Бирала се праведна страна,

а сусједи ђавола пригрлише.

Под благословом Ватикана

православну браћу убише.

Крвава рука брзо је стигла

гдје год је било бића српског.

Мрачна сила из пакла се дигла

у обличју поноса усташког.

Мирне колоне српске нејачи

слили у злочиначке логоре,

да би се доказали кољачи

и видјело - од горег има горе.

Ту се задеси и један старац,

Вукашин, у Клепцима рођен,

поносни и тихи Херцеговац,

самим Духом Светим вођен.

Распирише машту зле силе

и међ' кољачима би опклада:

Брзица или Фригановић Жиле

- ко ће више заклати сада?

Клали сву ноћ нељуди одреда,

а први б'јеше Фригановић Жиле.

Не знам како пакао изгледа,

знам да паклене су сцене биле!

Фригановићева страшна кама

била се поприлично иступила,

па пожури без имало срама

да се побједа не би испустила.

Дрекну усташа од крви покисли:

"Викни, живио Павелић Анте!"

а врли старац Вукашин помисли:

"Зар за Христа Бога не знате".

Човјек добри, врхунски смирен

жалећи кољачеву не своју душу,

знао је гдје ће ко бити примљен,

па изусти док још има гушу:

"Ради ти, дијете, свој посао,

али потражи пут спасења.

У вјечни живот ја сам пошао,

јер без смрти нема васкрсења".

Погубљен тако слиједећи Христа

не даде своју душу залуду,

док Анте остаде без ума чиста

подражавајући газду Јуду.

Побједа над смрти опет се јави,

па имамо Светог молитвеника,

што сам га Живи Бог прослави

Старца Вукашина новомученика.

Аутор: Томислав Пуљић

Старац Вукашин је један од многих србских мученика који је на најмонструознији начин убијен у јасеновачкој индустрији смрти у мају 1943. године, током Другог свјетског рата. Потпуно мирно је подносио муке када га је хрватски зликовац Жила Фиргановић клао и одсјецао дијелове тијела.

Говорио му је: "Само ти дијете, ради свој посао!".