Бомбардовање Ниша је назив за ратни злочин који су извршили пилоти америчке и британске војне авијације 20. октобра 1943. године над становништвом града Ниша и околине, по захтеву Врховног штаба Партизанских Одреда Југославије (ПОЈ).
Овај монструозни злочин је извршен са циљем да би се наводно ослабиле немачке окупационе снаге у Србији... међутим, резултат тог бомбардовања је такав да је најмање 250 Срба у Нишу погинуло од авио-бомби само у том првом налету, када је на стотине цивила рањено и причињена је огромна материјална штета, док су немачке окупационе снаге претрпеле незнатне губитке.
Иначе, током Другог светског рата Ниш је бомбардован више пута. Прво од нацистичких авиона у пролеће 1941. године, а касније 1943-1944 и од савезничких: америчких и британских војних летилица.
После 1945. године комунуистичка власт у Југославији је упорно прећуткивала геноцид над Србима и свака прича о злочинима над србским живљем није била добродошла, напротив. Свако ко би потенцирао ове приче био би прогањан од припадника УДБ-е, југославенске тајне полиције.
У граду Нишу иначе не постоји ниједан споменик који говори о овом ужасном ратном злочину, жртвама савезничких бомбардовања током Другог светског рата. Парадокс је да је подигнут споменик за руске Црвеноармејце који су изгинули 7. новембра 1944. године на путу Ниш - Алексинац.
Ниш је град који је током Другог светског рата највише бомбардован град на територији Југославије, чак 15 пута од савезника, а Београд други са 11 пута... Краљево шест пута, затим Подгорицу, Земун и Алибунар по четири пута.
ПРЕТХОДНИЦА
Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.
Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад
Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.
Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.
Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918
Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.
Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.
У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...
"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"
Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.
Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".
Тако је 6. априла 1941. године отпочео силовит напад нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са њиховим савезницима (Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом), који је 17. априла 1941. довео до слома Краљевине Југославије, а југославенска територија је раскомадана.
Окупаторска подела Краљевине Југославије
Највећи дио је припао Независној Држави Хрватској (Загорје, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Горски Котари, Босна, Босанска Крајина, Срем, дио Далмације и Херцеговина), Црна Гора је окупирана од стране Италијана који су поставили марионетску Владу. Бачка је окупирана од хортијеве Мађарске, Банат је стављен под управу "Фолксдојчера" ткз. Дунавски Њемци, који је припојен Србији али са посебним статусом.
Јужни дио Тимочке Крајине и Вардарске Македоније су потпале под бугарске окупаторе. Косово и Метохију су окупирали албански балисти. Србија је имала квислиншку Владу коју је предводио генерал Милан Недић, у којој су нацисти спроводили геноцидно правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".
Врло брзо се након Априлског рата народни отпор разбуктавао, тако је дошло до устанка који је имао два предзнака, један четнички односно ЈВуО, а други партизански односно НОП.
Партизански покрет се врло брзо преселио са западне стране Дрине у Босну, јер са источне стране Дрине нису имали велику подршку и помоћ, с обзиром на монархистичко опредељење домаћина и трговаца.
Ситуација у Нишу
Ниш је град који лежи на обалама реке Нишаве у Власиначком округу, у југоисточном делу Србије. У релативној близини се налази и граница са Бугарском. Надморска висина Ниша је 192 метра.
Предање о оснивању насеобине око Ниша каже да су Келти у III веку п.н.е формирали насеље, а град је добио име по реци Нишави (Вилина река).
Ниш је имао одувек специфичан геостратешки положај што га је чинило интересантним за разне освајаче. Јужни Славени долазе у ове крајеве средином VI века и ту формирају своје државице које су биле у сталним ратовима са Византијом и Аварима, касније Угарима.
Под србску власт Ниш долази у XII веку, када је Србијом управљао Велики жупан Стефан Немања, и баш у Нишу је имао сусрет са Фридрихом Барбаросом, немачким царем... који је походио у Свету земљу предовдећи Трећи крсташки рат. Град Ниш је кратко пао у руке Византији, али је после србске победе на Велбужду 1331. године над Бугарима, враћен Србима.
Османлије надиру на Балканско полуострво и покоравају хришћанске земље. Ниш је коначно пао у турске руке 1448. године и био под окупацијом више векова. Иначе, у време Првог србског устанка изнад Ниша се водила чувена Чегарска битка 31. маја 1809. године, у којој је ресавски војвода Стеван Синђелић славно погинуо, али Ниш ипак није ослобођен тада, него тек почетком 1878. године. Одлуком Санстефанског споразума Ниш је припојен тада Кнежевини Србији.
1884. отворена је железничка пруга Београд - Ниш. А примирје са Бугарима у Другом балканском рату 1913. године је такође склопљено у Нишу. Почетком Првог светског рата Влада и Народна скупштина Краљевине Србије је пресељена у Ниш. Ту је 7. децембра 1914. донета Декларација о уједињењу Јужних Славена у једну државу. Током повлачења србске војске преко Албаније, Бугари су 6. новембра 1915. окупирали Ниш, где је дошло до састанка бугарског цара Фердинанда Првог и немачког цара Вилхема Другог. Топлички устаници су почетком 1917. године дошли близу Ниша, али га нису освојили.
После пробоја Солунског фронта у лето 1918. године србска војска под командом војводе Петра Бојовића ослободила је град Ниш 12. октобра, када је потукла XI немачку армију.
У доба Краљевине Југославије Ниш је био седиште Моравске бановине. 27. марта 1941. године демонстрације против споразума Владе Краљевине Југославије са Тројним пактом су захватиле поред Београда и Ниш и Ужице.
ПРЕ ЗЛОЧИНА
Захтев за бомбардовање србских градова упућен је западним Савезницима од партизанског Врховног штаба (Јосип Броз Тито, Моша Пијаде, Едвард Кардељ, Александар Ранковић и др.) крајем лета 1943. године, преко енглеског мајора Џонија Ханикера, који је био део британске војне мисије при ПОЈ. Брзо је сачињен план и донета одлука о дејствовању авиона.
Врховни штаб ПОЈ: Лека, Ђилас, Тито, Моша...
Порука упућена локалним политичким комесарима Комунистичке Партије у свим деловима окупиране југославенске краљевине је гласила овако...
- "Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу ПОЈ. Врховни штаб ће пак ОДЛУЧИТИ да ли ће предложени циљ да се бомбардује...".
ЗЛОЧИН
Среда, 20. октобар 1943. године. Око 13 часова у ниском лету, уз заглушујући звук мотора авиона B-17, који су били понос америчке авијације... Нишу се приближавало неколико десетина америчко-британских бомбардера.
Становници града Ниша су погледали ка небу, не очекујући шта може да их снађе. Почело је избацивање смртоносног товара из авиона, на стотине бомби велике разорне моћи је почело да од Ниша тог дана прави пакао на земљи. Зачули се вриска, јауци и вапај унесрећених људи.
У овом монструозном злочину највише су страдали куће и објекти око Главне железничке станице у Нишу, затим Шумадијска, Дринска, Призренска Бањалучка, Кајмакчаланска улица, као и Шиптарска и Гвоздена. Углавном сиромашни крајеви са вишечланим породицама. Било је жртава и у Горњем Матејевцу, Суповцу, Габровцу, Јошанице, Липовице... итд.
Немачке окупационе снаге су претрпеле врло мале губитке, и у људству и код оштећења објеката.
Нажалост број жртава никада није званично утврђен иако се процењује да је у овом злочину убијено најмање 250 Срба, махом жена и деце, иако процене иду и до два пута више.
ИМЕНА ЖРТАВА
- Марија Стојановић
- Миодраг Стојановић, дете
- Слободан Стојановић, дете
- Драгиња Миленковић
- Верица Миленковић
- Љиљана Миленковић
- Властимир Миленковић
- Драган Миленковић
- Радомир Ђорђевић, ученик
- Душан Јовановић, ученик
- Александар Јанковић, ученик
- Живојин Ђорђевић, радник
- Никола Вујаклија, радник,
- Милан Стојановић, радник
- Љубомир Косовац, радник
- Божидар Велачић, радник
- Костадин Здравковић, радник
- Милун Стојановић, радник
|
- Милосав Јовановић радник
- Светислав Ранђеловић, радник
- Душан Јокић, радник
- супруга Душана Јокића
- ћерка Душана Јокића
- старији син Душана Јокића
- млађи син Душана Јокића
- Новка Пајић
- Борјанка Ивковић
- Димитрије Ивковић
- Зорка Вукановић
- Зорка Маринковић
- Борка Димитријевић
- Димитрије Димитријевић
- Перса Јовановић
- Ранђел Ристић
- Илија Јовановић,
- Драгољуб Митровић и породица му
|
ПОСЛЕДИЦЕ
Све те жртве од 20-октобарског бомбардовања сахрањене су у заједничку гробницу где је пободен велики дрвени крст, на коме црним словима је написано "20. октобар 1943."
У београдској Саборној цркви седам дана након тога, 27. октобра 1943. године у 11 часова, одржан је помен невиним нишким жртвама англо-америчког бомбардовања. Помен је служило велик број свештеника СПЦ на челу са епископом Валеријаном, а појање је држало Прво београдско певачко друштво. Беседу након парастоса одржао је београдски протојереј Влада Милутиновић из Вазнесенске цркве.
Ниш је након овог злочина имао још неколико пута бомбардовање, 30. марта 1944. године, затим 5. април 1944...
Совјетске снаге и партизанске јединице ПОЈ су ушле у Ниш 14. октобра 1944. године.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
За овај злочин никада није подигнута ниједна оптужница, јер се знало да заправо водећи људи социјалистичке Југославије су умешани у организовање ових злочина.
Све жртве су сматране колатералном штетом, па тако ни достојан споменик није никада направљен жртвама савезничког бомбардовања у Нишу.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Ни публикације у виду документарних филмова или књига скоро да нису рађене на ову тему.
Једноставно вишедеценијско ћутање траје.