Ја се зовем Милан Јокић, син Миодрагов, унук Којин, праунук Милин, чукунунук Петров.

Ово је моја прича.

Ја сам потомак једне скоро затране фамилије. Никада се нисмо светили , јер ми нисмо били као они. Памтимо! Опростили никада нисмо. И никада им нашу дјецу опростити нећемо!

Надгробна плоча која свједочи о аугустовском покољу 1941. у Калатима.

Ово је једно свједочење о покољу у селу Калатима код Кулен Вакуфа, јужно од Бихаћа 50 км, на сјеверо-западу Босне и Херцеговине, гдје протиче ријека Уна.

Ово је прича како је моја породица страдала почетком љета 1941. године од усташких зликоваца.

Село Калати, усликано маја 2017.

Ова слика горе је гроб мог пранђеда Миле Јокића (1875-1941) којег су усташе убиле код куће и ту је сахрањен крај наше локве и никада није пренешен у гробље, нити му је подигнут било какав биљег, ја сам наком 70 и више година по први пут обиљежио то мјесто и запалио свијеће на том мјесту.

Планирам да подигнем  споменик ђеду у нашем сеоском гробљу, али нећу да га дирам одатле. Мој отац и стричеви нису имали осјећај према томе. Једноставно их није интересовало.
 

Село Калати, код Кулен Вакуфа... сликано маја 2017.

Ово горе је наша стара кућа, запаљена 1941. године од усташа и никада није обновљена, сва чељад из ове куће је побијена која се затекла ту.

У овом жбуњу (слика доле), уз кућу Дане Медића на Калатима налази се једна од масовних гробница. Ово је масовна гробница гдје су били закопани чланови породице Медић, Јокић и Ђујић. Дане Медић је своје рођаке пренио у гробе, а ту се и данас налазе земни остаци моје породице, што су усташе убиле љета 1941. године.


Село Калати, код Кулен Вакуфа... сликано маја 2017.

Моја  породица  као и већина српских породица из Островице и Калати страдала је у масовном покољу који су починиле усташе из наше околине почетком љета 1941. године.

Породица  мога пранђеда Миле Јокића бројала је 12 чланова почетком тог крвавог љета 1941. године. Од њих  12 чланова рат је преживјело само њих троје, а то су мој ђед Којо и његова два рођена брата Ђуро и Илија Јокић који су се за вријеме покоља у Калатима, налазили у заробљеништву и тако избјегли страдање.

Прва жртва у Јокићима био је домаћин и глава куће наш пранђед Миле Јокић који је у вријеме свог страдања имао око 66 година, а најмлађи члан породице Јокић који је настрадао био је стар само 4 дана, а ријеч је о мушком дијетету ђедовог брата Ђуре, коме нису стигли ни дати име, а рођено је 31. јула, а убијено 3. августа 1941. тако да је поживило само 4 дана.

Усташки зликовци нису имали милости, тако да у Јокићима послије покоља 1941. године није остало српско уво, све је побијено и затрано.

Јокић (Петра) Миле 1875-1941 – Убијен и сахрањен крај локве, у близини старе куће у Љутици
Јокић (Које) Мика 1912 – 1941 – Убијена у кући Ђукана Медића у Калатима
Јокић (Које) Милан 1936 – 1941 – Убијен са мајком у кући Ђукана Медића у  Калатима
Јокић (Које) Никола 1934 – 1941 – Убијен са мајком у кући Ђукана Медића у Калатима
Јокић (Које) Љубица 1932 – 1941 – Убијена у Пилиповићима , у Калатима
Јокић (Миле) Драган 1924 -1941 – Убијен у близини куће Ђукана Медића у Калатима
Јокић (Ђуре) Дева 1910 – 1941 – Убијена у затвору ( школи ) у Кулен Вакуфу
Јокић (Ђуре) безимено мушко дијете  1941-1941 – Убијено са мајком у затвору у Кулен Вакуфу
Јокић (Ђуре) Петар 1939 – 1941 – Убијен на Калатима
Јокић (Ђуре)  Раде 1937 – 1941 – Убијен на Калатима

Крвава је наша земља и крвави су залогаји које су наши преци јели са те земље, све је у крви окупано.


Село Калати, код Кулен Вакуфа... сликано маја 2017.

Ово на слици горе је Дане Медић (1932-2019), из Калата.

То је човјек, који је као деветогодишњи дјечак преживио покољ у Калатима. И он је једино мушко дијете из своје породице Медић који је преживио, умро је прошле године у фебруару и сахрањен је у својим родним Калатима.

Он је мене све научио и све ми причао о покољу, он је заслужан за све што ја данас знам о томе. Он ме је водио и показивао и причао о томе. Живио је и умро у Бања Луци. Сав је избоден од усташких бајонета, сав је био у ранама, показивао ми је.

Наше ране никада нису престале да крваре, оне и данас нису зацијелиле...

Милан Јокић
12.02.2020.