РТРС је у марту 2021. објавила документарни серијал "Сарајевски Срби - нестали народ", који је направљен у едукативне сврхе. За саговорнике су доведени еминентни стручњаци из области: социологије, медицине, геостратегије, исламологије, политике...
Сарајево је град на ушћу ријеке Миљацке у Босну, окружен планинама: Игман, Требевић, Бјелашница, Трескавица, Јахорина... то је мјесто бурне историје у коме се стољећима сучељавају културе и религије, традиција и насљеђе, мултинационална заједница у којој су до Првог свјетског рата премућство имали Срби.
Одмах након Видовданског атентата 1914. код Латинске ћуприје дошло је до организованих напада и рушилачког похода познато као "Кристална ноћ" у Сарајеву. Наредне четири године је све одисало геноцидом који су аустроугарске власти спроводиле према србском становништву. И током Другог свјетског рата је било исто, само што су овај пут истребљење извршавао Усташки режим у наци-фашистичкој НДХ.
У социјалистичкој Југославији су Јосип Броз Тито и његови сљедбеници пола вијека градили лажно братство и јединство, идеале у које су само наивни Срби вјеровали. Хрвати и муслимани су своје потомке углавном одгајали у србомржњи и антијугославенским осјећањима. Хрватска и муслиманска заједница никада није прошла кроз процес дефашистизације и денацификације. Управо то је довело до пораста екстремизма касних осамдесетих година 20. вијека.
Алија Изетбеговић, пријератни робијаш у два наврата је 1990. године формирао Странку Демократске Акције, гдје је окупио особе које су у архивама југославенских сигурносно-обавјештајних служби имали ознаку "унутрашњи непријатељ". Већ средином 1991. Алија Изетбеговић заједно са Ејупом Ганићем и Хаирсом Силајџићем чинио врховну муслиманску тројку која је одлучила одвојити БиХ од Југославије и од ње направити етнички и вјерски чисту државу по начелима злогласне "Исламске декларације".
Успостављен је контакт и дошло је до сарадње муслиманског врха са босанским подземљем, које се обавезало да ће спровести морбидне плаове сарајевских "везира". Одбјегли муслимански официри и дезертери који су погазили заклетву ЈНА су оформили муслиманске паравоје јединице: "Зелене беретке" и "Патриотска лига", од којих је касније створена ткз. Армија БиХ. Муслимани су све вријеме рата у БиХ 1992-1996 имали помоћ Арапске коалиције, који су сем новца слали и муџехедине да ратују за Џихад.
Сарајевско ратиште је важило за једно од најтежих на простору бивше Југославије током деведесетих година 20. вијека. Хиљаде Срба је убијено и води се као нестало. Србска имовина је пљачкана, спаљивана и уништавана. Сем тога и СПЦ се нашла на удару. Нису сви Срби успјели изаћи из обруча, те су тамо пролазили пакао, како у својим становима, тако и у концентрационим логорима.
Србске снаге у Сарајеву су издржале 35 офанзива, од муслиманске војске, непоражени. Међутим, 21. новембра 1995. године у америчкој савезној држави Охајо је дошло до потписивања Дејтонског мировног уговора, чиме су окончани оружани сукоби у Босни и Херцеговини. Слободан Милошевић, тада шеф србске делегације је потписао папир на коме се одриче пет сарајевских општина: Илијаш, Илиџа, Хаџићи, Вогошћа и Грбавица, у корист муслиманске стране. Наредних мјесеци је хиљаде Срба у Сарајеву протестовало против овакве безумне одлуке, којом је њихова очевина предата односно поклоњена.
Управо је тај моменат представља катастрофу, не само за Сарајево, већ и за васколико Србство, јер се преко 157.000 Срба нашло у колонама. Људи су били разочарани и нису могли да вјерују, на граници очајања, јер су знали шта ће се десити ако сачекају муслиманске власти. Широм Србске Републике РС расули су се сарајевски Срби. пак један дио је отишао у Београд, Нови Сад, Ниш, Подгорицу....