске власти по потписивању Кумановског споразума апеловале на Унмик да истражи ову масовну гробницу, ексхумација је започела тек у априлу 2005. године.
Из гробнице Волујак ексхумирана су тела 11 чланова породице Костић и двојица Николића из села Ретимље, осам Срба из села Оптеруша и по једна особа српске националности из Ораховца и Малишевске Бање. Преузимање тела идентификованих Срба и других неалбанаца, која су пронађена у овој масовној гробници, обављено је у октобру 2006. године.
Њихови посмртни остаци сахрањени су на београдском гробљу Орловача. Претпоставља се да је све њих киднаповала ОВК између 17. и 19. јула 1998. године, а касније убила и бацила са литице високе 25 метара у јаму. Тела убијених кише су потом односиле у дубину и прекривале муљем.
У непосредној близини Волујка налази се и Клечка, јама у којој су још 1998. године пронађен посмртни остаци ликвидираних Срба. Масовну гробницу у пећини код села Волујак 1998. године помињао је Јуан Мазреку, након што је признао злочине над Србима у Клечки. Ово подручје је била зона одговорности Рамуша Харадинаја, тадашњег команданта ткз. Ослободилачке Војске Косова, чији је центар био у Јабланици.
Аутор: Марко Албуновић
Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 19.01.2007.