У 107. емисији је гостовао Душан Стевановић, дуборезац, пјесник, гуслар, сликар из Бијељине.

Душан Стевановић је рођен 1953. године у централним дијеловима Босне и Херцеговине, у мјесту Какањ мали рударски градић. Од страдању своје породице у Другом свјетском рату од муслиманских наци-фашиста највише је чуо од своје мајке, чак и стрица, док му отац никада није ништа говорио. Његова породица није одустајала од Православља и славили су славе и свеце упркос комунистичком терору који су углавном спроводили Срби према Србима.
Као младић Душан је једно вријеме живио у Зеници, а касније се преселио у Нови Травник (Пуцарево), гдје је засновао породицу. Нови Травник је насеље створено по политичкој директиви комунистичког првака Ђуре Пуцара Старог педесетих година 20. вијека. Направљене су фабрике намјенске производње углавном са војним програмом, а мноштво становника је лијепо живјело.
Средња Босна је област коју је сачињавало 13 општина и гдје је живјело више од трећине милиона становника, од чега 130.000 Срба.
Почетком деведесетих година 20. вијека дошло је до политичких потреса усљед велике економске кризе, не само у Југославији, већ и читавој Источној Европи. НАТО пакт стиче премућство у односу на Варшавски савез који је растурен, док је СССР нестао са историјске позорнице у ери контраверзног лидера Михаила Горбачова. Њемачка је била уједињена и почела дипломатским путем да отворено заговара разбијање југославенске федерације, те јавно пружала подршку сепаратискичким снагама у СФРЈ.
Муслимани и Хрвати у БиХ су имали савез, јер су их спајали исти тинтереси, а то је нестанак Југославије.
Средином 1991. основали паравојне формације, јер су хтјели да се обрачунају са савезном војском ЈНА и да протјерају србско становништво које ту вијековима обитава. Срби су имали са својом партијом СДС врло малих успјеха, јер су били ометани и од самих Срба (углавном интелигенција), који су показали лојалност Анти Марковићу, премијеру СФРЈ. Како сам Стевановић описује дојам пропасти јесте предизборна промоција која је прављена у Зеници: СДС има 200 присталица у кино сали, док СДА и ХДЗ имају промоцију на стадиону ФК "Челик" гдје је дошло преко 25.000 особа.
У прољеће 1992. тензије из Сарајева преливају се и на остале крајеве БиХ, тако да су ткз. Патриотска лига и ХОС харали градовима и спроводили застрашивање: пљачком, убиствима, силовањем, палежи... Стевановић је у емисији Разбуђивање навео чак и мноштво имена Срба по градовима средње Босне, који су убијени, али су њихове жртве и даље табу тема у правосуђу БиХ које трпи политичке притиске. Циљ је да се мозаик и наратив грађанско-вјерског рата у БиХ 1992-1995 не мјења. У томе помаже и међународна заједница, односно САД и ЕУ.
Душану је у Новом Травнику обијен стан од екстремиста Хосоваца, док је он био организатор изласка Срба цивила из тог дијела Босне на слободну србску територију. Ко је остао, платио је главом. Анализе научника, у првом реду демографа јасно говоре да је скоро 130.000 људи србске националности са територије средње Босне нестало, односно етнички очишћено по наглогу врхушке СДА.
Посљедњих година Душан Стевановић жели да напише књигу о свему томе како би покољењима остао траг тј. свједочанство о злим временима и страдањима Срба библијских размјера. Сматра да о томе не смијемо ћутати, како се геноцид не би поновио.