Унутрашњост Храма Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника красиће и икона Светог новомученика Слободана Стојановића Каменског, дванаестогодишњака из зворничке Каменице, који је мученички убијен током Одбрамбено-отаџбинског рата. Страдалог дечака за светитеља је прогласио Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

Тим поводом је у храму у Дрињачи, у присуству великог броја верника, служена света литургија, након које су Слободанова родбина и многи грађани посетили његову хумку на месном гробљу и положили цвеће.

Дечак Слободан Стојановић убијен је на окрутан начин 27. јула 1992, пре тачно тридесет година. Након завршене свете литургије, свештеник Марко Данојловић је у кратком обраћању казао да је „новомученик Слободан симбол деце овог света, као што су Дара из Јасеновца, Милица Ракић и Јеврејка Ана Франк мученички симболи све деце овог света”.

Раније је изјавио да ће икона Светог новомученика Слободана, прва која је урађена након што је проглашен за светитеља, трајно остати у Храму Светог ђакона Авакума, те да је, како је рекао, „велики благослов да буде баш у том храму”.
 Слободан Стојановић

Дванаестогодишњи Слободан мучен је и убијен у јулу пре три деценије у Каменици код Зворника, након што се вратио да узме свог пса Лесија испред своје родне куће, коју је заједно с родитељима морао да напусти. На најмонструознији начин убила га је припадница ткз. Армије БиХ Албанка Елфета Весели, позната и као „жена звер”. За злочин почињен над недужним дететом она је пред Државним судом Босне и Херцеговине 2019. осуђена на само 13 година робије.

У оптужници, на основу које је вођен поступак, било је наведено, између осталог, да је ова „жена монструм” дечака Слободана убила тако „што му је, док је он био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем”. Те наводе су потврдили и неки од сведока.

Слободаново унакажено тело пронађено је у јуну 1993. године у једној масовној гробници. Обдукцијом су констатоване бројне повреде нанете пре и после убиства. Стомак му је био распорен у облику крста. Сахрањен је на месном гробљу у Дрињачи, где су поред њега, нешто касније, сахрањени и његови родитељи.

Пре него што је напокон ухапшена, Албанка Елфета Весели уживала је у слободи и благодетима Швајцарске, где се, без имало гриже савести, скривала готово четврт века.