Накисле шуме тамне од влаге,
небеска свјетлост планином страда.
Утрте стазе трагом крвника.
Слеже се поглед, падаше наде
скучише „Хамзе“ и Рогић Рада,
у алку смрти, српског војника.

Вјечност заћута на рубу муке.
Страх се изгуби у смету студи,
крвавом браздом попуца кожа
Свезане жицом, до кости, руке.
Песнице бију главу и груди,
под вратом вреба оштрица ножа.

Заспала стрепња мјери даљине
„Алаху екбер, с курбаном пању!“.
Арапин пјени-сјекира блиста.
Загризе око муџахедине,
и док га тегле-приводе клању
на небу спозна распетог Христа.

Сјечиво паде-однесе живот,
утули свјетлост у сржи зјена.
Крилну се анђео с' крваве кладе,
земља дочека уснули кивот.
Достојна глава и одрубљена.
Вишњем се диже, мученик Раде.

Написа: Аћим Тодоровић
04.04.2022.

Стихови су посвјећени Ради Рогићу који је био припадник Радничког батаљона у VI санској бригади Првог крајишког корпуса ВРС. Он је заробљен током злочиначке акције "Сана 95" у сјеверо-западним дијеловима Босне од припадника злогласне јединице "Хамзе" при 505. бужимској бригади ткз. Армије БиХ.

Њега су ликвидирали припадници Муџахедина на најсташнији начин, а његови посмртни остаци никада нису пронађени. Доказ о монструозном убиству постоји на видео-касети са којом су се убице хвалили по исламским земљама одакле су дошли на Балкан да се боре за Џихад (свети рат против невјерника).

Раде је иза себе оставио жену и двије кћеркице.