Дан пред Лучиндан, 30. октобра 1944. године њемачке ратне јединице на Балкану, из групе Е армија Вермархта су се повлачиле ка Трећем Рајху.
У дугој историји Рисна тог дана дешава се вјероватно један од најстрашнијих злочина. Нацистички СС одреди XXI корпуса су упали у ово мјесто и на најстрашније начине поубијали четридесетак цивила (највише Срба), као освету за претрпљене губитке у борбама са партизанским јединицама. Иначе, током Другог свјетског рата Рисан је имао око 60 жртава.
На локацијама: Смоковац, Грудина и Пелинци извршена су убиства србске нејачи: старчади, жена, па чак и дјеце млађе од 14 година живота... заправо, све живо што су зликовци из 334. пука у саставу 181. пјешадијске дивизије затекли они су похватали и поубијали. Ово се десило свега три седмице пред ослобађање Рисна. Више него очигледно је да су злочини почињено намјерно и са предумишљајем.
Након вишенедељних крвавих борби у бококоторској зони, јединице ПОЈ: Прва бокељска и Друга далматинска бригада успјевају код Леденице да поразе непријатељске трупе и тако послије 42 дана жестоких окршаја спусте се 21. новембра 1944. у Рисан. Мноштво Њемаца бива заробљено.
У центру града, 1964. грађани Рисна су подигли споменик жртвама фашистичког терора и палим борцима ДСР.
ИМЕНА ЖРТАВА
Према попису са споменика уклесана су сљедећа имена.
| МУШКАРЦИ |
ЖЕНЕ |
- Акрап Ј. Милан
- Бакочевић П. Јован
- Банићевић П. Лазар
- Бјеладиновић М. Милорад
- Бјеладиновић П. Милош
- Бјеладиновић Љ. Никола
- Видовић А. Константин
- Ђурковић А. Љубомир
- Климовић Л. Петар
- Лазаевић И. Мирко
- Лазовић Т. Косто
- Локас А. Мато
- Малешевић Л. Јован
- Марковић П. Љубомир
- Раичевић Б. Илија
- Стијеповић Р. Андрија
- Стијеповић А. Бранко
- Стијеповић Р. Спасоје
- Суботић А. Радован
- Томановић Р. Ђукан
- Чечур Б. Марко
- Чучковић Б. Васо
|
- Афонченко П. Савета
- Билафер А. Матилда
- Бјеладиновић М. Анђелија
- Бјеладиновић А. Софија
- Видовић Ј. Анђелика
- Видовић С. Љуба
- Видовић И. Милева
- Видовић И. Смиљка
- Видовић П. Савета
- Ђурковић А. Ана
- Ивелић С. Анђелика
- Јововић Ј. Анђелија
- Јововић К. Марија
- Ковачић А. Зорка
- Климовић Л. Цвијета
- Лазовић К. Емилија
- Мршић И. Савета
- Поповић Н. Мирјана
- Стијеповић В. Ана
- Стијеповић С. Анђелија
- Стијеповић А. Славка
- Стијеповић М. Васиљка
- Стијеповић С. Даринка
- Стијеповић С. Крстина
- Стијеповић В. Ђука
- Стијеповић Ј. Загорка
- Стијеповић Ј. Зорка
- Стијеповић В. Милка
- Стијеповић Ш. Стана
- Суботић Л. Анета
- Суботић П. Васиљка
- Суботић П. Мила
- Томановић Б. Стана
- Чечур С. Нена
|
РИСАНСКИ ОПИС
Мјесто Рисан се налази на западу Балканског полуострва, тачније у Бококоторском залијеву, његовом најсјервернијем дијелу.
Изнад Рисна се издиже неколико високих брда и планина, од којих су најпознатији: Глогово Брдо, Челац, Ушаник и Соколова Греда. Испред Рисна се налази Јадранско море. Клима је медитеранска.
У раној историји ове крајеви су насељавани још у античко доба, па су своје трагове остављали: Илири, Римско царство... касније и славенске државе: Србија, Босна које су у то вријеме биле хришћанске тврђаве. Да би почетком Новог вијека Рисан са околином заузимали прво Турци, касније и Млетачка република.
Рисан је током херцеговачких устанака против Турака и касније Хабзбуршке монархије био уточиште Србима, како ратницима, тако и цивилима.
Крајем XVIII и почетком XIX вијека овдје су своју власт успостављали: Аустрија, Русија и Француска. Бечки конгрес 1814. године је понишио уједињење Боке Которске са Црном Гором, па је цијели тај регион враћен у Аустрију, гдје је остао све до 1918. када је Војска Краљевине Србије све ослободила.
Током постојања југославенске краљевине, Рисан и Бока Которска улазе у састав Зетске бановине.
Иначе у Рисну постоји православна црква Св. Петра и Павла која је подигнута средном XVI стољећа, вјероватно 1565. године. Ово није једина ортодоксна богомоља, али спада међу најстарије.