Фране Тенте (1928-1948) је хрватски шовиниста, политички активист, припадник Усташке младежи и Јуришника, који је током Другог свјетског рата показивао србомржњу, али исто тако учествовао у мањим оружаним акцијама као припадник оружаних снага наци-фашистичке Независне Државе Хрватске. Након рата, био је истакнути члан ткз. Хрватског ослободилачког покрета (ХОП) и идопоклоник Анта Павелића.

Његови блиски рођаци су током 1941-1945 спроводили геноцидне идеје Анте Павелића, поглавника НДХ на територији средишњих дијелова Далмације.
Након Другог свјетског рата наставља са илегалним дјеловањима у Југославији, те бива хапшен од комунистичких власти и осуђен због ширења националне и вјерске мржње, као и величање усташтва. Због тога је добио под надзор агената југославенске тајне полиције - УДБЕ.
Средином 1947. године у случају Тринаесторица, бива осуђен на трогодишњу казну затвора са присилним радом. Робију није завршио већ је умро у КПД Лепоглава.
Хрватски десничари су од њега почетком 21. вијека направили својеврсну икону, представљајући га као мученика. Штавише, њему у част организоване су шетње ('мимоходи') сплитским улицама, без обзира на његову проблематичну прошлост.
ЖИВОТОПИС
Фране Тенте је рођен 2. априла 1948. у селу Мравнице на путу између Шибеника и Сплита, подно планине Мосор, у близини Јадранског мора.
Његов отац Никола био је финанцисјки службеник у Краљевини Југославији. Мајка му се звала Даринка (рођена Чулић), домаћица из Сплита. Сем њега, родитељи су имали још два сина и три кћери. Живјели су у сплитском насељу Грипе.
Није се женио, нити је имао дјеце.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Рушењем југославенског краљевства у Априлском рату 1941. млади Фране са навршених 14 година живота одмах је приступио Усташкој младежи. Ово је била строго контролисана групација под директним надзором Вјекослава Макса Лубурића и Ивана Оршанића, високих функционера у државној администрацији НДХ.

Анте Павелић као гост Усташке младежи, 1941
Према не потврђеним подацима, припадници нацистичке СС дивизије "Принц Еуген", крајем септембра 1943. године на локацији Крижине изнад Сплита стрељали су неколико житеља Мравинаца, гдје су били и његов стриц Иван са три сина.
Франов брат Максимилијан је био активни припадник Усташке војнице (оружана формација НДХ). Зна се да је погинуо 1945. али нису познате околности. Са својим одредима Максимилијан је ишао у покоље србског становништва у Далматинској загори током Другог свјетског рата. Имао је велики утицај на младог Франу, коме је причао како су текле борбе.
Тако је и Фране у јесен 1943. године приступио оружаним снагама НДХ, те постао припадник III. бојне (батаљона) у VI. пуку под командом Петра Миркута. Њихова зона дејстава била је средишња Далмација и југо-западни дијелови Херцеговине гдје су вршили етничка чишћења Срба и спроводили геноцидне идеје Анта Павелића. У тој јединици, Фране је био део Јуришног одреда и остао је ту до завршних борби за ослобођење Сплита. Скупа са преживјелим усташким крволоцима, Фране се повукао ка Загребу у прољеће 1945. односно Аустрији.

Блајбуршке дилеме: Гдје ћемо сад?
У близини Блајбурга Фране са својом четом бива заробљен од Титових партизана и спроведен у Бјеловар. Ту је имао вишедневено испитивање, али је због младости пуштен кући и вратио се у Сплит.
НАКОН РАТА
Комунистичке власти у Југославији су се обрачунавале са заосталим усташким активистима и агенти УДБЕ су помно пратили њихове акције и кретања.
Фране је уписао Прву гимназију у Сплиту. Није се либио да показује јавно своје шовинистичке ставове, позива на устанак и дијели антидржавни материјал. Дана 10. априла 1946. (на пету годишњицу оснивања НДХ) је лично растурао летке које су величали НДХ и њене оружане формације. У ноћи 19. на 20. јула 1946. бива му претресен стан, јер је на школском објекту осликао лик поглавника пропале НДХ - Анта Павелића. У пропагандном материјалу, он је позивао сународнике да се укључе у побуну тако што ће приступити илегалној организацији ткз. Крижари. Бива у притвору данима на саслушању, али је пуштен кући. Међутим, агенти југославенске тајне полиције су пратили његов рад.

Повезао се са илегалном групом ткз. Хрватског ослободилачког покрета (ХОП) коју је водио Ивица Бавчевић. Франов задатак је био врбовање нових чланова и индокринација.
На врху Марјана изнад Сплита 10. априла 1947. је поставио велики хрватски барјак дугачак 18м, а прије тога је скинуо југославенску заставу са црвеном петокраком. Наредних недеља бива ухапшен Удбаша и организовано му је суђење у Оружном суду у Сплиту. Донета је пресуда 27. маја 1947. по којој је проглашен кривим за антидржавно дјеловање као и ширење националистичке мржње. Сем њега, тада је још 12 особа осуђено за исте преступе. Његова казна је гласила 3 године затвора са присилним радом.
ЗАТВОР И СМРТ
Након што је пресуда постала извршна, он је пребачен у Шибеник, а касније у Казнено-поправни дом у Лепоглаву. Ту је провео неколико седмица, а затим је одведен у сјеверне дијелове Босне, гдје се градила жељезничка пруга Шамац-Сарајево. Како је одбијао радити и вршио пропаганду међу трудбеницима, враћен је у Лепоглаву. Тада је према свједочењу сабораца био и злостављан.
Фране Тенте је скончао 8. новембра 1948. у Лепоглави, а затворска управа је два мјесеца касније направила документ у коме је речено да је умро од "упале поребрица и туберкулозе плућа".
Мјесто његова гроба је остало непознато широј јавности.
НАСЉЕЂЕ И ЗАОСТАВШТИНА
Деценијама у југославенској јавности његово име се није спомњало. Међутим, деведесетих година 20. вијека, Фране Тенте постаје врло популаран лик у осамостаљеној Хрватској, гдје је представљан као мученик и жртва комунистичког терора. Почевши од Сплита, па широм Далмације њему су осликавани мурали, док су у осталим крајевима Хрватске, често на јавним мјестима виђене наљепнице са његовим ликом.

Градске власти у Сплиту су 8. новембра 2018. на седамдесету годишњицу његове смрти организовале низ догађаја, које су подсјећале на "хрватског борца за слободу".
Годину дана касније, на иницијативу градског функционера Мартина Паука, у градски буџет је уврштено да се Франи Тентеу подигне споменик на Марјану. Иако су антифашистичка удружења имала противљења, Франи је направљена спомен-плоча на Марјану 2021. године.
Навијачи сплитског Хајдука често носе заставу са његовим ликом и организују догађања која величају његов лик и дјело.