У гоњењм делу Јадрана, подно Велебита и Капеле планине налази се место Сењ. Прекопута је острво Крк. Географски и стратешки Сењ је веома важна тачка, јер је то лички излазак на море. Заправо, то је највеће насеље између Ријеке и Задра.
Православна црква које више нема
Срби као народ су ове крајеве давно населили, јер су и у Далмацији и Лици били присутни и пре Косовског Боја (1389.). Ватикански емисари су још од XII стољећа долазили у ове крајеве и преводили "шизматике", односно православце покатоличавали. Није тај посао њима ишао ни брзо ни лако, али је свакако трајао. У каснијим епохама пропаганда Римске курије је била таква да свако ко је римокатоличке вере бива Хрват. Ово је циљано рађено, јер се Ватикан плашио Православља.
Циљ је био Православље што више отерати од себе, тачније православне земље нису смеле имати додира са Средоземљем. Она ко контролише Медитеран, тај управља светом.
Ширење Османског царства у XV и XVI столећу у Европи и сам Бечки двор схвата опасност од Турака, јер су они силовито надирали и ширили исламску религију, те зидали џамије. У страху од даљег ширења Ислама, аустријски цареви формирали су кордон уз границу са Турском царевином, од Срба који су пребегли из Поморавља, Подриња, Црне Горе, Херцеговине, Косова и Метохије, Повардарја...односно Старе Србије. Ти крајеви су у та времена били пусти, али насељавањем и урбанизацијом касније ствара се посебна област - Војна Крајина. Тако је и варош Сењ био део Оточке регименте (пуковије). Задатак Срба је био да бране, гину и крв лију за интересе германске творевине.
И пре Војне Крајине, Срби у Сењу су имали ускочке одреде са којима су упадали у Турску и борили се против злотвора који су вршили незапамћени терор према хришћанском становништву. Један од најпознатијих ускочких вођа тога времена био је Ђуро Даничић, сењски војвода 1580. године, иначе родом из Босне. Такође, Павле Витезовић (1653-1713) је познат по свом монументалном спису Serbia illustrata.
Историја памти и чувене Морлачке поглаваре у савезу против Млетачке републике. Вреди поменути и ово... аустријски цар Карло је касније расељавао Србе, јер их је ту било "превише". Страховало се од обнове "Бизанта".
Ипак, Срби су 1780-их година у центру Сења саградили православну цркву Успења Пресвете Богородице. У та времена написано је доста епских песама од којих се издвојила "Женидба Сењанина Иве", коме су сем њега опевани и јунаци и сердари те епохе, јер су ратовали против Османске царевине.
Краће време 1809-1819 Сењ је био под Наполеоновом влашћу као саставни део Илирских провинција.
У XVIII и XIX столећу Срби су управо у Сењу и околини чинили снажну авангарду и стварали прогрес, односно уздизали град на пољу: трговине, привреде, културе и сл. Покатоличени Срби у Сењу и околини су тумачени као Хрвати, у другој или трећој генерацији. Број становника је тада био око 4.000...
У Сењу је постојала српска православна општина, у којој је средином XIX вијека Богу службовао прота Милутин, отац Николе Тесле, нашег славног научника. Иако ЦПО Сењска није била бројна, била је врло значајна на Јадрану, слично као и Ријека и Трст. Католички бискупи су имали константне акције на пољу преверавања. Добар пример за то је Лујо Бакотић (1867-1941) Србин католик. Његов отац Игњат Бакотић је у Сплиту 1898. године основао и био председник Српског братства.
Почетком Првог светског рата из Сења су мушкарци мобилисани у 79. пук чија је команда била у Оточцу, а потпадали су под хрватско-славонски 13. корпус.
Аустроугарска је доживела слом и распад крајем 1918. године када је Војска Краљевине Србије пробила Солунски фронт и ослободила не само отаџбину, већ и друге народе који су робовали под Бечким двором.
Стварањем прве јужнославенске државе: Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, Сењ је потпадао под Савску бановину. Ово је чидно из разлога јер овај крај био на мору, а стотинама километара далеко од Саве. Уследио је напредак у свим сферама друштва. Ипак, Ватикан је на југославенску краљевину гледао са непријатељским очима односно као српски и православни бастион.
У Априлском рату 1941. године Краљевина Југославија нестаје током агресије Сила Осовина под заповедништвом наци-фирера Адолфа Хитлера. Скупа са својим сателитима, Трећи Рајх је раскомадао југославенску територију, а највећи део је ушао у састав наци-фашистичке Независне Државе Хрватске. Ова марионетска творевина је била одмах благословена од Ватикана и добила велику подршку. Сврха НДХ је истребљење Срба, Јевреја и Рома на територији од Драве до Јадрана. На челу НДХ налазио се монструозни тројац:
- поглавник Анте Павелић
- доглавник Адемага Мешић
- кардинал Алојзије Степинац
Адиминстративно Сењ је спадао под Винодолску жупу.
Хрватски фашисти су током Другог светског рата у највећем делу усташке НДХ рушили и минирали православне богомоље те палили документацију. Цркве су биле корен народа о постојању и присуству. Уследило је четверогодишњи геноцид и сатрирање свега што има предзнак српски, православни или пак југославенски. Све то се дешавало и у Сењу када је до темеља сравњена црква Успења Пресвете Богородице почетком 1942. године.
Србе у Сењу су усташки крволоци хватали као стоку и највећим делом су одведени марвеним вагонима на Велебит планину. Тамо су припадници Усташког покрета још касних тридесетих година 20. века обележавали дубоке крашке јаме. Србоцид је још тада био планиран до танчина. Мноштво сењских Срба је убијено на најстрашније начине у систему концентрационих логора: Госпић-Јадовно-Паг.
Након што је у пролеће 1945. сломљена НДХ, а Титови партизани протерали добар део усташа, настала је друга јужнославенска држава, која је више пута мењала име: ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ. Била је то земља коју су водили углавном Хрвати и Словенци, са наивним Србима. Приче о страдањима и стратиштима Срба су забрањиване, док хрватско друштво никада није прошло кроз процес денацификације и дефашистизације као у Немачкој и Италији од стране Брозовог режима.
Фрањо Туђман и Мате Гранић
На самом крају осамдесетих година 20. века, у СР Хрватској се појављује Фрањо Туђман, дисидент и ревизионистички "повјесничар", који је још 1971. године када је букнуо МАСПОК, односно ткз: Хрватско пролеће показао своја шовинистичка размишљања и ставове. Туђман је око себе окупио "елиту", која је у југославенским сигурносно-безбедоносним службама имала ознаке "унутрашњи непријатељ". Паралелно са тиме дипломатска акција Немачке и Аустрије је била жестока за растурање Југославије.
Не више од 200-тинак Срба који су живели у Сењу су једног августовског дана 1991. за свега пар сати прогнани. Истог дана је поново минирана православна црква која је у периоду Хладног рата била обновљена. Куће су похаране. И не само то, уклоњени су сви трагови о вишевековном постојању српског становништва у том крају. Ово није урађено случајно, већ намерно. Циљ је био приказати Јадран као "хрватски", заправо одвојити Православље од Медитерана у коначном рачуну.
Хрвати су најбољи ученици и борци Свете столице. Они ће константно негирати оваква злодела, а ретко и оправдавати. То и јесте особина тј. десета тачка геноцида - порицање.
Ми нашој деци морамо помињати овакве ствари и објашњавати у танчине, јер све оно што се заборави, лако може да се и понови.
Ватикан није завршио своју мисију...
Томислав Б. Ковач
30.12.2024.