Досије Сплит: Како је угушена измишљена србо-четничка побуна 1992. године - www.zlocininadsrbima.com

   

21. децембар 2022.


ДОСИЈЕ СПЛИТ: КАКО ЈЕ УГУШЕНА ИЗМИШЉЕНА СРБО-ЧЕТНИЧКА ПОБУНА 1992. ГОДИНЕ


Од кад је у октобру прошле године на овим страницама објављен мој текст “Хрватски закон о ратним цивилним жртвама”, више десетина Срба је поднијело захтјеве за признање статуса “цивилног страдалника”. У томе им, поред Веритаса, помаже и СНВ из Загреба и хрватски “бранитељ и звиждач” Ивица Бачић, о којем сам такође писао на овим страницама (“Хрватски ратни звиждачи”, 14.09.2022).

Захтјев за признање статуса цивилне жртве поднијела су и тројица Срба: Лазар Остојић, Ђорђе Пркут и Раде Кривић, сви из села Убле, из околине Сплита, које је 1991. године било мјешовитог хрватско-српског састава.

Срба је почетком деведесетих у околини Сплита, осим у Ублима, било и у мјестима: Радошић, Броћанац, Каштел Стари, Каштел Сућурац, Каштел Лукшић, Каштел Штафилић, Солин, Бителић Дицмо… Срби из тих села, вјероватно и због тога што су били далеко од Книна, остали су у својим кућама и били су лојални новој хрватској власти.

 

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СПЛИТА

И нису имали већих проблема све до 12. јуна. 1992. када је, на основу пријаве Војне полиције, Младен Бајић, као замјеник војног тужиоца у Сплиту, поднио Војном суду у Сплиту захтјев за провођење истраге против 44 Србина из горе поменутих мјеста због основане сумње да су “у раздобљу од почетка августа 1990. па надаље, из непријатељских побуда према демократској власти и генерално политичком суставу РХ у мјестима у којима претежно живи српско становништво, приступили организовању илегалних оружаних група ради непријатељског дјеловања против РХ”, у коју сврху су “од тзв. ЈНА набавили знатне количине пјешадијског оружја и то: пиштоље, полуааутоматске пушке, аутоматске пушке и пушкомитраљезе, те већу количину војне опреме, медицинског материјала и лијекова, које су потом међусобно подијелили и организовали се у оружане групе ради оружане контроле овога подручја и напада на села и градове са хрватским становништвом, а све ради успоставе и провођења власти тзв. САО Крајина и на овом подручју”, чиме су починили кривично дјело оружане побуне, те истовремено предложио да се према свим осумњченима одреди и притвор, што је суд и прихватио.

Бајићев кључни свједок је био Петар Новаковић (1956), Србин из Броћанца, који је 10. јуна 1992. пред истражним судијом војног суда, у присуству Бајића, на седам куцаних страница детаљно описивао ко, када и гдје је довозио, дјелио и преузимао оружје и другу опрему.

“Побуњеници” су стрпани у злогласни логор Лора гдје су доживљавали свакодневне психичке и физичке тортуре, од којих су многи остали трајни инвалиди, а двије особе су и преминуле. Неки од 'побуњеника' су, против своје воље, директно из затвора депортовани у Србију у великој размјени заробљеника, одржаној 14. августа 1992. у Неметину.

 

НАПРЕДАК И НАГРАДЕ БАЈИЋУ

Послије ефикасно 'угушене побуне', Младен Бајић је одликован Споменицом ткз. Домовинског рата и медаљама 'Љето ‘95' и 'Олуја', што је пратило и напредовање у служби – 1996. постаје замјеник, а 2001. и Жупанијски државни одвјетник (тужилац) у Сплиту.

Некако у то вријеме поменути Бачић, који је као професионални војник и по завршетку рата остао у хрватској војсци, вјерујући да су се Срби заиста наоружали ради побуне против државе Хрватске, приватно се распитује код Бајића гдје је оружје које је одузето од побуњених “србочетника”. Умјесто одговора почиње његова голгота под оптужбом да је “српски шпијун”, која још увијек траје.

Младен Бајић је 25. марта 2002. године, у улози жупанијског тужиоца, потписао оптужницу против припадника војне полиције хрватске војске због тога што су у Лори “без икаковог правног основа држали и већи број заточених цивилних особа, углавном српске националности, због сумњи да су наводно судјеловали у непријатељским активностима против РХ , према којима су поступали противно одредбама Женевске конвенције о заштити грађанских особа за вријеме рата, вријеђајући њихово људско достојанство и особито их понижавали, физички и психички злостављали, мучили и тјелесно кажњавали, све до усмрћења неких од њх”.

Исте године Бајић постаје главни државни тужилац. Оптужени хрватски полицајци су након много правних перипетија и заврзлама и осуђени због кривичног дјела ратног злочина над цивилмим становништвом, укључујући и оне “србочетнике” из већ поменитих села, који су у овом поступку постали “невини цивили”, којима је држава исплатила и накнаду штете за неосновано притварање и претрпљене психичке и физичке тортуре, међу којима и поменутој тројци из Убли.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

Отимање станова *

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

СВЕ ЈЕ СМИШЉЕНО И ЛАЖИРАНО

Без обзира на сваковрсно шиканирање од државних органа, Бачић упорно прикупља документацију како би доказао да је случај “србочетничке побуне” исконструисан и измишљен у Бајићевој режији, јер није било ни оружја ни побуне. Проналази и “крунског свједока” Петра Новаковића, који 28.11.2011, пред њим и новинаром листа “Екстра”, признаје да је под принудом на невиђено потписивао свједочења против сународника Срба и да је то чинио по наруџби тадашњег војног тужиоца Бајића.

У то вријеме Младен Бајић и по трећи пут бива изабран за главног државног тужиоца. Неки “побуњеници” су се вратили у своја опустошена и разорена села, неки су остали у Србији а већина их је помрла.

Они који су поднијели захтјев за признање статуса цивилне жртве рата, половином новембра 2022. добили су допис од Мининистарства бранитеља у којем их обавијештавају да се не воде у “Евиденцији о особама које су биле заточене у непријатељским логорима током Домовинског рата” те их позивају да поднесу захтјев за накнадни упис уз доставу расположиве документације, на основу које ће се разматрати захтјев за накнадни упис.

 

КО КОМЕ СЛУЖИ

Лазар, Ђорђе и Раде су половином децембра 2022. Жупанијском државном одвјетништву у Сплиту, које је по укидању војних судова преузео и њихову архиву, упутили захтјев за издавање увјерења о “временском разграничењу” до када су били “србочетници и оружани терористи” а од када “цивилне жртве” над којим је извршен ратни злочин од стране припадника војне полиције РХ.

Истог дана је и “бранитељ и звиждач” Ивица Бачић упутио допис истом органу од којег тражи информације о времену и мјесту те именима и презименима “изванредно организоване србочетничке банде” из горе поменутих села од којих су одузета најмодернија средства комуникације и оружје (70 АП, 24 ПАП, 28 пиштоља, 2 ПМ и друга војна средства комуникација, хируршке амбуланте и др.), поименично побројано у предмету бившег Војног државног одвјетништва КТ-676/92 “са потписом особе која се одазива на име Младен Бајић у чијем аналном отвору служите дуги низ година у својству алпиниста”.

 

НОВИ ЈАЊИЧАРИ

Док бивши “србочетници” воде “правну битку” за признање статуса цивилне жртве из “домовинског рата”, водио се и “фудбалски рат” на Свјетском првенству у Катару, на којем је репрезентација Хрватске освојила високо треће мјесто. Боје Хрватске бранио је и Марко Ливаја, унук једног од “србочетника” из Убли. 

У оном правом рату између Русије и Украјине учествује и Младен Бајић као савјетник украјинског тужилаштва на процесуирању почињених ратних злочина од припадника руске војске.

 

Аутор: Саво Штрбац
Извор: ДИЦ Веритас
Објављено: 20.12.2022.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 996  пута
Број гласова: 15


Tags:
SPLITSKA POBUNA
SREDNJA DALMACIJA
ETNICKO CISCENJE
PROLECE 1992
DEVEDESETE GODINE
JADRANSKO MORE
RADE KRIVIC
IVICA BACIC
MLADEN BAJIC
VOJNO TUZILASTVO
LOGOR LORA
LAZAR OSTOJIC
DJORDJE PRKUT
NEMETINSKE RAZMENE
RADOSIC BROCANAC
KASTEL STARI
SUCURAC LUKSIC
STAFILIC SOLIN
BITELC DICIMO
HRVATSKI ZLOCINI
72. BOJNA
POBUNJENI SRBI
PETAR NOVAKOVIC


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Исповест Светланча Накова, војника ЈНА дављеника из Сплита: Гледао сам смрти у очи 1991. године

Олујни дани у Книну још трају

Случај Јовичић: Твоји те презиру, други ти не верују и не поштују

Случај Буљ: Зa убиство Јована Боровића нa Божић годину дaнa зaтворa

Интервју са Савом Штрбцем о хапшењу Срба и злоупотреби Интерпола од стране Хрватске

Барака уместо виле: Борба Мaрице Вaрићaк из Задра је узалудна

Они слaвe, ми тугуjeмо, и тaко je двe дeцeниje




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Шта ће недостајати хрватском документарцу о Шкабрињској операцији
Објављено: 21.11.2024.     Има 41 прегледа и 0 гласова.

Хрватски (нестручни) суд о злочину на Петровачкој цести
Објављено: 04.11.2024.     Има 51 прегледа и 0 гласова.

Случај Никола Плављанић: Кад нестали заувек нестану
Објављено: 04.09.2024.     Има 118 прегледа и 0 гласова.

Случај Јовичић: Твоји те презиру, други ти не верују и не поштују
Објављено: 27.06.2024.     Има 259 прегледа и 60 гласова.

Селективно сећање горе од заборава
Објављено: 28.05.2024.     Има 265 прегледа и 5 гласова.

Хаос у Хрватској: Избор Ивана Турудића за главног државног тужиоца
Објављено: 26.02.2024.     Има 292 прегледа и 0 гласова.

Најмање 8.500 Срба је нестало у Хрватској током рата 1991-1995
Објављено: 09.04.2024.     Има 305 прегледа и 0 гласова.

Коме је и зашто хрватска Влада отписала дугове
Објављено: 12.01.2024.     Има 341 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links