Новак Ковијанић важио је за угледног доњоморачког домаћина. Са породицом је живио у селу Ђурђевина, испод манастира Морача и источно од Колашина. 

Из два брака Новак је имао шесторо дјеце. Најстарији Тома био је из првог брака. Њему је дао имање које је му је његов отац Јоко, добио на пушку, а он је живио на старевини. Из другог брака са женом Станом, Новак је имао Војина, Богољуба, Јелу, Рајка и Јелисавку.

Као и већина Морачана, Новак је са синовима учествовао у Јулском устанку 1941. године против италијанског фашистичког окупатора ступивши у устаничку војску. Богољуб је још 1940. примљен у СКОЈ - Савез комунистичке омладине Југославије.  У јесен 1941. комунисти су приступили ликвидацији угледнијих људи и домаћина у срезу колашинском. Ликвидирани су сви они за које се сумњало да ће вршити опструкцију социјалистичке револуције. 

Међу првима је, поред своје куће у Вочју, убијен Новаков стриц, угледни домаћин Василије М. Ковијанић, ветеран ранијих Ослободилачких ратова Краљевине Црне Горе и носилац сребрне Медаље Обилића, наводно оптуживан као „италијански и југословенски шпијун“. Ово убиство било је сигнал за Ковијаниће, а и друге Морачане да иступе из партизанске војске. Војин и Богољуб приступили су четницима након пада Колашина, фебруара-марта 1942. године.

Рат се завршио у мају 1945. а они су остали у шуми мјесецима, у скривању, не зато што су починили неки  злочин, веђ зато што је комунитичка тајна полиција - ОЗНА немилосрдно ликвидирала све припаднике заосталих јединица Равногорског покрета.  

Видјевши да не могу дуго остати у скривању, Војин је ступио у контакт са Мијајилом Радовићем, предсједником Мјесног одбора за Манастир Морача како би се предали властима. Циљ му је био да спаси брата Богољуба који иза себе и није имао неку ратну биографију, а није се ни замјерио партизанима. Састанак је договорен у Новаковој породичној кући у Ђурђевини за 19. новембар 1946. године увече. Око 10 сати укућани су примијетили да се неко шуња око куће. Мијајило и Војин отворили су врата.  Из мрака су одјекнули пуцњи из аутоматске пушке од којих су рањени Мијајило и Новаковак ћерка Јелисавка, а Војин је успио да умакне из куће. 

Познати шеф колашинске ОЗНЕ, Панто Перовић је сустигао Војина и убио недалеко од куће, а затим се вратио у кућу Ковијанића. Без много размишљања, својим аутоматом убио је Новака, жену му Стоју, рањену Јелисавку и малољетног сина Рајка. Перовић је Рајка убио да не би имао ко да се свеће, за сваки случај, да непретекне ко од Новакова потомства.

У кући Ковијанића више није било живе душе. 

Кажу да животиња навикне на свога газду и пати за њим. Тако је и шаров, везан испред куће, завијао за својим несрећним домаћинима. Егзекутор Панто Перовић се није двоумио. Пуцњем у главу спасио је шарова патње. Остала је пустош.

Мијајило Радовић је тешко рањен понешен ка Колашину. Издахнуо је на Црквинама. 

Комунистичка власт није дозволила да се посмртни остаци породице Ковијанић сахране у гробљу. Сахрањени су у клачинару иза куће у којој су и убијени. Имовина Новака Ковијанића конфискована (отета) је у корист државе.

Богољуб Новаков син те кобне ноћи налазио се у скривању, али не за дуго. Након неколико недјеља и он је убијен изнад села Јасенове, ка Церовици. 

• Ковијанић Јоков Новак, рођен 1877. у Ђурђевини, општина Доњоморачка, по знаимању земљорадник.
  Убијен је након рата са супругом Станом, кћерком Јелисавком и синовима Рајком и Војином у кући од комуниста 1946.
   
• Новакова жена Стоја, рођена Бојић, рођена је 1893. у Горњој Морачи, по занимању  домаћица.
  Убијена је са својом породицом у кући од комуниста 1946.
   
• Ковијанић Новаков Војин, рођен 1915. у селу Ђурђевина, општина Доњоморачка, по занимању домаћин. 
  Убијен је од комуниста са својом породицом у Ђурђевини 1946. Срески народни суд у Колашину пресудом бр. 37/45 од 16.11.1945. године одузео је Војину непокретну имовину од 4,5 рала воћњака, њиве и ливада на којој је било засађено 285 родних стабала воћа.
   
• Ковијанић Новакова Јелисавка, рођена 1926. у Ђурђевини, општина Доњоморачка, по занимању домаћица. Убијена је са родитељима и браћом од комуниста у кући 1946. Имала је свега 20 година живота.
   
• Ковијанић Новаков Рајко,  рођен 1929. у Ђурђевини, општина Доњоморачка, по занимању земљорадник.
  Убијен је у кући од комуниста 1946. Имао је свега 16 љета живота.
   
• Ковијанић Новаков Богољуб,  рођен  1922. у Ђурђевини, општина Доњоморачка, земљорадник.
  Није одступио 1944. остао је на терену. Мучки убијен од комунистичких власти у Церовици, у Ровцима 1947. Имао је свега 24 љета живота.

Посмртни остаци породице Ковијанић пола вијека касније, кад је Југославија растурена, тачније ексхумирани су 19. септембра 1997. године и сахрањени на локалном гробљу. Сахрану је обавио митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством СПЦ, фамилијом и пријатељима породице Ковијанић.

Приредио:  Милош К. Војиновић
Друштво за историјска истраживања

Преузето са: srpska24.me
Објављено: 02.03.2024.