Годинама се 22. јуна у Брезовици, на обиљежавању државног празника Дана антифашизма, у службеним говорима прешућује истина о антифашистичкој борби, у којој значајне заслуге припадају банијским Србима, као и о страдању хиљада невиних српских жртава, посебно на почетку Другога свјетског рата.

- Говорници из Брезовице упорно се избјегавају суочити с повијесним чињеницама које јасно кажу да су први устаници у Хрватској били банијски Срби под водством Васиља Гаћеше. Народ Баније заслужује да се то у новијој хрватској повијести јавно и недвојбено каже, јер се о Брезовици без Баније не може говорити.

Истицати велику славу одреда који је живио само четири мјесеца и осам дана а не говорити о Банији која га је примила и спасила, није поштено. На Банији је покренут први устанак у Хрватској и положена прва партизанска заклетва – каже Адам Дупало, истакнути борац 7. банијске дивизије ПОЈ.

Повијесне чињенице говоре да се Сисачки партизански одред, који је чинило 60-ак комуниста под водством Владе Јанића Цапе 22. јуна 1941. није ни  формирао у Брезовици него неколико километара даље, у селу Жабно, у шуми Шипражје, одакле су покренули неколико мањих диверзија на жељезничку пругу Загреб-Сисак.

Мјесец дана касније, Сисачки одред нападају усташе; разбијени пролетери тек се крајем јула састају у Брезовици, одакле покрећу прву оружану акцију 12. септембра 1941. након чега крећу пут Баније гдје већ постоји организирани устанак.

БРЕЗОВАЧКИ ФАЛСИФИКАТИ

Партијску одлуку донесену 19/20. јула у шуми Абез крај Вргинмоста о почетку устанка на Банији и Кордуну први је под својим водством провео Гаћеша, када је у ноћи с 23. на 24. јула с 42 партизана напао жељезничку станицу и опћину у Банском Грабовцу, приликом чега је уништена усташка посада и одузето неколико пушака с муницијом. Сисачки одред с 54 партизана на Банију је стигао 22. септембра, а са суборцима их је на Шамарици дочекао Гаћеша ријечима:
- “Ову чету Хрвата из Сиска носит ће Банија као мало воде на длану, док је Васиља и Баније”.  Послије усташке офензиве на Шамарицу, 1. новембра 1941. године, Сисачки одред доноси одлуку да престаје дјеловати и враћа се за Сисак.

- За Дан антифашизма сваке године чујемо брезовичке фалсификате и повијесне неистине. Не чује ни једна ријеч о српским устанцима и о Гаћеши као вођи првог устанка у Хрватској – тврди Дупало, истичући да се иза тога  крије чисти национализам оних који пате за НДХ-ом. Данашња Хрватска, по њему, хоће под сваку цијену подцијенити антифашистичку борбу народа Баније на челу с Гаћешом, само зато што су први устанак у Хрватској покренули Срби. Тек нешто више ријечи о Гаћеши каже се у Банском Грабовцу, али одатле гласови истине не стижу далеко.

- О антифашизму се говори само декларативно и опћенито. Ми на Банији чувамо успомену на устанке и на Гаћешу као храброг и одлучног човјека. Међутим, на неком вишем нивоу долази до прешућивања, али не зато што је нетко био Србин него једноставно  зато што се о тим стварима мало зна, што доказује да су сви говори званичника слични – истиче Зринка Ћорић, предсједница Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Петриње.

ЛАПСУС ЛОВРИЋ-МЕРЗЕЛ

Но, на прошлогодишњој комеморацији у Банском Грабовцу, на мјесту гдје су усташе у одмазди за Гаћешину акцију поубијале 1.285 невиних Срба, најављена је шутња “за погинуле партизанске борце, невине жртве и бранитеље из посљедњеграта”... и сама Ћорић одржала је говор, а да ниједном ријечју није споменула усташе или Србе. Колико се на мјестима обиљежавања устанка и страдања невиних српских жртава настоји не изрећи придјев “српски”, толико се на тим истим мјестима не заборавља споменути Блајбург, хрватска страдања у ткз. Домовинском рату и бранитељи.

Да се у великом изљеву почасти према посљедњима говорници често потпуно погубе, доказује и говор жупанице Сисачко-мославачке жупаније Марине Ловрић-Мерзел у Банском Грабовцу, када је истакнула како су “дјеца, синови и унуци оних који су страдали у антифашизму, били бранитељи у Домовинском рату”. Вјеројатно се у говору занијела и заборавила да је на подручју које је било под РС Крајином, опустошеном од стране ХВ-а у Олуји 1995., када су потомци невиних српских жртава из Банског Грабовца и околине спас су нашли у егзодусу.

- Немам ништа против Блајбурга и бранитеља, али непримјерено је повезивање двају посљедњих ратова, непристојно је према жртвама. Но то је редовна пракса, чак и неких наших другова из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске – истиче Дупало.

Да за такве говоре не можемо само кривити службену политику него и сам врх САБА-е, слаже се и судионик тих догађаја и народни херој Милутин Балтић.

- За тотално негирање улоге банијских устаника и Гаћеше криве су и одређене групе у самом Савезу које опћенито говоре о антифашизму, што је бјежање од истине и утапање у политику деведесетих година 20. вијека и Туђманових фалсификата повијести -  упозорава Балтић.

Предсједник САБАХ-е Хрватске Ратко Маричић истиче да није важно што се говори на појединим мјестима гдје су се догодиле ‘такве ствари’.

– Важно је да о томе говоримо младима, да се тога сјећамо и да одамо почаст свим жртвама које су пале за оно што имамо данас. Није на нама да умјесто повјесничара утврђујемо чињенице о значењу догађаја и личности – тврди Маричић.

ОСОБНО КВАРИ СЛУЖБЕНО

Међутим, публицисту и издавачу Славку Голдшајну чињенице о првим устанцима на Банији нису спорне.

- Оснивање првог антифашистичког одреда био је само симболичан чин, а не стварни борбени устанак, јер једва да је извршена која акција. Први устанак у Хрватској збио се 23. јула у српским селима Баније, четири дана прије акције у Србу, дана који је касније узет за Дан устанка народа Хрватске јер је тај устанак имао веће размјере. Повијесне чињенице су познате и Гаћеша неће бити заборављени вођа првог устанка без обзира на друштвене околности које нису нормалне – каже.

До закључења броја нисмо успјели дознати хоће ли на овогодишњем обиљежавању у Брезовици  бити исправљена традиционална неправда према српским устанцима на Банији. Маричић нам у телефонском разговору није могао потврдити хоће ли у свом службеном говору споменути вођу првог устанка у Хрватској јер, каже, “ако наступам у своје особно име, онда могу говорити како мислим да треба, а у име САБАХ-е треба заједно устврдити што ваља рећи”.

Како било, за народ Баније Гаћеша је остао  херој који се одупро злу, а његов кратак ратни пут,  који је трајао до 29. априла 1942. када су га усташе убиле у Брубњу крај Глине, не умањује његову улогу.

Паулина Арбутина
Новоссти бр. 601
25.06.2011.