Одмах на почетку ратних збивања на Балкану априла 1941. године, британски војни обавештајци и њихови сарадници међу којима и начелник Генералштаба Војске Краљевине Југославије, Боривоје Мирковић (1884-1969) евакуисали су малолетног краља Петра II Карађорђевића (1923-1970) и већи део југославенске краљевске владе, преко Грчке и Египта до Лондона.
Зашто баш Лондона?
Зато што је тамо светски центар моћи.
У отаџбини је остао народ и већи део војске који су имали два антифашистичка покрета: четнички, који је предводио у том моменту пуковник, а касније генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946)... и партизански, које су предводили комунисти, односно Јосип Броз Тито (1892-1980).
Та два покрета су имали једно кратко време сарадњу, у Шумадији, у јесен 1941. али су се касније раздвојили јер нису имали исто виђење будућности ослобођене земље. Чак шта више постали су непријатељи. Комунисти су заправо у том рату видели шансу да изведу социјалну револуцију и освоје власт, што им је пошло за руком због велике помоћи страних обавештајних служби и Црвене Армије. Док су четници односно Југославенска Војска у Отаџбини, да зло буде веће, били издани и од краља за кога су се борили.
То је био преседан у светској историји!
У ком грму лежи зец?
Краљевина Југославија, а пре тога Краљевина Србија којом су управљали и Карађорђевићи и Обреновићи је била држава створена према замисли банкара, оних који дрмају светом, који изазивају ратове, стварају мир, постављају владаре и сл.
Поента је да су наше државе још од почетка 19. века, када је започела национална револуција, почела да се задужује код банкара. То је довело до подређеног положаја наших владара. Па рецимо 1. децемвбра 1918. године се није знала граница између Срба, Хрвата и Словенаца у држави коју су формирали након Првог светског рата. Банкарима је управо та замршеност преко бановина одговарала, био је то фитиљ за наредни рат.
У наредном рату, они су нашег владара, малолетног краља Петра II Карађорђевића држали у шаци. Довели су га у Лондон, да им је пред очима у некој врсти карантина. Са њим је комуницирао британски премијер Винстон Черчил (1874-1965), који је био такође банкарски послушник.
Управо данас, на данашњи дан пре 72 године, а то је 29. август 1944. под великим притиском Черчила, односно банкара, краљ Петар II Карађорђевић издаје указ О. Бр. 881 којим се генерал ЈВуО, Драгољуб Михаиловић разрешава дужнусти начелника Штаба Врховне команде у окупираној Југославији и ставља на располагање министру војске, морнарице и ваздухопловства.
Две недеље касније, тачније 12. септембра 1944. преко Радио Лондона, краљ Петар II Карађорђевић прави још један преседан тако што све јединице Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита, а оне који то одбију осудио као издајнике који "злоупотребљавају име краља и ауторитет круне" ради правдања сарадње са непријатељем.
Зашто је у размаку само две недеље, када су се водиле кључне битке за Србију, краљ Петар II Карађорђевић направио овако две велике, у најмању руку речено "будалаштине", тачније две крунске одлуке и то на своју штету? Комунисти нису хтели његов повратак у земљу, а још мање да монархистичко уређење државе.
У светским центрима моћи, банкарским ложама, је одлучено да ће Југославију и њене народе најлакше опљачкати и уништити преко социјализма и идеологије братства и јединства. А сам краљ Петар је био уцењен животом. Јосип Броз Тито је већ прошао њихове обуке и курсеве у посебним школама, тако да су банкари већ имали спремљеног свог човека за престол.
Тако је представа настављена...
Томислав Ковач
29.8.2016.