Ако неко убије једног човјека, онда је он убица, а ако убије стотину људи онда добије назив масовног убице. Убица и масовни убица, дакле није исто и онда није исто ни убијање једног човјека и стотину људи, колико год то била филозофско-вјерска поставка да се убиство и макар једног човјека сматра као убиство цијелог човјечанства.

На жалост увијек су болне теме о жртвама, али мора се разбити медијски терор званичних медија који шири једноумље и злу крв већ годинама, тако да су досадили и богу и народу.

Замислите се као туристу у посјети Француској и граду Марсеју гдје на главном тргу видите таблу „Париз – изложба страдања у Вартоломејској ноћи“. Чули сте да се ту радило о покољу протестаната од стране римокатолика, али вам није јасно зашто да у вријеме годишњег одмора када се траже веселије и опуштеније теме, вам рекламирају да требате погледати неку мучну изложбу у сред Марсеја и то о покољу који се није догодио у Марсеју него у Паризу.

Тако да није потпуно јасно зашто се у Сарајеву рекламирају Сребреничка дешавања. Јер Сарајево има своје жртве и то много веће, али их вјешто сакривају и избјегава се о њима говорити и спомињати их уопште. Ратни злочини, кажу, никада не застарјевају, али изгледа да је то само политичка бомба која се баца само онда када је потребно да би се постигао какав политички поен. Принципи никога више не интересују, него само тренутна добит и користи.

Моје једноставно и људско питање гласи:

Зашто је око 11.000 побијених у највећој мјери Срба, Јевреја и осталих у сред Сарајева нижеразредни догађај у односу на Сребренички?

Зашто су те сарајевске жртве нижеразредног значаја у односу на сребреничке жртве које се пропагирају као много значајније од ових сарајевских и то у самом Сарајеву.

И зар се жртве смију класификовати по важности и значају?

Ганди је својевремено изјавио да је много лопата потребно да би се закопала истина. Зато се јављају многа питања као напр, зашто се толико инсистира на избацивању у први план само сребреничких жртава, а нико не спомиње ове сарајевске нити и једне друге уосталом, као да су све мање важне?

Какве везе има Сарајево са сребреничким страдањем када има своје у свим ратовима до сада, не само овом задњем надам се и последњем? Можда је то тема коју тек треба расвјетлити пошто се из Сарајева управљало свим дешавањима у рату. У Сарајево су биле упрте све камере свијета.

Дакле драги туристи свих вјера, боја и убјеђења, како Сарајево рекламирају као мулти-култи појаву, прво посјетите спомен парк Враца и поклоните се тамо сарајевским жртвама које су настале под влашћу НД Хрватске као смишљен пројекат којег су изводиле регуларне војне, полицијске и цивине јединице те државе.

Партизани су имали један непотребан обичај да све жртве приказују као борце за њихову идеју па тако испада да су све жртве војничке, а не цивилне. Ја за своје убијене стричеве знам да нису били никакви војници него једноставно само обични службеници бановине који су одведени са посла и до дана данашњег им нису пронађена тијела. Једног сам пронашао на списку жртава комплекса логора Јадовно, а за другог претпостављам да је завршио у Јасеновцу, или ко зна гдје јер га нема нигдје на списковима као да никада није ни постојао.

Срамотно је да се минимизирају и занемарују и ове жртве. И то су људи, нечија дјеца били.

Неће бити мирна Босна, а ни Херцеговина као нити цијели простор бивше Југославије, никада све док се све не изнесе на видјело и рашчисти узрочно посљедична веза свих догађаја.

Душко Бошковић
Српски Културни Клуб
16.06.2015.