Милован Балабан и Спаса Топаловић говорили су данас, у наставку суђења за злочине почињене над Србима у више крајишких општина у предмету "Атиф Дудаковић и други", о члановима својих породица који су у септембру 1995. остали на подручју Босанског Петровца, гдје су убијени, а касније су њихова тијела ексхумирана.
Суђење генералу Дудаковићу
Балабан је испричао да су његови родитељи Мирко и Перка боравили у викендици у Теочаку, 24 километра од Бихаћа, до половине септембра 1995. године, када су кренули према Кључу због офанзиве Петог корпуса такозване Армије БиХ. Они су стигли до Петровца, ту су ноћили и у јутарњим часовима су кренули. Ту им се губи траг, свједочио је Балабан.
Он је додао да је то сазнао од комшије Драгана Зорића, који је са његовим родитељима ноћио у Босанском Петровцу.
- Рекао ми је да су заједно кренули према Кључу и да их је пресрела војска Петог корпуса. Он је заробљен и одведен према Бихаћу. Више не зна шта је било са мојим родитељима - рекао је Балабан.
Он је навео да је 1996. године обављена идентификација посмртних остатака његових родитеља. Балабан је, на питања одбране, рекао да његов отац није био припадник Војске Републике Српске и да нема сазнања да је приликом идентификације наведено да је био у војсци.
Спаса Топаловић данас је испричала да је живјела у Кључу и да је народ половином септембра 1995. године био принуђен напустити то подручје. Испричала је да је са двоје дјеце и свекрвом кренула по дједа Тому Јуришића, који је био 1906. годиште.
- Дјед је рекао да не жели да изађе, да ће остати у својој кући, да није ником ништа крив - рекла је Топаловићева.
Она је додала да је послије неколико мјесеци сазнала да је дјед настрадао и да је био сахрањен на приватној парцели код гробља у Кључу и да је убијен моторном пилом.
- Послије је обављена његова ексхумација и идентификација - рекла је Топаловићева.
Данашње рочиште је одржано без оптуженог Хасана Ружнића, који није дошао због болести. Адвокат Марсела Бајрамовић рекла је да је Ружнић недавно изашао из болнице и да је у тешком стању, те да ће вјероватно морати наставити лијечење. Тужилаштво и одбрана су предложиле да се обави вјештачење како би се изјаснили о раздвајању поступка у односу на Ружнића, али је Вијеће одлучило да се суђење настави без њега.
Предсједавајућа судског вијећа Жељка Маренић је рекла да је неизвјесно када би оптужени могао поново долазити на суђење и подсјетила је да су рочишта у овом предмету много пута одгађана, те да би чекање на лијечење и вјештачење Ружнића додатно пролонгирало поступак.
Суђење ће бити настављено 18. децембра.
Извор: rtrs.tv
11.12.2023.
Атиф Дудаковић је бивши генерал муслиманске војске ткз. Армије БиХ који је прошао војне школе у Југославији, те постао официр ЈНА који је службовао у Задру. Ту је достигао чин потпуковника и био предавач на Артиљеријско-ракетној школи. Такође и у Београду је држао курсеве на Командно-штабној академији осамдесетих година 20. вијека.
Почетком 1991. године Дудаковић је био на мјесту команданта дивизиона ЈНА у Книну, гдје му је надређени био тада пуковник Ратко Младић. На лични захтјев бива прекомандован у БиХ, тачније Бихаћки регион. Ту је дезертирао из Југославенске Народне Армије и прешао на страну муслиманских паравојних формација. Касније је достигао до чина генерала који је командовао Петим муслиманским корпусом ткз. Армије БиХ.
Издајник и дезертер: Атиф Дудаковић
Добар дио рата Дудаковић се борио Срба, односно 1. Крајишког корпуса ВРС, али против АП Западне Босне, односно снага под командом Фикрета Абдића.
У љето 1995. Атифове јединице су учествовале у злочиначко-терористичкој акцији "Олуја", када су били подршка НАТО и Оружаним снагама Републике Хрватске против крајишких Срба, односно СВК. Тада је својим војницима одобравао сва средства и све радње против Срба. Под његовом командом је била и бужимска 505. бригада, која је учествовала у покољу српских избеглица 1995. из Двора на Уни. Њихова колона је пресјечена и извршен је морбидан масакр над цивилима.