Хрватски новинар и теолог Драго Пилсел и историчар Стефан Радојковић говорили су за РТС о најави Аргентине да ће уклонити ознаку тајности са свих владиних докумената који се односе на нацистичке бегунце који су се настанили у тој земљи после Другог светског рата.
Одлука је уследила после обраћања председника Хавијера Милеја, у коме је навео да ће дозволити приступ документима о финансирању такозваних "пацовских канала", који су помогали нацистима, фашистима и усташама да побегну из Европе. То је корак који поставља важна питања о утицају откривених информација на аргентинско друштво, али и на регионалне односе, посебно у контексту улоге Римокатоличке цркве у том периоду.
Хрватски новинар и теолог Драго Пилсел каже за РТС да ће отварање докумената омогућити јасно разумевање улоге Хуана Доминга Перона и других актера у тим догађајима.
"Аргентинско друштво, укључујући историчаре и новинаре, жели да открије праву улогу Перона у овим догађајима. Током 1947. години људи су улазили у Аргентину под лажним идентитетима, али већ 1949. године сарадници некадашњег ГЕСТАПО-а су легално улазили. Период 1947. и 1948. година остаје нејасан. Истраживање ће показати колико се плаћало, који су то рачуни били, који су то људи били ангажовани у тој операцији", наводи Пилсел.
ИНФРАСТУКТУРА И УЛОГА ВАТИКАНА
Одређене историјске студије већ су откриле умешаност Ватикана и неких католичких свештеника у помагању наци-фашистима и усташама. Пилсел истиче да је такав приступ изазвао бројна питања о одговорности Римокатоличке цркве у том периоду, а нарочито о улози свештеника као што је Крунослав Драгановић, који је био један од кључних учесника у организовању операције која се одвијала у највећој тајности.
"Наравно, Ватикан опрезно делује, али сада, уз приступ документима који откривају ту мрежу, можемо сазнати више о директним односима и комуникацијама између свештеника, нациста и фашиста", додаје Пилсел.
Објашњава да је веома важно истражити комуникацију између Крунослава Драгановића, који је био повезан са НДХ, и других кључних људи из тог периода.
Иако Драгановић није имао дипломатски статус, до капитулације Италије (1943.) он је имао одређен статус у Риму, а након капитулације Италије остао је сам до 1946. године, када је организовао мрежу за помоћ. За Пилсела, посебно интересантна остаје комуникација између Степинца, Драгановића и других свештеника који су били умешани у овај процес.
Пилсел наглашава да Драгановић није био једини, али је свако један од најистакнутијих појединаца који су помогли усташама, домобранима и другим лицима да побегну у Аргентину.
"Дакле, нас занима хоће ли католичка црква, као што је то направила, рецимо, немачка бискупска конференција, хоће ли хрватска конференција, зашто се ја годинама залажем, изаћи коначно са једним целовитим документом у којем ће се третирати однос цркве према Усташком покрету и према НДХ и евентуална одговорност католичке цркве за злочине усташа", наводи Пилсел.
ПОВЕЗАНОСТ ПАПЕ И НДХ
Пилсел истиче да је кључно питање до које мере је папа Пије XII био свестан ужасног геноцида који је био усмерен против Јевреје, Рома и других народа, онога што ми данас називамо Холокаустом. Он је, додаје, Пилсел био добро упознат са тим догађајима, али постоји различита тумачења његове улоге у том контексту.
Док неки извори указују на то да су и други свештеници помагали овим бегунцима, Пилсел напомиње да ће откривање нових података из архива можда разјаснити и то какав је разлог имао сам Ватикан и папа Пије XII у тим операцијама.
"Ови подаци би могли имати значајне последице на историјску интерпретацију Ватикана и његове улоге у овим догађајима", оцењује он.
ОДНОС ДВЕ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ
Пилсел сматра да је могуће да ће доћи до издавања докумената који ће разматрати улогу Католичке цркве у односу на Усташки покрет и НДХ, али признаје да није оптимиста.
Он истиче да, када посматра како се хрватски бискупи односе према усташком покрету и НДХ, често није могуће чути јасну осуду НДХ. Међутим, види наду у недавној појави епископа Српске православне цркве, који има седиште у Хрватској, као и у неким хрватским бискупима, који су се обавезали на сарадњу са Српском православном црквом. Верује да ће сарадња између ова два верска тела у Хрватској и БиХ довести до позитивних резултата.
"Ја не губим наду. Тренутно нисам оптимиста, поготово кад видим како се и на који начин хрватски бискупи односе према усташком покрету и према НДХ, врло ретко ћете чути децидирану осуду НДХ, врло ретко. Али добар тренутак је пожешка изјава епископа Српске православне цркве који имају седиште у Хрватској и неки бискупи заједно са тадашњим председником Бозанићем Хрватске бискупске конференције, где су се обећали сарадњу и ми сада очекујемо плодове таквих договора између Српске православне цркве и Католичке цркве како у БиХ, тако и у Хрватској", наводи Пилсел.
НАЈВРЕДНИЈИ ДОКУМЕНТИ
Историчар Стефан Радојковић наводи за РТС да је један од најзанимљивијих аспеката овог процеса откривање конкретних људи који су помагали бегунцима да дођу до Јужне Америке.
Као највреднија документа оцењује она која описују инфраструктуру "Пацовских канала" који су користили бегунци из НДХ. Ови документи садрже информације о важним особама које су учествовале у операцијама, као и о рутама којима се путовало. Руте су обухватале Шпанију, Италију (путем луке у Ђенови), а прва дестинација је била Аргентина, из које су бегунци касније наставили путовање у остатак Латинске Америке - Парагвај, Чиле, Бразил, Венецуела, Уругвај, Перу, Боливија...итд.
"Документи који се односе на инфраструктуру тајних канала који су помагали бегунцима биће од највећег значаја. Руте које су водиле преко Шпаније и Италије, а затим до Аргентине и других земаља и земаља Латинске Америке обавештајних служби и Ватикана, биће предмет детаљног истраживања. Отварање ових архива може донети значајне нове увиде, а свако ће поставити питање одговорности Ватикана у том процесу", додаје Радојковић.
Документи такође могу открити улогу других обавештајних служби након завршетка Другог светског рата, а пред почетак Хладног рата. Поред тога, важно је, додаје он, истражити који су људи помагали у овим каналима и ко је одговоран за дозволу да се неке ствари дешавају, нарочито у Аргентини и Италији. Улога Ватикана је, истиче, у овим операцијама кључна, јер, како каже, за неке од канала има извесну одговорност.
"Дакле, за неке од тих пацовских канала Ватикан има извесну одговорност, за неку нешто мању, тако да и ту можда добијемо још мало да се рашчисти ситуација", наводи Радојковић.
Пре пет година по налогу папе Фрања, отворен су тајни архиви када је у питању Римокатоличка црква, односно када је на њеном челу био Пије XII.
"Наше истраживање, тј. мојих колега из Музеја жртава геноцида, су већ сад почели да доносе неке извесне резултате. То су извесна писма кардинала Маљонеа и преписке. Дакле, у суштини добијамо потврду за оно што смо до сада знали", каже Радојковић.
Указује да постоје очекивања да ће додатни документи дати више информација о односу Ватикана према НДХ.
"Наравно, надамо се да ће бити још докумената који ће испливати, који се тичу наравно за нас најважнијег односа Ватикана према НДХ и онога што се дешавало у НДХ, али за сада још увек ништа није испливало што би драстично променило нашу слику према независној држави Хрватској, а наравно и боји, и баца светло на односе Ватикана и независне државе Хрватске, који су, опет кажем, били врло пажљиво, не неговани, али остваривани, јер Ватикан је у то време избегавао да призна било кога у време ратног стања.
Дакле, они су имали извесне односе са Независном Државом Хрватском, али они нису били званични, дакле, они нису њих признавали као самосталну државу и, самим тим, то није било на нивоу амбасада", наводи Радојковић.
УГРОЖАВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА ЗЛОЧИНАЦА
Објашњава да би објављена документа могла бити проблематична за људе који су још увек живи, као што је случај са неким ратним преступницима, чији би идентитет могао бити откривен.
Такође, нека документа би могла бити незгодна за структуру аргентинске државе и Ватикан, јер су били укључени у помоћ преко "Пацовских канала".
Остала су неразјашњена питања о повратку Крунослава Драгановића у Југославију - како је тачно стигао, да ли је био отет од стране УДБЕ или је самовољно дошао.
Крунослав Драгановић био је професор на загребачком Богословском факултету и један од поверљивих људи Алојзија Степинца и Ватикана. Организатор је "Пацовских канала" којим је у Јужну Америку пребегло на хиљаде усташких и нацистичких злочинаца.
Радојковић не верује да ће ова документа изазвати реакцију званичника Хрватске и Србије.
Извор: rts.rs
05.04.2025.