"Одлуком о обустављању истраге у случају "Добровољачка" наши најмилији су поново убијени и свакодневно се питамо како је неко уопште могао да њихова убиства прогласи легитимним војним циљем...".

Тим речима је Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића, који је као војник убијен 3. маја 1992. у нападу на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, коментарисала одлуку Уставног суда БиХ који је недавно усвојио апелацију жртава и наложио Тужилаштву Босне и Херцеговине да у року од три месеца одлучи о њиховим притужбама о обустављању истраге.
- Наша борба траје већ 26 година и још увек ми је тешко да о томе говорим. Највише ме боли то што је неко мог сина јединца, који је убијен за воланом, прогласио законитом метом - рекла је Томовићева.

ПОГИНУЛИ У САНИТЕТУ

Гордана Гвозденовић, сестра Обрада Гвозденовића, који је 2. маја 1992. убијен са још 13 војника на Скендерији, каже да је срамотно то што Тужилаштво БиХ неће да ради на том предмету.
- Мој брат је био частан и одважан официр. Он и његови другови убијени су када су покушали да извуку погинуле и рањене војнике и да им пруже помоћ. Зар је то незаконито? Били су у санитетским возилима, а упали су у заседу и на њих је пуцано са свих страна. Зар то није супротно ратном праву? - питала се Гвозденовићева.

Њихов правни заступник, адвокат Милан Романић, каже да је истрага обустављена у случајевима погибије неколико војника и утврдио је да је апсурдно да се убијени, који су се по претходном договору мирно повлачили из Сарајева, сматрају легитимним војним циљем.
- Како то да се други војници страдали у истој колони не сматрају легитимним војним циљем? Прича о томе је апсурдна - рекао је Романић.
 

МОЋНИЦИ ПРИТИСКАЈУ СУД

Он каже да је пре апелације Уставном суду подносио дисциплинске и кривичне пријаве против тужилаца који су радили на том предмету, али одговоре није добио.
- И у самом приговору сам навео да је Тужилаштво БиХ под политичким утицајем моћника у Сарајеву и да не смеју да подигну оптужницу против високих званичника, попут члана ратног председништва БиХ Ејупа Ганића, генерала Армије БиХ Јована Дивјака, Хасана Ефендића и других - рекао је Романић.

Романић каже да су на приговорима радила најмање три тима од по седам тужилаца, али ни након 18 састанака ништа нису одлучили.
- Мени се јавио велики број војника ЈНА који су били у тој колони и спремни су да сведоче. Њихове податке сам послао тужилаштву, али никога од њих нису испитали и узели изјаве. Тужилаштво је показало велики нерад и јавашлук у тој истрази - истакао је Романић.


БЕЗ ПОЛИТИЗАЦИЈЕ

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина рекао је да се плаши да су Тужилаштво БиХ и Уставни суд у спрези, и да је циљ да се све притужбе о обустављању истраге одбаце или да заобиђе високопозиционирана лица.
- Тражићемо од в. д. главног тужиоца званичну информацију да ли је истрага настављена и у којем обиму. Правда не сме бити предмет политикантства и политичких утицаја - рекао је Којић.
 

О. Матавуљ
Вечерње новости
21.02.2018.