Папа Бенедикт XVI рашчинио је свештеника Томислава Влашића, одговорног за успостављање култа Богородице у херцеговачком Међугорју, што упућени у збивања у Ватикану сматрају још једним доказом да се Римокатоличка црква ограђује од наводних (при)виђења Марије, мајке Исуса Христа.

Како је саопштено, римски Папа је одобрио „лаикизацију” Влашића – његово враћање у статус обичног верника – годину дана пошто је Конгрегација за доктрину вере, утицајно теолошко тело, суспендовала тог фрањевца и сместило га у кућни притвор у једном манастиру у граду Л’Аквили, под сумњом за јерес и шизму, као и за сексуални преступ.

Овај католички свештеник годинама се представљао као „духовни саветник” шесторо деце из Међугорја која су у лето 1981. године „видела” Богородицу и упркос жестоком сукобу са тадашњим мостарским бискупом који му није веровао успео да од села у западној Херцеговини направи светски познато место ходочашћа које је до данас посетило око тридесет милиона верника.

У међувремену, Влашић се посвађао са „видиоцима” и основао је верску комуну у италијанском граду Парми, што је додатно разљутило Ватикан.

ЗАБРАНА ПРОПОВЕДИ

Отац Хосе Родригез Карбаљо, генерални свештеник фрањеваца, објавио је да је Влашић избачен из тог реда и да по одлуци Римске курије неће моћи да проповеда или да јавно говори о било којој верској теми. Ако се успротиви том налогу прети му екскомуникација – забрана примања причести.

Влашић није хтео да сарађује са ватиканским истражитељима (који су истраживали и оптужбу да је са једном часном сестром добио дете), али је до јавности дошла његова изјава да није у реду то што му се ради, јер је од Међугорја направио међународну светињу и тако прикупио новац за градњу нових цркава.

Испоставило се да је он у недељу одлучио да напусти свештенство и фрањевачки ред, чиме је истрага напрасно заустављена. Међутим, папа Бенедикт затражио је да се Влашићу пре него што скине мантију поставе строги услови, међу којима и забрана да се бави давањем духовних савета. Такође му је „апсолутно забрањено да издаје саопштења о верским питањима, нарочито у вези са феноменом Међугорја”.

БОГАТСТВО НА ПРИВИЂЕЊУ

Садашњи римски Папа је иначе у време док је био кардинал Јозеф Рацингер и налазио се на челу Конгрегације за доктрину вере верницима забранио ходочашће у Међугорје, али се готово нико није обазирао на ту његову забрану.

До данас три комисије Ватикана нису успеле да потврде наводна виђења Богородице у јужној Херцеговини, иако шесторо младих католика тврди да је у последњих 28 година Марију видело око 40.000 пута.

Они су се у међувремену обогатили и према тврдњама западних новинара имају скупа кола и велике куће, а крај једне од њих направљен је и тениски терен.

Аутор: С. Р.

УЗНЕМИРЕНИ ВЕРНИЦИ

Одлука Ватикана да рашчини фратра Томислава Влашића изненадила је, али и узнемирила, не само Међугорје и Херцеговину него и велики број католичких верника широм света, јер службени Ватикан овим потезом први пут након 28 година отворено негира „међугорска указања” у која верују милионикатолика. Свештеничко разрешење папа је потписао у тишини још у марту, али је службенообјављено тек у недељу.

„'Према наредби Светог оца…апсолутно му је забрањен било који облик апостолског деловања те објављивање било каквих изјава које се тичу религијског живота, посебно изјава о ’међугорском феномену’”,наводи се између осталог у писму које је из Ватикана послано челним свештеницима Католичке цркве у Босни и Херцеговини, Хрватској и Италији, а које третира случај фра Томислава Влашића.

ИЗГУБЉЕНИ ТРАГОВИ

У Међугорју данас нико не зна где је фра Томислав, нити жели коментарисати папину одлуку. Међугорски жупник фра Петар Влашић, који иначе није у роду са фра Томиславом, такође није желео ништа рећи о овом случају.
- „Ја нисам меродаван да дајем коментаре о њему и немам ни морално право да то коментаришем. Све коментаре о томе потражите код бискупа”, рекао је фра Петар, а месни бискуп мостарско-дувањски Ратко Перић љути је противник Међугорја.

„Године 2006. у службеном походу папи Бенедикту XVI. изразио сам не само своју сумњу него и неверовање у међугорска ’указања’. На то је папа изрекао ову мисао: ’Ми смо се на Конгрегацији увек питали како за једнога верника могу бити веродостојна указања свакога дана и кроз толике године’”, наводи бискуп Ратко Перић.

„Наивни верници напустиће зденце живе милости у својим жупама и возарити у Међугорје или следити видеоце по свету, који су се, захваљујући и ’указањима’, архитектонски окућили и егзистенцијално осигурали, барем како новине пишу. С обзиромна Међугорје постоји реална опасност да се и Госпа и Црква приватизују”, мишљење је бискупа о Међугорју.

ОДЛАЗЕ ИЛИ БЕЖЕ?

Према правилима Католичке цркве, да би дошло до признавања неког места као светилишта то мора предложити месни бискуп. Док је Перић бискуп то се вероватно неће догодити. Занимљиво је и то да је недавно харизматични херцеговачки свештеник фра Јозо Зовко, један од симбола Међугорја, напустио Херцеговину и повукао се на ненастањено острво Бадија покрај Корчуле.

И овај догађај изненадио је познаваоце међугорских збивања и бројне ходочаснике широм света који су долазили на духовне програме код овог фратра.

Аутор: Сања Бјелица
Објављено: 28.07.2009.

(politika.rs)