
Након тромесечног боравка у Русији Светозар Вакањац, председник Барањско-Руског друштва пријатељства, вратио се у Барању са, између осталих, и емотивном причом о сусрету с једним од најмлађих ратних хероја руске Црвене армије. Вакањац је новопеченог пријатеља упознао на Фестивалу славенских култура који се одржава у граду Славјанск на Кубани где је, као један од оснивача фестивала, боравио на позив Центра националних култура Краснодарског краја. Вениамин Николаевич Зопја са само 14 година укрцао се у Одеси придруживши се Руској флоти која је, поред других јединица, такође учествовала у операцијама за ослобођење Вуковара од фашистичке окупације које су почеле још у децембру 1944. године да би град био ослобођен 12. априла 1945. године.
Један од најмлађих учесника II cветског рата у тим је операцијама изгубио неколико пријатеља и командира флоте, а где су сахрањени њихови посмртни остаци за њега је још увек тајна. Сазнавши да гост из Хрватске долази из подручја које није далеко од Вуковара Николевич се упознао са Вакањцем и евоцирајући успомене из Другог светског рата испричао му причу која је, како се показало, постала његова животна жеља, а то је да још за живота барем једном обиђе последње почивалиште његових субораца. О овом сусрету и жељи руског хероја писале су и Кубнские новости у броју 104 из 2014. године. Свих ових деценија Николаевич живи с податком да су његови саборци сахрањени на неком малом острву код Вуковара, али према званичним подацима које нам је потврдио Лазо Ђокић, председник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста Вуковара, на подручју тог града, у непосредној близини вуковарске болнице, налази се само једна заједничка спомен костурница на којој се сваке године полажу венци приликом обележавања ослобођења Вуковара. У тој спомен костурници налазе се посмртни остаци 388 жртава са Дудика, 155 погинулух бораца Пете војвођанске ударне бригаде и 62 припадника руске Црвене армије. Сви они учествовали су не само у ослобођењу града на Дунаву него и у пробоју Сремског фронта.
Уз поменуту костурницу и у Борову насељу постоји једна костурница у којој су сахрањени посмртни остаци бораца Црвене армије. Да ли су баш у тим спомен костурницама сахрањени и посмртни остаци сабораца Николаевича тешко је рећи јер никаква евиденција о именима и презименима погинулих не постоји.
Имајући у виду да су Вакањац и Николаевич разменили контакте, те да се с времена на време чују, животна жеља овог руског хероја могла би се испунити а његов евентуални долазак, како су нам потврдили, поздравили би и у бројним удружењима која стоје на бранику неговања антифашистичких вредности и очувања стечевина антифашизма.
Зоран Поповић
Извор бр. 102
14.10.2014.