На друштвеној мрежи Х (Твитер) јуче се појавила порука на профилу Ане Брнабић, односно огласила се актуелна предсједница Народне скупштине Републике Србије, поводом Томпсоновог концерта на загребачком хиподрому 5. јула 2025. када је скоро 500.000 Хрвата у трансу пјевало и уживало у екстази невиђених размјера на стихове проблематичне садржине, величајући хрватске злочинце, не само из 1941. већ и 1991. године.

Иако на први поглед дјелује Брнабићкина реакција на мјесту, односно критика Европске уније што не реагује, да не кажем срамотно ћути, на изливе наци-фашизма у нашем комшилуку, једна ствар не само да је мени запала за око односно повредила не само моја осјећања и интелект, већ и много других родољуба. Ријеч је томе што је у тој поруци она поменула БРОЈ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА... односно наводи цифру од десетине хиљада убијених Срба, Јевреја и Рома, током 1941-1945.

Другарице Брнабић...

из најбољих намјера вам говорим да се ви овом темом немојте бавити! Разлога је више, а ја ћу навести неколико:

1. Јасеновац није само "логор", како су генерације научене на бившем југославенском простору, а ви наводите у вашим излагањима... то је систем концентрационих логора (има пет дијелова), односно индустрија смрти боље речено за разумјевање. Било је то најбројније стратиште клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, марионетске творевине и сателтита Трећег Рајха тј. нацистичке Њемачке.
    
2. Није случајно што је он основан баш ту поред градића Новске, односно на ушћу ријеке Уне у Саву, јер је ту тромеђа србских земаља: Босне, Славоније и Баније. Требало је из свих тих територија, као и мало даље истребити што више православних Срба. Зато је одмах по оснивању НДХ била благословена од Ватикана и добила подршку Римске курије. Циљ је био елиминација православног живља од Драве до Јадрана.
    
3. Готово свакодневно, почевши од 21. августа 1941. године, што ће рећи само дан послије затварања система концентрационог логора Госпић-Јадовно-Паг... довожени су марвеним вагонима Срби, Јевреји и Роми, без обзира на узраст, пол, образовно и имовинско стање. Хиљаде их је присилно довођено сваке недјеље, понављам, сваке недјеље! Нису сви убијани у самом логору, већ и у близини логора. Доказе о томе можете погледати у Архивама Србије, Југославије, као и Војном архиву. Сем тога, постоји један човјек, хрватски историчар Антун Милетић, који је већ у десетој деценији живота, а има пребогату архиву докумената, слика и информација баш о Јасеновачкој мљевеоници људи.
    
4. Број јасеновачких жртава је нажалост предмет манипулације већ деценијама из простог разлога што би права или макар приближна бројка показала много више од масовних злодјела... доказала би постојање геноцида. Јер убити стотине хиљада припадника једне националне скупине или народа за четири године са предумишљајем, јасно говори да је за то постојала злочиначка намјера, као и неопходна логистика у којој није могло учествовати десетак особа, већ најмање трећина од тог броја погубљених.
    
5. Лично сам угостио проф. др. Србољуба Живановића у емисији Разбуђивање 2019. године, у коме је он испричао своја сјећања на истраживања јасеновачких поља смрти. Био је члан стручног медицинског тима у прољеће 1964. који је вршио испитивања. Посље више од мјесец и по дана направљена је кратка пауза, а он је своја запажања укратко казивао новинару београдског листа "Експрес" у коме је навео и бројку убијених од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја... Само дан касније његов дневник рада тј. забиљешке је заплијенила УДБА (југославенска тајна полиција) јер су схватили да ће управо то покварити идеале братства и јединства, темеље на којима је саграђена Титова Југославија. Морала је постојати одговорност, али је комунистички естаблишмент на челу са Јосипом Брозом то циљано прикривао.
   
   Професор Живановић је морао да емигрира, јер је постао мета УДБЕ па се населио Велику Британију, тачније у Лондон. Годинама доцније, основана је Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је он био предсједник једно вријеме.
   Вриједи рећи и ово... априла 1991. године, на јасеновачка поља смрти изашла је једна међународна делегација састављена од научника ваневропског континената, од пет чланова. Њихова тадашња истраживања не само да су потврдила Живановићеве бројке, већ су их и увећали за неколико процената. Само пар мјесеци касније, у СР Хрватској је започет крвави грађански рат који је трајао четири године. Након тога ниједна власт у Хрватској није дозволила било каква испитивања јасеновачких поља смрти, што довољно говори о томе на ком су они нивоу свијести и колико желе помирење.
    
6. Бројку од неколико десетина хиљада убијених Срба, Јевреја и Рома прво је почео да у јавности пласира средином шездесетих година бивши Титов генерал - Фрањо Туђман, тадашњи хрватски ревизионист и "повјесничар". Када је дошао на власт Туђман и његова партија ХДЗ у прољеће 1990-те, ове цифре су постале аксиома хрватског друштва које је еуфорично прихватило Туђманово оживљавање авети НДХ, као и предизборна обећања о независности од СФРЈ.
   Посљедњих година ове бројке понављају у јавном простору двије личности: епископ славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, као и историчар Дејан Ристић, дугогодишњи директор Музеја жртава геноцида у Београду. Мени је јасно да епископ Јован живи у Хрватској и да мора овакве ствари да говори јер живи у "осињаку" (и да је под присмотром хрватских сигурносних служби), али ми није јасно да је држава Србија, кроз Ристићеву реторику прихватила овакве ставове који су не само погубни и површни, већ су и лицемјерни и безобразни.
   Јер Ћулибрк и Ристић, и њима слични нису никада узели "ашов у руке" и вршили испитивања по јасеновачким пољима смрти да би тако нешто имали уопште права да говоре. Они су само узели дијелове документације из Управе система конц. логора Јасеновац и од тога покушавају да направе некакав ослонац за помирење Срба и Хрвата. То се неће десити, јер како професор Живановић вели на крају емисије, докле год постоји Ватикан. 
   Морам рећи и то да је документација више пута спаљивана од стране усташких крволока у Јасеновцу, јер су и они знали шта може да се деси. Мени је познато да је два пута уништавана папирологија, крајем 1943. и други пута крајем априла 1945. када је Јасеновачки систем конц. логора напуштен, пошто су партизанске дивизије силовито надирале послије пробоја Сремског фронта ка Загребу, а усташка администрација се "срушила ко кула од карата" и панично бјежала ка Алпима. Заправо, око Јасеновца усташе и партизани никада нису имали отворене окршаје.
    
7. Сем тога, хрватско друштво никада у Југославији није прошло процес дефашистизације и денацификације од Брозовог режима, па сами Хрвати и немају емпатију према страдањима и стратиштима Срба, односно одговорности коју је учинио Усташки режим током Другог свјетског рата, а који су предводили: поглавник Анте Павелић, доглавник Адемага Мешић и кардинал Алојзије Степинац. Највећи дио Хрвата током ДСР били су Павелићеви бојовници, али је доста њих крајем 1944. почело да прелази на страну Титових партизана, јер су схватили да Хитлерова коалиција губи битке на свим фронтовима, односно рат.
   Један дио Хрвата је успио побјећи у далеке земље (САД, Канада, Аустралија, Аргентина, Бразил, Парагвај, Шпанија, Венецуела...итд) преко "Пацовских канала", операције Ватикана која се одвијала у највећој тајности, а чији је циљ био склонити нацистичке и фашистичке злочинце из Европе... други дио који је остао у домовини је своје потомке васпитавао у србомржњи и антијугославенским осјећањима. Управо су такви били најгласнији заговорници почетком деведесетих година 20. вијека нестанка тј. разбијања југославенске федерације.
    
8. У СКЛ Јасеновац је убијено мноштво дјеце, професор Живановић наводи бројку од 110.000 дјечака и дјевојчица млађих од 14 година... међутим, то није једини логор у коме су убијана србски малишани... Како је могуће да ви нисте чули за Јастребарско?! Такође у Сиску је постојао поред "редовног" логора и посебан логор за дјецу.
    
9. Народна скупштина Републике Србије, институција којом ви сада предсједавате до сада је имала више пута приједлог да се донесе декларација или резолуција о геноциду над србским народом у НДХ... Међутим, тако нешто очигледно није дозвољено. Ето питања за вас... зашто?

Колико сам успио да видим на интернету, ви НИКАДА нисте посјетили јасеновачки меморијал односно спомен-комплекс! Плус што се никада нисте овом темом озбиљно бавили и истраживали... Што логично и намеће закључак да се престанете јавно помињати и лицитирати број убијених жртава у СКЛ Јасеновцу и копати по нашим ранама.

Хвала на разумјевању!

Написа: Чуле
08.07.2025.

п.с. У Европској унији главну ријеч воде Њемци (изазивачи два свјетска рата), они који су нас напали и убијали три пута у 20. стољећу. Зато и не чуди њихово признавање Хрватске као независне државе почетком 1992. а исто тако и прихватање у ЕУ 2013. године. Да они шта Хрватима замјерају не би их прихватали у своје крило, али им колаборанти тј. савезници увјек требају.
Што би моја баба давно рекла "Свака крава брани своје теле".