Једна од укупно три фотографије протојереја Милана Петковића, пароха дрињачког, које имамо сачуване у архиви направљена је на данашњи дан, 1.мај 1917. године.

Прота Милан је био осуђен на смрт на Бањалучком велеиздајничком процесу.

Од народне интелигенције, свештеници су, поред  учитеља, на процесу у Бања Луци били најмногобројнији. Укупно је оптужен 21 свештеник. Власти су већ крајем августа 1914. затражиле да се због злочина ухођења поведе истрага против више лица међу којима се налазило неколико српских свештеника јер су наводно почевши од 1908. па до јула 1914. уходили јачину и стање војне силе у Босни и Херцеговини, њене позиције и кретање, стање тврђава и војних утврђења у Сарајеву и на граници уз Дрину са намјером да такве податке доставе Краљевини Србији.

Босанско-херцеговачка емиграција и влада Краљевине Србије предузеле су послије судског процеса све могуће дипломатске мјере како би били помиловани велеиздајници осуђени на смрт. Ангажовани су Папа Бенедикт XV, шпански краљ Алфонс XIII, Интерпарламентарна унија и многе друге организације.

Знајући да ће погубљење осуђених на смрт наштетити Монархији, папа Бенедикт XV се лично и преко кардинала Пјетра Гаспарија више пута заложио за помиловање осуђених. Интервенције у корист осуђеника из Шпаније и Ватикана изазивале су велику пажњу аустроугарских власти.

Захтјев да се прекине са терором над Србима из Босне и Херцеговине и политички затвореници амнестирају пред аустроугарским властима поставио је и Антон Корошец.

Политичка ситуација у Монархији, стање на фронтовима и смрт цара Франца Јозефа, те ступање на престо цара Карла, олакшали су рад на помиловању осуђених.

Жеља новог владара била је да се свијету представи у другачијем свјетлу у односу на свог претходника, а земља којом је владао као цивилизована, демократска и хумана држава вриједна очувања. Цар Карло је 29.марта 1917. обавјестио Алфонса XIII да је помиловао осуђенике на смрт у Бањој Луци.

Проти Милану Петковићу је казна смрћу преименована у 20 година робије у зеничком затвору. Тамо је и настала фотографија са датумом 1. V 1917.

Већина осуђених казну затвора издржавала је у Зеници, гдје су услови живота били изузетно тешки. Почетком 1917. глад у затвору попримила је масовне размјере. Хљеб је био величине песнице, а састојао се од мекиња и кромпира. Многи затвореници су претурали по ђубришту у потрази за храном.

Када су се неки затвореници пожалили управнику на глад, он им је одговорио: „Били сте спремни да умрете за вашег краља Петра и сада вам се пружа прилика да цркнете“.

Затвореници су мјесецима добијали 12 декаграма хљеба за читав дан, док је за вечеру служена чорба од купуса. Посљедица овакве исхране била је масовно разбољевање затвореника.

Завршетком рата и сломом Аустроугарске, сви затвореници су ослобођени и дочекани су као хероји у својим мјестима. Неки су и страдали током самог процеса и издржавања казне.

Ако је судски процес у Бањој Луци овај град учинио познатим широм свијета, онда је уједно пронио име Драгољуба Кесића, преминулог током суђења, који је нетом прије смрти замолио своје другове: „Јавите Србији да је волим“.

После пуштања из затвора, прота Милан Петковић наставља да врши дужност дрињачког пароха уместо проте Тимотија Поповића који је обешен од стране Аустроугарске војске 1914.године као парох дрињачки.

Између два рата ради на јачању Православља и Српства на просторима поверене му парохије. Такође био је и народни посланик и одликован је од стране Српске Православне Цркве и Краља Александра Карађорђевића због изузетних заслуга за род Српски.

Због свега тога ће страдати у Другом свјетском рату страшном смрћу у логору Дахау 16.фебруара 1945. године.

Пошто му је тело спаљено, захвални народ Дрињаче подигао му је споменик на мјесном гробљу где су похрањене његове личне ствари.

Прогон проте Милана Петковића није заустављен његовим хапшењем и убиством у логору, већ је и његова ћерка Бранка страдала од последица боравка у логору Бањица са 26 година.

Подаци наведени у овом тексту су кориштени из књиге Боривоја Милошевића "Српска Православна Црква и свештенство Босне и Херцеговине у Првом свјетском рату" и из архиве Епархије зворничко-тузланске СПЦ.

Приредио јереј Мићо Бабић
Извор: eparhijazt.com
01.05.2021.