Емисија "Досије" на АТВ је 18. октобра 2024. приказала причу о једном од најстрашнијих злодјела током грађанско-вјерског рата у Босни и Херцеговини средином деведесетих година 20. вијека. Аутор и водитељ је Вања Василић.

Возућа је мало мјесто у централним дијеловима србске земље Босне, у долини ријеке Криваје на јужним падинама планине Озрен, на путу између Тузле (42 км) и Зенице (65 км).

Југославенска федерација је разбијана током 1991-1992 под утицајем страних фактора, прије свега земаља Европске уније, односно НАТО пакта, али и унутрашњег сепаратизма у западним дијеловима тадашње државе: Словенији и Хрватској. У тим иредентистичким плановима, Загребу и Љубљани се врло брзо придружују и прваци Странке Деморкатске Акције, који су жељели БиХ одвојити од остатка СФРЈ.

Алија Изетбеговић је у СДА окупио особе које су у архивама југославенских сигурносно-обавјештајних служби имали ознаку "унутрашњи непријатељ". Његови блиски сарадници су постали: Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Алија Делимустафић, Сулејман Тихић и други који су жељели да БиХ уреде према начелима злогласне "Исламске декларације", књиге због које је Изетбеговић робијао средином 1980-их, пошто је обиловала вјерском догмом и фанатизмом, као и међунационалом мржњом.

Прваци СДА су већ у љето 1991. почели са формирањем паравојних формација: "Патриотска Лига" и "Зелене Беретке", од којих је касније настала муслиманска ткз. Армија БиХ. Заслугу за ово припадају дезертерима из Југославенске Народне Армије: Сеферу Халиловићу и Јовану Дивјаку.

Србски народ на Озрен планини има вишевјековно присуство о чему свједоче бројни културно-историјски споменици и православни манастири још из Средњег вијека.

Манастир Св. Николаја на Озрену, основан 1295.

Априла 1992. године оружана дејства из Сарајева се преливају и на остале крајеве Босне и Херцеговине, што се претвара у отврени рат три народа. У почетку су муслимани и Хрвати били савезници против Срба, али су и они међусобно закрвили у љето 1993. Помирио их је НАТО пакт у прољеће 1995. када је потписан Вашингтонски споразум.

Војска Србске Републике у БиХ је на Озрену током рата имала четири бригаде у саставу Бањалучког (Првог) крајишког корпуса, укупне бројности близу 10.000 бораца. Биле су то лаке пјешадијске јединице које су четири љета успјешно одољевале Другом и Трећем корпусу ткз. Армије БиХ. Генералштаб муслиманске војске одлучује да у љето 1995. изведе агресију на Озрен, превасходно на долину Криваје, јер је циљ био да се успостави комуникација између Тузле и Зенице, стратешки два врло битна града у сјеверним дијеловима Босне.

Осмишљена је злочиначко-терористичка операција "Ураган", којом је командовао пуковник Рефик Лендо (дезертер из ЈНА), а на располагање су му стављени дијелови Зеничког и Тузланског корпуса, специјална јединица "Црни лабудови", као и одред "Ел Муџахид" (имали су камп у Гостовићу) састављен од арапских добровољаца који су дошли 1990-их да ратују за Џихад. Све укупно пуковник Лендо је 1995. имао на располагању близу 20.000 бојовника и тешку ариљерију.

Србска страна тада имала око 4.500 бораца, гдје су поред Озренаца били дијелови србачке и лакташке бригаде. Војна команда на Озрену је слала упозорења у Бањалуку о повећавању присуства муслиманских снага, али нико није реаговао у Првом крајишком корпусу. Тачније, 1. Крајишки корпус је тада имао велике губитке и крваве борбе са хрватско-муслиманским снагама у Босанској Крајини.

Ујутро 10. септембра 1995. године муслиманске снаге крећу из Маглаја, Жепче, Завидовића, Бановића, Лукавца, Рибнице и Живнице... прво артиљеријом туку положаје ВРС на Озрену, потом у таласима крећу хорде крволочне пјешадије коју предводе муџехедини, на челу са Муатезом Билахом. Успјех муслиманских снага се овдје огледао у томе што су брзо овладали котом Паљеник, чиме је одбрана значајно угрожена.

Србске избјеглице, око 8.000 цивила, нашле су се у окружењу, те су борци ВРС на Озрену водили вишедневне огорчене борбе са муслиманским агресорима који су имали намјеру све да поубијају. Тачније, један дио припадника ВРС је заробљен, други већи дио је поубијан на најморбидније начине, углавном одсјецањем глава или дијелова тијела. Муџахедини су своје крваве пирове снимали камером, са циљем хвалисања у матичним земљама одакле су долазили. Алија Изетбеговић их је све одликовао.

Браниоци Озрена и Возуће у септембру 1995. су имали губитке: 495 погинулих и 129 несталих. За те злочине готово нико није одговарао. 

Генерал ткз. Армије БиХ, Сакиб Махмуљин је правоснажно осуђен на осам година затвора по командној одговорности злочина над ратним заробљеницима, али је 2022. откривено да он није на издржавању казне, већ је побјегао у Турску гдје се слободно шета. Махмуљин је био главни планер читаве акције "Ураган" тј. етничког чишћења 30 србских насеља у долини ријеке Криваје.

Озренци су од 2007. године покренули манифестацију "Стазама егзодуса", гдје учесници пјешаче 22 км од села Тумаре до Стога

У емсији су свједочили:

• Митра Лукић, цивил која је изгубила брата
• Драгутин Станојевић, син погинулог борца ВРС
• Остоја Билак, мајор ВРС и командант 1. лакташке пјешадијске бригаде
• Зоран Благојевић, начелник штаба 4. озренске бригаде
• Славиша Берић, син погинулог борца ВРС
• Виктор Нуждић, в.д. директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих у БиХ
• Радан Остојић, предсједник БОРС