Спомен-обележје Подунавским Швабама страдалим крајем и након Другог светског рада освештано је данас у Бачком Јарку у присуству тренутног премијера Србије и амбасадора Немачке.

Нове југословенске комунистичке власти су крајем 1944. године формирале логор за немачке цивиле у Бачком Јарку у којем је до 17. априла 1946. године од глади, болести и злостављања умрло и убијено око 6.500 људи, углавном жена и деце.

Према попису из 1931. године на територији Војводине живело је 328.000 Немаца, а непосредно после Другог светског рата остало их је мање од 30.000.

Премијер Србије је оценио да ће будућност српско-немачких односа бити много другачија од заједничке прошлости. У Бачком Јарку је казао да Немци, који су после Другог светског рата напустили Србију, нису „гости на нашој територији“.
- „У Бачком Јарку је почетком 20. века живело 2.127 Немаца, 47 Мађара и двоје Срба, а данас је то готово етнички чисто српско место. Ви, наши пријатељи Подунавске Швабе, нисте овде гости, ви сте домаћини као и ми“, рекао је он.

Откривањем споменика Подунавским Швабама Србија показује да уме да поштује туђе жртве, наглашава премијер.
- „Ово је важан дан за све нас, дан који доноси радост и Србима и Немцима. Ми Срби данас правимо цивилизацијску разлику у односу на наше понашање некада али и у односу и на друге народе, показујемо да умемо да покажемо поштовање према туђим жртвама јер ћемо само тако имати право да тражимо респект и правду за наше жртве“.

(БЕТА)

*     *      *

ЗАМЕНА ТЕЗА „НА ДРЖАВНОМ НИВОУ“

Ово што се догодило немачким логорашима је по историјским чињеницама и документима тачно, али то је само пола истине… Треба имати у виду још неке, за Србе и цео свет који жели да Србе представи злочинцима и убицама, важне чињенице о том времену.

Када год говоримо о тим догађајима, треба имати у виду да је реч о послератним комунистичким властима целе бивше Југославије и да је тадашњи војни заповедник за целу Војводину био Хрват Иво Рукавина. Због те чињенице коју сви забораве да кажу, а камоли да нагласе, тај злочин у Бачком Јарку се никако не може и не сме приписати Србима, односно само српским комунистима, него комунистима уопште. И Мађари покушавају да ураде ревизију историје у њихову корист и воле да превиде ту исту чињеницу и да на Србе баце љагу и кривицу за разна страдања.

Наиме, Иван Рукавина, Хрват, у новембру 1941. године бива постављен за команданта Главног штаба НОП одреда Хрватске и на тој је дужности остаје до новембра 1943, када је постављен за команданта Четвртог хрватског корпуса, а од новембра 1944. до фебруара 1945. године био је командант Војне управе за Војводину…

КО ЈЕ БИО ДЕО КУЛТУРБУНДА

Многи подунавски Немци су у то време били део Културбунда, у суштини противници Краљевине Југославије и на страни Хитлера. Скоро 100% наших Шваба били су део Културбунда. Своју нацистичку крвожедност су посебно показали у Банату, где су фактички били власт и где су, пре иједне друге регије у Европи, депортовали све Јевреје из Баната у нацистички логор Сајмиште и Топовске шупе.

Упркос томе што су били у суштини нацисти, посебно банатски Немци, чињеница јесте да су поједини Немци били на страни покрета отпора. Тачно је и то да је двадесет двоје бачено под лед током „Рације“ у Новом Саду, а разлог је био то што су покушали су да спрече покољ Срба.

Такође је тачно да су покољ, који су намеравали да изврше Хортијевци у селу Ђурђеву, спречили Фрања Еперт, Немац, локални народни просветитељ, и пензионисани бележник Захарије Пешталић, Буњевац. Они су спречили убице да спроведу покољ, да би неколико дана касније исте убице дошле прво на њихова врата. Убили су Захарија који је био самац, као и Фрању, његову супругу, кћер и зета.

Колико год да су Немци били задојени хитлеровском идеологијом, после рата је по свему изгледа, нажалост било боље да су их ондашње, нове југословенске власти у Војводини под ВОЈНОМ командом Ивана Рукавине протерале, уместо што су у Бачком Јарку отвориле логор за њих.

ДА ЗАКЉУЧИМО

Командант нове југословенске власти, војни заповедник за целу Војводину, пре и у време убистава Шваба у Бачком Јарку, био је ХРВАТ Иван Рукавина. Следствено томе – веома је безобразан и сраман овај покушај да се са „високог државног нивоа“ Срби прикажу као „убице, злочинци“ и не дај Боже „геноцидни народ“...

Рат против Срба и Србије траје још увек, на разне начине, никад није ни престајао…

Биљана Диковић
ФБ Репортер
6.5.2017.

НАШ ДОДАТАК

Подунавске Швабе илити Дунавски Немци (са терирорије Бачке, Баната и Ердеља) су у марту 1942. године формирали добровољачку СС дивизију под називом "Принц Еуген". Током свог постојања имали су бројност преко 22.000 војника. Ова ратна јединица је имала геноцидну одисеју на скоро читвој територији српског етничког простора у Другом светском рату. Почињени су бројни злочини у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Далмацији.

Један од најмонструознијих злочина је свакако онај у јулу 1944. у селу Велика, на црногорској планини Чакор, када су припадници ове злогласне јединице, потпомогнуту са муслиманским екстремистима из јединице "Скендербег" из североисточних делова Црне Горе и Космета. Злочин је извршен 28. јула 1944. године, а убијено је најмање 500 становника овог планинског села, од чега је било 118 дјеце млађе од 12 година.

Такође, ова јединица је учествовала у операцијама немачко-устачке офанзиве на Козари 1942. године, када су почињени стравични злочини над српским цивилима.

У Сињској Крајини, око Дрниша, јединица "Принц Еуген" у марту 1944. у убила на свиреп начин преко 1.500 цивила.

Не треба заборавити њихово дејство у Црној Гори, тачније Кривој Ријеци (октобар 1942.) и Пиви (јун 1943.).