Историчар Миливоје Бешлин написа чланак за контраверзни портал danas.rs у коме је изнио своје мишљење везано за предлог градских власти Београда о исељавању посмртних остатака Јосипа Броза Тита, покојног југославенског вође више од три и по деценије.

Њему се то не свиђа, па је у 60-ак реченица изнео свој став о томе гдје је добар дио текста опљувао и Равногорски покрет током Другог свјетског рата, као и њиховог лидера генерала Драгољуба Дражу Михаиловића.

Елем, прво сам прогуглао по нету, да видим биографију друга Миливоја, па видим да тренутно је виши научни сарадник Института за философију и друштвену теорију у Београду... Својевремено је тај исти друг Миливоје био предавач на Философском факултету Универзитета Црне Горе током 2017-2018, што ће рећи у доба  суверене власти монтегринског диктатора Мила Ђукановића и коалиције ДПС.

Такође, поменути друг Миливоје је више пута учествовао у округлим столовима и јавним расправама на тему Косова и Метохије, али са циљем подршке албанском иредентизму. Има своју колумну на порталу Пешчаник...итд. Што ће рећи да спада у "пар екселанс" роватора против нашег народа.

Но, да се вратимо ми на Миливојеве ставове о Титу, Дражи и Другом свјетском рату.

Из приложеног се види јасно да је друг Миливоје идеолошки обојен у црвено, баш као и његове колеге које су током постојања друге Југославије морали да пишу књиге и научне радове у складу са званичном политиком и тековинама социјалистичке револуције.

Свако ко би радио друкчије био би избачен у најбољем случају...ако не и утамничен или убијен.

Занима ме како то да је друг Миливоје заборавио:

• 13. мај 1941. и званично подизање побуне на Равној Гори од тада пуковника Југославенске војске у Отаџбини Драгољуба Михаиловића и официра окупљених око њега?
   
• да је 7. јула 1941. југославенски комуниста Жикица Јовановић "Шпанац" пуцао у србског жандарма у Белој Цркви код Крупња, а не у њемачке војнике или бар агенте ГЕСТАПО-а?
   
• награду њемачке команде у окупираној Србији у износу од 100.000 рајхмарака за оног ко доведе живог или мртвог Дражу Михаиловића?
   

Што се тиче устанка Срба у Југославији он је већ почео у априлу 1941. на простору наци-фашистичке Независне Државе Хрватске, када је Дане Стоисављевић "Цицвара" са саборцима напао усташке злотворе и ослободио жандармеријску станицу у личкој варошици Грачац. Такође, у јуну 1941. Срби су кренули организовано да пружају отор окупатору и њиховим слугама, у Херцеговини.

Разлог зашто Бешлин жмури на ове чињенице, замуцкује или пак срамно прећуткује јесте зато што његов "патриотизам" допире до Дрине и он заслепљен идеолошким сновиђењима не види даље. По томе што све противнике Тита, друг Миливоје, сврстава у четнике, јасно се види идеолошка нетрпељивост и примитивизам. Сви који су носили југославенско-краљевско обиљежје "кокарду" били су четници. И присталице Љотића и Недића и сви остали.

Заправо то и јесте показатељ незнања у овој материји.

Срби јесу највећим дијелом попуњавали партизанске једнице под командом Тита, јер су просто у Краљевини Југославији били и најбројнији народ, тачније са преко 65% заступљености. Логично је да су пружили подршку антифашизму, јер србски народ никада није подржао Хитлера (изузев мале групице ликова које су ту видјели личну корист) нити било ког завојевача.

Што се тиче, партизанске снаге те 1941. она је била слабашна и недовољно јака. Тачније, постоје подаци да је тек у децембру 1941. Тито имао под својом командом 80.000 бораца, на читавом југославенском простору.

Тотално ми је безвезе да ликови попут друга Миливоја сврставају само партизане у антифашисте. По ком том рецепту? Написали им ови из Коминтерне, а Тито и његови сљедбеници упили такве отрове попут сунђера.

Моји дједови су били партизани још од 1941. и четири ратне године крвавили за слободу наше отаџбине и народа. Касније када су се дијелиле борачке пензије, један то није добио, јер су хрватски политички комесари уплашили да им не отме позиције које су они задобили пуким полтронизмом да не кажем увлачењем Владимиру Бакарићу.

Овог другог су истјерали из Народне скупштине СР Хрватске средином педесетих година 20. вијека, јер је полуписменим папагајима са црвеним књижицама постављао незгодна логичка питања о развоју пољопривреде. Исти ти су га стрпали у затвор 1946. године јер није хтио да преда жита и меса колико су они мислили да треба.

Исељавање Тита из Куће цвијећа има за циљ да да коначно раскрстимо више са том бајком Југославенства, у коме су сва наша "браћа" добила државе које никада нису имали и то све на србској муци, крви и костима. Штавише и у братство и јединство вјеровали су само наивни Срби. Остали су се врло лијепо претварали и чекали погодне моменте.

Партизански покрет јесте био врло успјешан, нико не спори то. Али јако је важно рећи да је он успјевао у крајевима гдје су Срби имали већину. Са преко 90% заступљености партизански покрет је имао Србе и само Србе у јединицама на тлу авнојевске Хрватске све до љета 1944. Такође битно је рећи и да су Хрвати чинили неколико процената, али већином као политички комесари, првоборци јако ријетко.

Упркос порасту бројности партизанског покрета, Тито никада није дао наређење да се ослободи Јасеновац, највећи концентрациони логор у НДХ. Чак и када је тако нешто предлагано на првом засједању АВНОЈ-а у Бихаћу 1942. од стране делегата са Кордуна, вјешто су их уклонили.

Слично је било и у Босни и Херцеговини.

Хрватски и муслимански живаљ је попуњавао већином оружане формације НДХ односно показали су оданост монструозном тројцу: поглавник Анте Павелић, доглавник Адемага Мешић и кардинал Алојзије Степинац. Ситуација почиње да се мјења након што су Савезници успјешно отворили Западни фронт у Европи, након искрцавања у Нормандији и Бретањи.

С друге стране на Источном фронту Црвеноармејци под командом Жукова су тенковима и 'катјушама' дословно уништили сав њемачки ратни капитал и истјерали Вермархт и њихове савезнике из Совјетског Савеза. Два пука из НДХ је Павелић тамо послао, чисто да се зна.

Настављен је јуриш Црвене армије односно улазак у: Пољску, Чехословачку, Румунију, Мађарску и Бугарску. Сазнањем и да је италијански дуче Бенито Мусолини избачен из рата капитулацијом у стептембру 1943. јасно ко дан је било то да ће Трећи Рајх брзо изгубити рат.

Почиње престројавање Хрвата и муслимана код Тита, који их је радо примао. Буквално је зажмурено код мноштва усташких крволока њихово саучесништво у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. То се све дешавало у зиму 1944. а прави пребијег је настао у прољеће 1945. што је и доприњело сламању НДХ. На крају рата Тито је имао 800.000 бораца под заповједништвом.

Овдје је важно рећи и ово. Критичну масу за побједу партизани су добили у љето 1944. када су дивизије Црвене армије продрле из Бугарске у Поморавље, долину Вардара, Војводину и Подриње, те се сурово обрачунали са јединицама ЈВуО. На запосједнутим подручијима је вршена пропаганда и ликвидације свих неподобних особа који су у класној борби проглашавани 'народним' непријатељима. Најмање 60.000 Срба је ликвидирано у деценији након ДСР.

Волио бих да друг Миливоје презентује јасно докуменат о наређивању масовних ликвидација. Равногорски покрет је схватио перфидну улогу Врховног штаба ПОЈ који су 1941. имали за циљ да провоцирају Вермархт односно Њемце и раздражују их како би убијали народ.

У серији нацистичко-њемачких покоља од Крагујевца, Драгинца, Краљева за само два мјесеца убијено је преко 35.000 Срба. Акција позната као 'Крвави талас'.

Гле чуда, Шарл Де Гол нема појма шта се дешава, а Винстон Черчил савршено има појма?!

Како то да је друг Миливоје и овдје заборавио пар ситница:

• да су чланови британске војне мисије по повратку у Лондон 1943. били у кућном притвору и забрањен им не био контакт са медијима. Чега се то г-дин Черчил уплашио?
   
• Енглески шпијуни су помогли Војни пуч 27. марта 1941. и увлачење Краљевине Југославије у рат против Сила Осовине. Генерал Боривоје Мирковић је само један из плејаде послушних обавјештајаца оданих енглеској круни.
   
• Винстон Черчил је организовао "долазак" наше краљевске Владе у Лондон, скупа са малољетним краљем Петром II Карађорђевићем, кога су држали под присмотром. Наређивали су му шта треба да каже, ради, па чак и када иде у тоалет. Друга Миливоја то очигледно не занима.
   

Предсједник САД, Хари Труман је знао зашто је дао генералу Михаиловићу Орден Легије части, највише америчко војно признање... јер су управо присталице Драже Михаиловића у операцији Ваздушни мост (мисија Халијард) спасили преко 500 пилота америчког ваздухопловства. О томе су и сами амерички пилоти свједочили, а написана је и најмање једна књига.

Два срушена америчка авиона немају везе са тиме што помиње друг Миливоје. Поптуна бесмислица је некаква освета. Већ је кренио Хладни рат и блоковска политика, односно супростављање САД и СССР. Чињеница је била да Југославија је добила Јадранско море, а то би било од велике користи Својетском Савезу. Тако је и Тито, вјешто прешао код својих.

Е сада... долазимо и до још важнијих ствари од самог Другог свјетског рата и југославенских револуционара.

Према директивама Коминтерне (највише комунистичке организације у свијету) другови и другарице који су са Титом стварали другу јужнославенску  државу начинили су мноштво контрадикторних и наопаких одлука које су нам уништиле будућност и замутиле прошлост.

Административно су уведене нове федералне јединице на штету Срба. Јужна Србија је проглашена СР Македонијом, уведен је нови македонски језик и ткз. македонска нација. То никада није било и само је замрсило ситуацију на Балкану. Црногорска нација је такође направљена вјештачки 1945. године.

Муслиманска нација је створена 1971. иако је то религијска категорија, али је чињено све са циљем разбијања светосавског националног корпуса. Готово 90% муслимана има србске коријене. Откривају их презимена, језик, па и кандила на тавану на крају крајева.

СР Хрватска је начињена од већином србског етничког простора. Добили су 1.000 км морске обале. Барању која никада није била хрватска, нити је имала везе са Загребом, волио бих да друг Миливоје каже другачије. Трећину Срема, цијелу Славонију, гдје свако ко је римокатолик бивао је Хрват, на примјер: Шокци, Буњевци и сл. Дубровник је такође са Далмацијом поклоњен Загребу.

Нико није смио да било како помене некакву аутономију Срба у Хрватској, сви су проглашавани "четницима". Историјска превара је била управо стављање Срба у Устав СР Хрватске као аутохтони народ, јер су касније крајем 1990. то једним потезом избрисали Фрањо Туђман и његови "прољећари".

Тито: "Францек, гдје ја стадох, ти продужи..."

Косово и Метохија је од србске регије прошло пут преко аутономне области до покрајине. Плус што су југославенске вође ћутали и окретали главу од албанског терора све вријеме постојања Југославије. Албанци су били добро организовани, подмукли и спремни за остварње циљева злогласне ткз. Призренске лиге. Уз подршку Енвера Хоџе, као и ШИК (сигурносно-обавјештајне службе Албанске Републике) и страних агентура, они су остварили своје циљеве.

На споменицима који су подизани жртвама свуда је стављана петокрака (нису све жртве били чланови КПЈ), у највећем броју случајева латинично писмо. Националност жртава и злочинаца је скривана, јер је то наводно реметило лажно братство и јединство. Крашке јаме у динарском горју у које су током 1941-1945 бацани и живи и мртви Срби су педесетих и шездесетих година 20. вијека забеторнираване, без да је ико смио вадити кости мученика.

Поред тога, нико не памти да је Тито обишао јасеновачка поља смрти. Када су обавјљена прва истраживања и ископавања са проф. др. Србољубом Живановићем на челу, УДБА је то забранила. Његови списи су конфисковани и залечаћени.

Индустријализација земље је урађена смишљено како би се разбило село, база за опстанак и развитак земље. Мноштво народа је дошло у градове, гдје су их лако контролисали.

Скривена чињеница је то што сада се ћути о Титовом одликовању Курта Валдхајма, њемачког обавјештајца за специјалне задатке током ДСР у служби Вермархта, који је одговоран за покоље Срба на Козари и Пивској Доли. Да зло буде веће Валдхајма је одликовао и Анте Павелић.

Шлаг на торту је сецесионистички Устав СФРЈ из 1974. који је само "дао крила" сепаратистима. Све је било по закону, јер данашњи публицисти из комшијских држава се стално позивају на тај докуменат.

Све ово горе је наравно замагљивано добрим економским стандардом (стан, ауто, љетовање, зимовање, отворене границе...) који је настао од западних кредита. Када су кредити нестали, посао разбијачима Југославије је био врло лаган.

Посматрати Тита само кроз Други свјетски рат је по мени само по себи апсурд. Друг Миливоје као и већина југоносталгичара ове "ситнице" које сам набројио не виде и не желе да виде. Јер свако онај ко им квари хедонзам за њих је непријатељ. Материјализам коме они теже очигледно никада неће им отворити очи па ћемо се вјечито ћерати још.

Ако је друг Миливоје баш толико набифлао градиво, зашто никада не помиње ПРВИ СУСРЕТ Тита и Драже? Да, да... онај на Гучевској планини септембра 1914. године када је Јосип Броз са својим 25. пуком из хрватске 42. дивизије (вражије) дошао да убија србску нејач у Мачви и Подрињу одјевен у аустроугарску униформу.

Изгледа да он није био на том часу... или ми се само учинило.

Написа: Чуле
15.07.2024.