Документарни филм "Илиџанска Рашомонијада"  је прича о ратним дешавањима у граду Сарајеву почетком деведесетих година 20. стољећа, када је растурана Југославија, а на тлу исте су вођени крвави грађанско-вјерски ратови, са несагледивим посљедицама.

Југославенска федерација је намјерно разбијана током 1991-1992 највише заслугом западноевропских дипломата и сигурносно-обавјештајних служби, у првом реду Њемачке и Аустрије, које су највише лобирале у жестокој кампањи међу чланицама Европске заједнице (уније) за остваривање те идеје. Сепаратистичке снаге у Словенији и Хрватској су то вјешто користиле да би досањали свој Тисућљетни сан о независности, при чему независност сама по себи није довођена у питање, већ је то омогућавало прогон србског становништва, са циљем "етничке и вјерске чистоће државе".

У источној Европи у то вријеме долазило је до политичких турбуленција подстакнуте великом економском кризом. Пад Берлинског зида 1989. је најавио уједињење двије њемачке државе, односно Западна Њемачка је присвојила Источну наредне јесени. Варшавски пакт такође доживљава расуло и фактички престаје да постоји. Совјетски Савез нестаје са сцене крајем 1991. док се НАТО наредних година шири на Исток, изводећи Обојене револуције у Чехословачкој, Мађарској, Пољској, Румунији, Бугарској...

Све то је давало велики елан и полет сепаратистичким снагама у западним и централим дијеловима СФРЈ. Паравојне формације у Словенији и Хрватској су средином 1991. отпочеле нападе на ЈНА (касарне, карауле, магацине, објекте, возила, официре...), као и србска насеља. Ово је довело оружаних сукоба који су се наредно прољеће прелили и на сусједну Босну и Херцеговину.

Странка Демократске Акције и њени прваци: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић су одлучили да БиХ отцијепе од Југославије и да је уреде према начелима контраверзне Исламске декларације. Ово је подразумјевало етнички и вјерски чисту државу засновану на сунитском Исламу.

Тако је муслиманска врхушка предвођена СДА отпочела 1991. илегално наоружавање, договоре са босанским подземљем и формирање паравојних формација. Сефер Халиловић као дезертер и бивши официр ЈНА је основао: "Зелене Беретке" и "Патриотску Лигу", гдје су примани углавном ликови са маргине људског друштва. Они су имали задатак да етнички очисте Сарајево и друге крајеве БиХ од Срба. У то вријеме Хрвати су били савезници муслиманима.

Илиџа је општина у западним дијеловима Сарајева, подно Игмана и Требевић планине. Иначе, Сарајево је био до 1992. мултиетнички град са близу пола милиона становника, у коме су Срби имали преко 38% заступљености и вишевјековно постојање, оличено кроз православне светиње и културно-историјске споменике. Мноштво њих је срушено, спаљивано и уништавано током рата.

У прољеће 1992. националне тензије почињу да кључају у граду на Миљацки, када муслимански криминалци убијају србског свата Николу Гардовића (оца младожење) на Башчаршији 1. марта. Била је то освета Србима за неизлазак на референдум о независности, који није успио, јер је излазност није била довољна. У граду се подижу барикаде и креће престројавање по националном кључу.

Муслиманска паравојска је на Илиџу извела први напад 22. априла 1992. гдје су Срби успјешно одбранили своје домове и породице. Управо је то био показатељ да мира неће бити скоро и да се оружани сукоб распламсава. Други велики напад на Илиџу изведен је три седмице касније односно 14. маја... повратка на старо више није било. Босна и Херцеговина је срљала у рат.

О мноштву дешавања у (прије)ратном Сарајеву 1991-1996, а посебно на Илиџи говори се у овом документарцу, који је подржан од Града Источно Сарајево. Пројекат је снимљен са циљем културе сјећања да би покољењима расвјетљавао лекције које неће им нико испричати у школи, а ни код куће.

Аутор филма је професор социологије Душан Шеховац, који је свједок и учесник тих догађаја из босанско-херцеговачке престолнице 1992-1996.

У филму говоре:

• Дарко Ђино
• Енвер Хоџић Соко
• Милица Црквењаш
• Јово Јањић
• и други