"Онај ко контролише прошлост, тај управља са садашњости и будућности"

Овако је диванио својевремено Џорџ Орвел, енглески романописац прије стотинак година. И њему је било јасно како стоје ствари у мученом 20. стољећу...

Но, морам се осврнути не само на бесрамност, већ и безобразлук који поприма све облике дијагнозе Алмира Куртовића, бихаћког публицисте који је аутор поставке на спомен-комплексу Гаравице. Тачније по захтеву Музеја унско-санског кантона и Министарства привреде истог региона он је добио новац и захтев да се направе табле, које би путницима-намјерницима требало објаснити шта се ту дешавало током Другог свјетског рата.

Да кренемо редом...

ПРВА ПЛОЧА

На почетку овог рада Куртовић помиње бројке жртава, за које вели да до данас нису познате.
Ово јесте тачно, али се дотични није усудио да каже оквирно, типа "неколико хиљада", јер би управо бројка жртава могла рећи посјетиоцима о размјерама масовног злочина, јер овако недефинисано тачније замагљено оставља простор за манипулације, типа да је ту убијено око 150 људи. Број жртава се креће од 12.000 па до 15.000... Наравно жртве нису само из града Бихаћа, већ и околине. Ваља напоменути да у самом граду Бихаћу ниједна мушка глава србског живља није остала на рамену, јер ако нису поубијани, онда су прогнани.

На тој првој, тј. уводној табли Куртовић помиње и посљератна времена, гдје каже како се церемомија отварања споменика остварила 25. јула 1981. када је обиљежавано 40-та годишњица устанка народа БиХ против окупатора.
Међутим, чудно је то како и сами комунисти тј. Титови сљедбеници су кроз текстове на споменицима замагљивали чињенице и дословно фалсификовали историју. Тачније у мноштву текста на таблама стално се помињу окупатори, а нигдје нема ријечи о њиховим помагачима... јер су помагачи имали нацију, као и жртве, зар не?
Иначе, аутор споменика на Гаравицама био је београдски уметник и професор Богдан Богдановић, публициста задојен идејама Коминтерне вјерујући да националности нису битне.

У завршном дијелу прве табле, Куртовић помиње Хамдију Поздерца, комунистички активиста из Цазина, који је у вријеме социјалистичке Југославије обављао низ важних и одговорних функција, не само на републичком нивоу, већ и савезном. Занимљиво ми је то што није поменуо рођеног му брата Хакију.
Оно што је није наведено везано за Хакију Поздерца и Гаравице јесте ситуација када се требало написати текст на споменику, гдје се помиње и бројка жртава... па је Хакија тражио да се упише 12.000 Срба, Хрвата и муслимана. Иако су му објашњавали да на тој локацији су убијани искључиво Срби. Он није дозволио да се тако напише, већ "родољуба"... Ово само говори о испраном мозгу једног политичара, који неће да прихвати чињеницу да је према Србима спровођено истребљење.

ДРУГА ПЛОЧА

Овдје се говори и о позадини "сукоба", односно помиње се на почетку Краљевина Југославија, која је несрбским народима била мрска и омражена, јер су Срби били у тој држави већина и по вјерском и националном кључу. На челу је била династија Карађорђевића. Па се ту на табли помиње дио

ПРОГОН И УСТАНАК
Усташки покрет како пише сматрао је да у Краљевини СХС угњетавала хрватски народ, као и да Краљевина Југославија затире хрватску државност.
Будалаштина која одзвања. 
Прво, још прије Великог рата, сами Хрвати су били поробљени народ од Бечког двора, гдје су понизно вијековима служили за најтеже и најгоре послове. С друге стране Срби су тада имали Војну Крајину више од 350 година и знатно повољнији положај у Аустроугарском царству. Током Првог свјетског рата, хрватски политичари су кумили и молили Владу Краљевине Србије да се ослободе јужнославенски краљеви и да се створи прва јужнославенска држава, што је учињено 1. децембра 1918. године, само два и по мјесеца пошто је пробијен Солунски фронт, а Војска Краљевине Србије потпомогнута добровољцима из дијаспоре и преглим Србима из аустроугарских јединица успјела да сломи и разбије у парампарчад германску аждају. 
Током функционисања прве нам заједничке државе, прво Словенци, а за њима и Хрвати су свакодневно јадиковали о угрожености и мањку "права и слобода". Суштина је што су они, прије свега Хрвати у државно-правну заједницу ушли са неискреним и подлим намјерама, те су Краљевину СХС доживјели као "краткорочну везу", са циљем да се што прије ослободе "београдског јарма", али проблем су биле границе. Они су хтјели да њихово буде све до Дрине и Дунава, што је само по себи парадокс из више разлога. Нити је њима слобода пала са неба, већ је плаћена са србским костима и крви, а друго што свакако на том простору нису имали већину.
Е сада, то угњетавање и затирање државности овдје се помиње као разлог за освету. Тачније по оснивању наци-фашистичке НДХ 10. априла 1941. Усташки режим почиње са прогоном Срба, Рома и Јевреја, при чему се овдје наводи податак да је то рађено на иницијативу тј. политику Трећег Рајха. Да није трагично, било би смијешно, мајке ми рођене.
Ватикан је одмах благословио НДХ, а логистику и велику подршку је давала Римска курија, са циљем истребљења Срба и Православља на територији од Драве до Јадрана. Ту је заборављено рећи да су њемачко-нацистички официри често се згражавали над хрватско-муслиманским злодјелима, а такође су официри Вермархта и Гестапоа обуздавали усташке дужноснике у бруталности и садизму који је кључао из њих. Суштински, Хрвати су били извршиоци планова које су осмишљене деценијама раније у Ватикану. Вриједи поменути овдје чињенцу да је 1.300 римокатоличких свећеника и фратара учествовало и подстрекивало масовна убиства Срба у НДХ. Када би Куртовић само смио овако нешто на напише, људи моји на тим табелама. 
Такође, Куртовић помиње податак о томе да су Срби у Бихаћу чинили трећину становништва. Ово је баш безобразно умањен податак, јер истребљење током Другог свјетског рата јасно говори да су пред рат, Срби у Бихаћу имали двотрећинску већину, а такође и у Врбаској бановини. Након ДСР, први попис становништва је био 1948. гдје се јасно уочава да је број Срба радикално смањен.

Треба рећи да је ово око акције коју је водио Љубомир Кватерник 23. јула 1941. тачно, односно да су на превару одведени Срби из затвора 'Капетанова кула', наводно на рад у Њемачку... уствари одведени су на стријељања, а прије тога су опљачкани.

Наводи Куртовић и крај јула 1941. гдје каже како србски народ на подручју Лике, Далмације и Босанске Крајине диже устанак (ова ријеч се ставља под наводнике)... гдје помиње две верзије. Једни сматрају да је то антифашистишки покрет народа у БиХ усмјерено против усташа, а други да је ријеч о антихрватској побуни, са циљем рушења НДХ и стварања србских подручја, етнички чистих. Даље пише, како је страдао муслимански народ код Кулен Вакуфа и околине.
Најлакше је написати лаж! Јер за истину мораш написати све, али баш све и један детаљ. Позната латинска спортска игра јесу звецкање полуистининама, у чему им се воле придружити муслимани. Кулен-Вакуф је у то вријеме имао добре бојовнике који су сијали смрт међу Србима, па тако "враћање мило за драго" се тумачи као страдање хрватског и муслиманског народа, вјеровали или не. Ово није била пракса на једном уском подручју, већ на цијелом јужнославенском простору. Такође, Куртовић помиње ту злочине од стране "устаника" над муслиманима и Хрватима у том крају. Масовне гробнице нису никада нађене, док се за србске знају гдје су, па су тако након ДСР ту назидане, школе, болнице, домови културе... како би се сакрили трагови геноцида.

Још страшније ми је ова појава у тексту. Када Куртовић наводи како се у вријеме СФРЈ, "разбацивало са бројкама"... Поменута је и нека Сребренка Будимир, која је како наводи дошла до бројке 1.500 жртава, док је Бранко Бокан изнио податак о 4.000 страдалих. Ово су подаци из посљедње деценије 20. вијека. Тај Бокан наводно рече како Срби нису нестали са Бихаћког подручја.
Да ли је икада дозвољена акција ископавања масовних гробница или је то било рушење тековина братства и јединства, да се не би Тито и сарадници љутили како им мртви Срби уништавају "тековине НОБ и револуције". Срби су од већинског народа у Граду Бихаћу крајем тридесетих година прошлог вијека, дошли до националне мањине почетком деведесетих година. Боканове аксиоме су феномен своје врсте, јер нису нестали, па има их за један комби... шта хоћете више?Случајно су их поубијали, растјерали и пролетеризирали...?

ТРЕЋА ПЛОЧА

Овдје има дио који је посвјећен Бихаћкој операцији, односно уласку партизанске гериле и протјеривању Хрвата и муслимана оданих Анти Павелићу.

Куртовић на овој плочи помиње, партизанску освету, као и податак да су паризани имали своје помоћнике у граду Бихаћу. Ово је резултирало брзом акцијом одмазде, гдје су сарадници упрли прстом у крволоке који су окрвавили руке над србском нејачи и невиним људима. Тако да су партизански првоборци почистили монструме који су спроводили геноцидне намјере из Загреба. 
Оно што је бизарно, што Куртовић овдје наводи тачне гробнице и све везано за хрватске и муслиманске жртве. Помиње 25 гробница, као и начине мучења жицом и сл. На том дијелу помиње и ликвидације "народних непријатеља" током 1945-1946...
Титов режим јесте заиста то радио, али је овдје замјењена теза... Хрвати и муслимани су у тим акцијама убијани, јер су окрвавили руке и савјест током ДСР... док су Срби убијани, јер се сматрало да ће ометати извођење социјалистичке револуције. Потпуно два различита појма, односно угла сагледавања. 

У Бихаћу је крајем новембра 1942. одржано прво засједање АВНОЈ, највише политичке власти партизанске гериле. Ту су дате смјернице за оно што је усвојено годину дана доцније у Јајцу... Нажалост, по Србе ништа добро, јер су србски народ раздијелили у пет република, плус што је Ј.Б. Тито разбијао светосавски корпус увођењем нових нација. 

Уколико неко пожели да сазна шта се збило у Бихаћком региону, па и на Гаравицама, најбоље је да погледа документарни филм "Гаравице", из фондације Заборављен Коријени, аутора Драгана Д. Радовића из Источног Сарајева. Радовић је на овом филму пажљиво радио током 2020-2024, када је премијерно приказан у Бањалуци, касније у још неколико градова. 

Оно што мени упада у очи, јесте чињеница, да су табле са "објашњењима" постављене онако брзински 2023. јер је неко снимио Радовића шта ради

• посјете разним архивама
• интервјуи још увјек живих свједока
• обилазак локација на терену

па су видјели да ће ту бити много ствари које они неће моћи тако да замажу и демантују... тачније нисам чуо да је ико од муслиманских или пак хрватских публициста и историчара успео да нађе неку лаж или макар замјерку код Радовићевог најпознатијег остварења, које се приказало и на РТ и РТРС.

Зато су пожурили Куртовића да брже-боље склепа неке тарабе на Гаравицама, које служе ничем другом до оправдавању масовних злочина којима је извршено етничко чишћење Бихаћког региона од Срба. Оваквим подлостима би им и Титови комунисти позавидели.

Да надовежем и ово.. мноштво споменика везано за НОБ и жртве наци-фашистичког терора који су подигнути у БиХ током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека... је срушено, уништено и спаљено у посљедњој декади прошлог стољећа. Ово су радили потомци хрватско-муслиманских крволока у срединама гдје су имали већину, јер су их "вријеђали", тачније подсјећали су да су потомци ратних злочинаца, од којих је један дио успио да буде пороцесуиран. То и јесте особина геноцида, да се пориче.

Алмир Куртовић је само један пијун машинерије која циљано радио "лош посао" односно фалсификује историју, како би се сакрили трагови нашег биолошког нестанка који је рађен плански, а извршен системски по тачкама и особама које су тачно знале шта треба да раде. Геноцид је мала ријеч, али њих свакако није срамота, њихове потомке још мање. Негираће и негирати... негирати и негирати!

Зато ми смо ти који морамо потомке усмјеравати и причати им истину да им се не понавља геноцид...

НЕМАМО ПРАВО НА ЗАБОРАВ
НЕМАМО ПРАВО НА ЋУТАЊЕ
АКО НЕ КАЗУЈЕМО МИ
ПРОГОВОРИЋЕ КАМЕЊЕ!

Већ годинама уназад првог викенда аугуста мјесеца, на Гаравицама се одржава молитвено сјећање и парастос за Гаравичке мученике. Ако сте у прилици, дођите да им упалите свијеће, јер су пострадали као Христови ратници, због вјере православне и србског имена.

Написа: Чуле
15.05.2026.