Књига "Црна Лора" је ауторско дјело Слободана Бобе Зуровца, ратног страдалника и свједока ужаса у југославенским ратовима 1990-их, који је преживио пакао у стравичној психо-физичкој тортури два хрватска логора, један у Херцеговини, други у Далмацији.

„Црна Лора“ је страховито искрена, садржајна и потресна исповјест човјека који је прешао пут од угледног грађанина општине Чапљина, изабраног на првим вишестраначким изборима у БиХ новембра 1990. године да представља свој народ испред странке СДС, до логораша у злогласној реплици Јасеновца.

Ова исповјест је уствари дио животне приче многих људи из Задра, Бенковца, Книна, Чапљине, Мостара, Стоца, Подгорице, Никшића и Пљеваља, Ниша и Пирота који су заједно са аутором прошли кроз врата Дантеовог 10. круга пакла.

Како сам аутор Зуровац каже, сплитска Лора није био ни једини нити изоловани случај већ се из Туђманових записника видело да је била део плана чишћења читаве једне етничке скупине, плана зацртаног у злочиначкој канцеларији Анте Павелића почетком 1940-их, по благослову Ватикана и директивама Римске курије.

У својој књизи Слободан Бобо Зуровац описује разлог због кога је ухапшен и малтретиран до бестијалности. Наиме, почетком 1992. године за Бадње вече у згради општине Чапљина је организовао пријем поводом великог православног празника - Божића. То му је три и по мјесеца касније била карта за пакао, који је трајао 125 дана. Слободу је угледао 18. августа 1992. у Стоцу.

Први дио ове књиге је посвећен ситуацији у Чапљини и доњој Херцеговини непосредно пред грађански рат у Босни и Херцеговини, а други дио обухвата пакао сплитске Лоре.

Књига је објављена 2016. године, има 463 странице.