Покушај Запада да Србе прогласи геноцидним народом због злочина у Сребреници током разбијања Југославије деведесетих година 20. века, за председника Завичајног удружења „Клуб Велика” и новинара Гојка Кнежевића, пореклом из страдалне Велике, надомак Плава, јесте „школски пример лицемерног понашања Европске уније, првенствено Немачке.

 „Евентуално усвајање поменуте резолуције значило би, дакле, замену теза – да се злочини џелата забораве, а његова жртва прогласи геноцидном. Очигледно је да би се тиме отворио пут и за поништење Дејтонског споразума и укидање Републике Српске. Заговорници Резолуције позивају се на пресуде Хашког суда. Сумњу да је он имао неједнаке аршине према Србима и осталима (Хрватима и Бошњацима) оправдава, на пример, образложење Жалбеног већа на пресуду Насеру Орићу:
„Доказ да су злочини извршени није довољан да би се нека особа могла прогласити кривом. Кривични поступак захтева доказ који ће потврдити да је оптужени индивидуално одговоран. Међутим, тај став није важио за српске руководиоце и официре којима су изречене вишедеценијске робије, управо због командне, а не и индивидуалне одговорности”, изјавио је Кнежевић.

На двоструке аршине дела међународне заједнице, каже, указује и то што нико није одговарао за масакрирање 3.360 Срба, углавном деце, стараца и жена у Сребреници, Братунцу и Подрињу, што је, према многим сведочењима, и био „окидач” за освету над муслиманским борцима заточеним у Сребреници. Тај злочин нико нормалан не може правдати, али његове размере и званичне квалификације у питање доводе најпознатији светски стручњаци за питања геноцида, па и бошњачки сведоци догађаја. Са друге стране, о покољима у Велици и Пиви извршеним током Другог светског рата више од пола века скоро да се није ни говорило.

 „Вишедеценијско прећуткивање погрома недужног народа у Велици 28. јула 1944. године је, такође, пример двоструких аршина светских моћника, што резултира и покушајима минимизирања злочина од стране неких бошњачких историчара, који научним звањима „покривају” фалсификовање учешћа својих сународника нациста у том геноциду. Тако су према невиним жртвама учињени злочини прећуткивања.

И још горе, минимизирања злодела муслиманских нациста из Плава, Гусиња, Бихора и Метохије, који су предњачили у окрутности СС дивизија „Принц Еуген” и ’Скендербег’”, рекао је Кнежевић и истакао: „Имајући у виду, каже, историјски контекст и свирепост злочинаца према нејачи, велички покољ на микроплану има све елементе геноцида. Зар није геноцидно било то што су на најсвирепији начин прекинуле живот 118 деце, од којих 14 није дочекало први рођендан, деветоро је новорођенчади, а четворо је, чак, из утробе мајчине камом извађено... ”

Крвожедници су се такмичили у мучењу недужне деце, жена и стараца. Унесрећене су све затечене породице, многе и затрте. Стручни тим Завичајног удружења „Клуб Велика” ради на провери доступних непрецизних спискова жртава и утврдио је да су за само два сата у Велици и Горњој Ржаници нацисти заклали или живе у ватру бацили 522 недужних нејачи, а за још преко стотину у току је провера података. То је трећина тадашњих становника. Страдали су само због тога што су Величани вековима стајали на бранику вере православне, рода српскога и државе црногорске. То потврђује и податак да је током рата у целој општини Плав (са Гусињем) погинуло 814 особа, од којих је 746 Срба и Црногораца, а више од половине су Величани.

 „По монструозности и сразмерно броју становника злочин у Велици се сматра једним од најсвирепијих међу многобројнима који су, у Другом светском рату, почињени над српским народом, али наше ране, очигледно, не боле Немачку”, каже Кнежевић.

 Ни злочин у Пиви није привлачио пажњу генерација Немаца, као што је то данас случај са Сребреницом.

„Њихова бездушност узрокована је потребом да потру памћење на масакр 7. јуна 1943. у Долима, где су зликовци злогласне СС дивизије „Принц Еуген” уз здушну подршку гатачких наци-фашиста тј муслимана свирепо убили најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 деце. Тих година је цела Пивска дола била стратиште. Погинуло је најмање 1.260 недужних жена, деце и стараца”, истиче Кнежевић.

Страдало је, буквално, свако пивско братство. Многа су преполовљена, а неких презимена нема више. Несреће од истих СС дивизија су, иначе, збратимиле Пивљане и Величане, чије је жртве Српска православна црква заједно прибрала светим мученицима, а Скупштина Црне Горе је тек претпрошле године декларацијом осудила злочине у Пиви и Велици.

 „За декларацију, међутим, нису гласали посланици Бошњачке странке, који су црногорском парламенту наметнули Декларацију о Сребреници (догађају у другој држави) и који Србе позивају на суочавање са прошлошћу, а сами не могу да се суоче са злочинима својих сународника, можда и директних предака према комшијама у Велици и околини”, констатује Кнежевић.

Аутор: Новица Ђурић
Извор: politika.rs
19.05.2024.