За недела у логору Трново код Сарајева нико није одговарао, Тужилаштво БиХ и данас крије снимке. Снимци заробљених Срба у логору у сарајевској општини Трново из ратне 1992. године, узбуркали су јавност. Још једном је указано на нерад Тужилаштва БиХ када су у питању истраге о српским жртвама из протеклог рата.

- Док Србе хапсе и процесуирају на сваком кораку у БиХ, докази злочина над Србима чувају се у ормарима босанског тужилашта - каже, за „Новости“, Бранислав Дукић, председник Савеза логораша РС.

ЗАШТО СЕ КРИЈУ ВИДЕО КАСЕТЕ

Он открива да се видео-касета са исповестима Српкиња заробљених у логору Трново налази у Тужилаштву БиХ и то под ознакама А и Б, и да никада није узета као доказ у овом случају.

- Када је Савез логораша РС поводом случаја Трново 2003. године у Хаг упутио материјал који садржи доказе против 15 муслимана који су хапсили и убијали српско цивилно становништво на подручју Трнова, у Трибуналу је овај материјал добио ознаке А и Б, па је враћен у Тужилаштво БиХ. Ознака А значи да тај случај већ садржи доказе против осумњичених и да се може приступити процесуирању, односно хапшењу појединих осумњичених у овом случају. Ознака Б, с друге стране, значи да у случају постоје и оптужени које још треба истражити. Ниједно од поменутог није одрађено. Касета је тек сада угледала светлост дана - објашњава Дукић.

Едхем Годињак испред Тужилаштва 2021.

Међу именима 15 осумњичених издвајају се имена Едхема Годињака, предратног шефа станице полиције у Трнову а касније команданта „Зелених беретки“ на овом подручју, и његових сарадника Хајрудина Плоскића, званог Лело, Муниба Адемовића, Хајрудина Елезовића и Исмета Колара.

- Едхем Годињак је особа која би требало прва да одговара за злочин у Трнову. Он је човек који је хапсио Србе у Трнову и потом наређивао шта да се ради са њима. Водио је нападе на села Горња и Доња Пресјеница и Страјишта 6. и 7. јуна 1992. године, кад су „Зелене беретке“ из ткз. Армије БиХ на свиреп начин, клањем и паљењем, убиле 13 српских цивила - тврди Дукић.

ГОЛГОТА ЛОГОРА У ТРНОВСКОЈ ШКОЛИ

У општини Трново, 1992. године убијена су 124 српска цивила, чији остаци ни данас нису пронађени, а њихове убице нису кажњене. Међу поменутим жртвама је 48 жена и четворо деце. Милена Васић једна је од жена које су провеле неколико месеци у логору на подручју Трнова. Она и данас заплаче када се сети тортуре кроз коју је прошла. Милена кроз сузе каже да су је наоружани муслимани заробили у селу Ледићи, у општини Трново, у јуну 1992. године, заједно са мужем и троје деце, од којих су две близнакиње имале четири године, а најмлађа ћерка две.

- Спровели су нас у школу у овом селу. У једној соби је било 55 жена и деце, а у другој педесетак мушкараца. Сваког дана су нас терорисали, тукли, убијали, малтретирали... После неколико дана, пребацили су нас у Трново. Ту су нас снимали камерама и наређивали нам да причамо како је све нормално, а нас 50 било је затворено у једну собу, нисмо ни до тоалета могли да одемо. Било је и беба од по 40 дана, деце мало старије и стараца од 80 година. Страшно! Тешко ми је да причам - заплакала је Милена.

Кроз јецаје, она додаје да јој је муж од батина које је добио у логору у Трнову касније и умро, а она остала сама са три ћерке. Голгота из Трнова завршила се разменом заробљеника у септембру 1992. године. У Тужилаштву БиХ је кратко речено да се на случају Трново још ради и да он није затворен.

ЛОГОРИ И ОСУМЊИЧЕНИ МУСЛИМАНИ

МУП Републике Српске је Тужилаштву БиХ доставио 915 предмета у којима је осумњичено 7.100 муслимана који су починили један или више злочина над Србима у протеклом рату, односно учествовали у убијању или повређивању 21.000 српских цивила.

На подручју Федерације БиХ било је 536 логора за Србе. Поред тога, Срби су били смештени и у 220 логора на подручју Хрватске и у 21 логору на подручју Словеније.

Аутор: С. Мишљеновић
Вечерње новости
29.09.2010.