У Факовићима код Братунца, на истоку Босне и Херцеговине одржан је историјски час о страдању Срба 1942-1992. године.
Ово значајно предавање је одржано у организацији Удружења Мост, а о теми су говорили професори: Драга Мастиловић и Стефан Милосављевић, као и предсједник Удружења Радомир Павловић.
Факовићи су једно од најстрадалнијих српских села у средњем Подрињу у којем су током 20. вијека извршени страшни злочини. У Другом свјетском рату јединице као што је Црна легија, у прољеће 1942. године, извршили су стравичан покољ над Србима из Факовића.
Професор историје из сребреничке гимназије Стефан Милосављевић је говорио о континуитету страдања Срба овог краја у три рата: 1914. и 1942. али и 1992. године, посебно се осврнувши на Одбрамбено-отаџбински рат када је у нападу ткз. Армије БиХ на ово мјесто 5. октобра 1992. године убијено 25 мјештана на својим огњиштима.
У Факовићима је изграђен споменик за изгинуле и 1942. и 1992. године.
О покољу Срба у Средњем Подрињу, Факовићима и околним мјестима је причао директор Историјског института Универзитета у Источном Сарајеву професор др Драга Мастиловић који је у свом зборнику “Геноцид над Србима Сребренице“ најбоље описао злочине над Србима овог краја. Мастиловић је истакао да су хрватско-муслимански фашисти тј. усташе током априла 1942. године у Факовићима у једном дану убиле 325 Срба из овог и околних мјеста из којих су били дотјерани у Факовиће.
Наиме, прво су пред протином кућом убиле 56 цивила која су бацили у Дрину недалеко од мјеста убиства, а онда су исти дан доведене пред двије унапријед ископане јаме из пушкомитраљеза усмртили 179 Срба. Лешеви Срба су били тако површни да су вирили дијелови одјеће у призору застрашујућем, на мјесту гдје се данас налази тај споменик кога су подигле комунистичке власти 1953. године, само без имена убијених Срба са натписом да су то жртве наци-фашистичког терора Павелићевог режима.
– Након толико година исправљамо ту неправду овим историјским часом и обећањем да ће Удружење Мост поставити спомен-плочу на којој ће писати истина, а то значи да су усташе и НДХ од 1941. до 1945. на подручју сребреничког среза убиле 2.263 Срба од којих је 430 дјеце. Да су у једном дану у Факовићима убиле 235 мушкараца, жена и дјеце српске националности.
Од Скелана до Дрињаче гдје су била масовна убиства Срба само су комунистичке власти у Факовићима направиле споменик, али без имена и бројки како би се српске жртве умањиле и како се неби угрозило лажно братство и јединство овог краја из кога потиче Андрија Марковић оснивач сребреничког партизанског одреда.
Ми смо на историјском часу, имали и оргиналну слику сачувану са мјеста покоља у Факовићима из 1942. године о којој су свједочили потомци тих породица попут Драгића Глишића, Љубимка Катанића, Слободана Миловановића, Цана Благојевића из села Божићи, Прибојевићи, Топлица, Жлијебац.
Тако се свјесно прикривала истина о страдању Срба али и мјеста масовних злочина усташа над Србима регије Бирча.
Масовне гробнице Срба цивила су биле од Клотијевца, преко Скелана, Црвице, Жлијебца, Факовића, Полома, Осамског, све до Дрињаче, гдје су била два бурета српске крви натопљене извађеним очима и послате у Загреб Павелићу на дар.
Послије Јасеновачке индустирије срмти, ријека Дрина је највећа гробница српског народа у 20. вијеку, а злочини над Србима никада нису у потпуности пописани како се не би угрозило братство и јединство у које су само наивни Срби вјеровали. Због огромних српских жртава и како би геноцид из Другог рата над Србима био заборављен, а догађај из Поточара над муслиманима замијенио Јасеновац, Јадовно, Гаравице, Стари Брод и Крагујевац – рекао нам је предсједник Удружења Мост Радомир Павловић
Више од 10 година Павловић обиљежава мјеста масовних убистава Срба и врши ревизију историјских личности које је комунистичка власт прогласила непријатељима, а они су само се дигли уз свој народ за одбрану својих огњишта попут Јездимира Дангића, Драгутина Тошића, Александра Петковића и других.
– Тако је било и 1942. и 1992. о чему свједоче и ови споменици из Факовића, али и потомци погинулих на историјском часу – рекао је Павловић.
Преузето са: infobirac.net
Објављено: 09.10.2025.