Крив је био, од главе до пете,
ко' и свако хришћанско дијете
а Мата су нашли у шљивику
док су клали Србе кроз Велику!
Крив је био зликовцима за то
што се звао Симоновић Мато
а не неки Рамиз ил' Алија,
те се нађе под ножем балија!
Крив је био малени дјечаче
што од својих убица не плаче
а највише хоџи Растодеру
што нареди да га живог деру.
Тако кривог, петољетног Мата
објесише двојица џелата,
за ноге га свезаше танане
на чапорак од шљивове гране.
Боже један, каквијех убица,
над макањом, анђеоског лица,
кад „Алаху егбер“ говорише
и на муке Мата уморише!
Мали Мато од ножа умрије,
а прича се, жив се чуо није!
Можда у том мучеништву своме
чудио се, шта је крив и коме?
Аутор: Жарко Бојић из Подгорице
Стихови су посвећени једном од Величких мученика, који су поткрај јула мјесеца 1944. убијени на најморбидније начине од наци-фашистичких зликоваца. Злотворе је предводио бихорски крволок Осман Растодер, вођа муслиманских наоружаних банди на Чакор планини на сјеверо-истоку Црне Горе, одговоран за серију покоља над србским и православним живљем током Другог свјетског рата у Старом Расу.