Емисија "Досије" на АТВ је 30. априла 2025. приказала причу о једном од најстрашнијих злодјела током грађанско-вјерског рата у Босни и Херцеговини раних деведесетих година 20. вијека. Аутор и водитељ је Вања Василић.

Југославенска федерација је разбијана 1991-1992 под утицајем страних фактора, прије свега земаља Европске уније, односно НАТО пакта, али и унутрашњег сепаратизма у западним дијеловима тадашње државе: Словенији и Хрватској. У тим иредентистичким плановима, Загребу и Љубљани се врло брзо придружују и прваци Странке Деморкатске Акције, који су жељели БиХ одвојити од остатка СФРЈ.

Алија Изетбеговић је у СДА окупио особе које су у архивама југославенских сигурносно-обавјештајних служби имали ознаку "унутрашњи непријатељ". Његови блиски сарадници су постали: Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Алија Делимустафић, Сулејман Тихић и други који су жељели да БиХ уреде према начелима злогласне "Исламске декларације", књиге због које је Изетбеговић робијао средином 1980-их, пошто је обиловала вјерском догмом и фанатизмом, као и међунационалом мржњом.

Прваци СДА су врло брзо успоставили контакте са сарајевским подземљем гдје је направљен договор о узајамној сарадњи. Сарајевски криминалци као што су: Јусуф Празина, Мушан Топаловић, Зулфо Алић, Рамиз Делалић, Исмет Бајрамовић... добили су одријешене руке за обављање својих незаконитих послова (дрога, уцјене, проситуција, шверц...), али су за узврат морали да одраде посао етничког чишћења града на Миљацки.

Мушан Топаловић звани "Цацо", је предњачио у убиствима Срба по сарајевским квартовима, док је у његову "елитну" јединицу улазница била одсјечена србска глава. Тако да је Цацо око себе окупио екипу прворазредних монструма који су били спремни на све и нису презали ниодчега. Иначе, Цацо је у канцеларију Алије Изетбеговића могао да дође кад год хоће, без најаве и куцања.

Оружана дејства у прољеће 1992. године у Сарајеву, претварају се у жестоки оружани сукоб који се прелива на остале дијелове Босне и Херцеговине. Мушан Топаловић је постао по злу чувени командант Десете брдске бригаде Првог корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ. Често је присвајао хуманитарну помоћ од Међународног Црвеног крста, намјењену свим грађанима Сарајева, док је његова специјалност била рација у његовој зони дјеловања, те је одводио цивиле на копање ровова.

Ипак, најморбидније акције Цаце и његових "љепотана" су биле присилно одвођење Срба (нешто мало и Хрвата) на планину Требевић, гдје су жртве бацане у дубоку јаму Казани. Тачан број убијених на том стратишту ни данас није познат, јер сарајевске власти желе да сакрију страшну истину о припадницима "ослободилачке и одбрамбене војске која се борила против агресора". Остаје нејасно какве везе имају сарајевски Срби цивили са ткз. Опсадом Сарајева.

Процјене убијених и бачених у јаму Казани се мјере више стотина, од 500 до 800.

У овој емисији централи дио приче је Предраг Шалипур који је по националности био Србин, али је остао у Сарајеву. Шалипур је био Цацин кућни пријатељ, од прије рата, те је обукао униформу ткз. Армије БиХ, мислећи да му се ништа лоше неће десити. Ипак, Цацо је наредио да и Шалипура ухапсе те га је он лично убио и бацио у Казанску јаму. Пред камерама о томе свједоче Предрагови родитељи: Ката и Момчило Шалипур.

Цацо је ликвидиран 26. октобра 1993. године у акцији шифрованог назива "Требевић 2", која је покренута од врха сарајевског естаблишмента, јер су видјели колико се он осилио, а такође и да би послије рата могао бити незгодан свједок, јер је много тога знао. Његовој сахрани је присуствовало хиљаде муслимана уз вјерске обреде хоџа (муслиманских свештеника), док је он упркос свему постао национални идол јер је како кажу дао огроман допринос борби за суверену Босну.

Важно је рећи да Цацо и његова јединица нису били никакава паравојна групација, можда у почетку, али касније су били потчињени Генералштабу АБиХ и муслиманском Предсједништву.

У емисији се такође појављују још и:

• Симо Тушевљак, бивши инспектор МУП Србске Републике у БиХ, у одјељењу за истраживање ратних злочина
• Драгиша Тушевљак, предсједник Борачке организације за Источно Сарајево
• Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева

Тек 28. септембра 2021. године изнад јаме Казани се открива споменик, на коме је уклесано само 17 имена, без навођења националне припадности жртава, као и имена одговорних џелата који су их скоро три деценије раније послали у смрт. Дан касније, под окриљем ноћи "непознати починиоци" исписују увредљиве графите на споменику, што јасно показује колико је прича о Казанима уствари непожељна у Сарајеву, граду који његује србомржњу и култ лажирања и манипулација у вези догађања у првој половици 1990-их година.

Иначе, само је 14 припадника муслиманске војске, односно 10. брдске бригаде осуђено за убиства на Казанима, али се то ни у једној пресуди није оквалификовало као ратни злочин.