Случај једне тужбе - www.zlocininadsrbima.com

26. март 2017.


Случај једне тужбе


Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подручју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини 3,5 милијарди долара. Реч је о накнади, не само материјалне штете, везане не само за одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпеле жртве усташких логора.
 


Неко мора одговарати за смрт епископа Саве и осталих Срба у НДХ.

Као што се и очекивало, тужена држава оспорава основаност тужбе јер данашња Хрватска није правна наследница НДХ, па не може ни одговарати за штету која је почињена под тим режимом, што је видљиво из „изворишних принципа устава“ у којима се изричито наводи да Хрватска почива на  „темељима суверености израженим у одлукама ЗАВНОХ-а“.

Вест о овој тужби пренели су сви медији у региону а и ван њега. Од свих тужилаца познавао сам једино Богдана Кљајића, који живи у Чикагу и који је, у време док је била актуелна тужба Крајишника против америчке компаније МПРИ пред истим судом, био председник Сабора крајишких Срба.

Истог дана, у касним поподневним сатима, добио сам поруку од Богдана у којем ме обавештава да ни он ни Лизабет Лалић, прва међу тужиоцима, нису никоме дали овлашћење да у име њих поднесе овакву тужбу и да ће свакако реаговати на све стране како би се његово име скинуло са списка тужилаца, а све у циљу да заштити себе и чланове своје породице од евентуалне “освете” поштовалаца НДХ, каквих је много и у Чикагу.

Изгледа да су и медији у Хрватској од свих тужилаца само њега знали, пошто су га другог дана жестоко испрозивали као човека који од Хрватске тражи милијарде долара, истовремено објављујући и његове фотографије, видео-снимке и контакте.

Наредног дана медији су под ознаком “сензационално” пренели и Кљајићеву изјаву да он није подносилац тужбе већ да му је украден идентитет, о чему је обавестио и суд и хрватског конзула у Чикагу.

Јавио се и адвокат Џонатан Леви, појаснивши да његови клијенти “Лалић и Кљајић не желе тужити Хрватску, која је наследница (Социјалистичке) Федеративне Републике Југославије на основу међународног права. Они већ суделују у процесу с Ватиканом око усташког блага, који ће сад, надамо се, “Хрватска подупрети”. Наводи и као су најмање три друга тужиоца преминула, те претпоставља да ни остали не знају за тужбу.

Видео сам медијске нападе на Кљајића у Хрватској и нимало нису пријатни (знам из сопственог искуства јер сам са њим нападнут у истом пакету као “четнички активиста”), и потпуно разумем његов страх. Мада, по мени, подједнако треба “страховати” и због тужбе против Ватиканске банке којом се тражи усташко благо.

Истога дана када су медији преносили изјаве Кљајића и његовог адвоката, гостовао сам на једној београдској телевизији у емисији у којој се причало о правним, политичким и моралним дометима ове тужбе.

Након емисије позвао ме Миодраг Гаковић представивши се као брат Роберта Предрага Гаковића, једног од седморице тужилаца “чикашке” тужбе. Њихов отац Богољуб је био свештеник на служби у Горњокарловачкој епархији са седиштем у Плашком, где је 17. јула 1941, са епископом Савом (Трлајићем), свештеницима Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом и са још тринаест угледних Срба, ухапшен и затворен у шталу локалног усташе Јосипа Томљеновића. После мучења усташе су их везале у ланце и 19. јула одвеле у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када су са још 2.000 Срба одведени на планину Велебит на којој су мученички пострадали.

Миодраг је као четрнаестогодишњак био сведок хапшења, мучења и одвођења плашких свештеника и угледних Срба. Тада је последњи пут видео оца.

До рата деведесетих, Миодраг је живео у Сарајеву, где је и презионисан као универзитетски професор. Поучен искуством из Плашког 1992. године бежи у Србију, остављајући све што је у животу имао и стекао.

– Мој брат Роберт Предраг је био жив у време подношења тужбе. Умро је пре пола године. Иза њега су остале две кћери и две унуке, које живе такође у Чикагу. Ако они неће, спреман сам преузети братовљево место и придружити се осталим тужиоцима. Ова тужба не сме пасти због формалних разлога. Неко мора одговарати за смрт епископа Саве, потоњег свештеномученика, мог оца Богољуба и свих осталих мученика усташког режима. Молим вас, ову моју поруку пренесите целом свету.

 

 

Саво Штрбац
ДИЦ Веритас
24.3.2017.

 


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Грабовац Бански - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1548  пута
Број гласова: 5


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Подигнута оптужница против девет припадника ХВО за злочине у Орашју 1990-их

За матуранте у Хрватској НДХ није била фашистичка

Парастос код Шаранове јаме: У Крајини православне свеће нико никад угасити неће

Крвава црква против Цркве Христове

Извештај из Јасеновца: Будите под крошњом српских мученика

Ексклузивно: Интервју са Вишњом Павелић, ћерком усташког поглавника

Блажени су жедни




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Годишњица од минирања воза код Глине када су погинули Срби цивили
Објављено: 21. jul 2020.     Има 408 прегледа и 0 гласова.

Годишњица покоља у Цапрагу код Сиска 22.08.1991
Објављено: 25. avgust 2020.     Има 716 прегледа и 5 гласова.

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 962 прегледа и 1 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 1264 прегледа и 5 гласова.

Списак вуковарских жртава
Објављено: 19. novembar 2019.     Има 1325 прегледа и 25 гласова.





















Skip Navigation Links