Најновији јавни иступ првог Туђмановог министра унутрашњих послова Јосипа Бољковца, својим темељитим одступањем од хрватских службених ставова, поново је скренуо пажњу најшире јавности на простору некадашње заједничке југославенске државе.

При томе као да се заборавља да је Бољковац већину ових својих становишта објавио још пре више година, када се разишао с Фрањом Туђманом и ХДЗ-ом, али се на њих мало ко освртао, а посебно у његовој земљи где су листом гурнути под тепих као да се ништа није ни догодило. А ради се о сведоку из прве линије, који је непосредно учествовао или барем имао директна сазнања о многим преломним догађајима из времена растурања претходне Југославије.

Занимљиво је да његове „вруће” оцене, објављене у листу српске дијаспоре „Вести” из Франкфурта, данас у Хрватској преносе углавном електронски медији преко Интернета и то листом без икаквих домаћих, а камоли службених реакција, па се може очекивати да ће и овај пут – иако је део тога изнет и током његовог сведочења на процесу Бранимиру Главашу – опет бити „заборављено” и гурнуто у страну.

Протеклих година београдски лист „Политика” је редовно извештавала о таквим Бољковчевим изјавама па тако, подсетимо, пре више од десет година у интервјуу загребачком „Националу” детаљно је описао шта се то у ствари десило приликом упада хрватске полиције у Борово Село почетком маја 1991, што је хрватска страна затим искористила као својеврсни детонатор за отпочињање отворене сецесије од СФРЈ.

„Борово Село нападнуто је без мога одобрења. Био је то увод у најпрљавији рат и мислим да је то била издаја. О томе ће морати говорити тадашњи командант полицијске станице Жаја, мој помоћник Вице Вукојевић и заменик Славко Дегориција, за којег знам да није издао то наређење. Тада сам био на сусрету с генералима из Београда, међу којима је био и Антун Тус. Када смо око 12.30 чули за напад и за велике жртве, схватио сам да су наши договори о изналажењу мирног решења кризе пропали”, рекао је тада Бољковац, а они које је прозвао до данас нису проговорили о том догађају и свом учешћу у њему.

Како је хрватски државни врх гледао на тај догађај, најбоље говори одлука Туђмана да оснује истражну комисију и на њено чело постави – Вицу Вукојевића, за коју је Бољковац још тада рекао: „Какав је извештај она могла да поднесе када су је водили они који су и припремали ту акцију? Напад су оправдавали заробљавањем двојице хрватских полицајаца иако ми је савезни министар СУП-а Петар Грачанин већ био обећао да ће их пустити из болнице и предати Хрватској”.

О чему се заправо радило, Бољковац је тада овако описао:

- „Истина је да су њих четворица (полицајаца) ишли у Борово Село скидати српску заставу. Двојица су побегла, а друга двојица су заробљена док је један од њих рањен приликом пењања на стуб, како би дошао до заставе. Коме је то требало када још нисмо били спремни за активну одбрану? И напад минобацачима на село, којим је пре тога руководио Гојко Шушак – а учествовали су они који су у Славонији деловали центрифугално и трговали с великосрпском олигархијом са свим врстама робе, од алкохола надаље – био је позив у рат.”

Бољковац је 2001. године објавио да је наводно прва хрватска жртва протеклог рата полицајац Јосип Јовић на Плитвицама на Ускрс по западном календару у ствари погођен од стране својих сабораца, а још пре три године је детаљно говорио о позадини ликвидације шефа осјечке полиције Јосипа Рајхл-Кира, што је поновио и сада на суђењу Главашу.

Исте године у мају Бољковац се у „Новом листу” јавно заложио да се Србима у Хрватској врати статус конститутивног народа који им је незаконито одузет доношењем „Божићног Устава” 1990. године, а говорио је и да је репресија над Србима започела још пре избијања рата. СДСС га је тада ставио на своју изборну листу за карловачку жупанију.

Више пута до сада Бољковац је у јавним иступима говорио да је Туђманов „циљ био рат по сваку цену”, па је зато, између осталог, убијен и Рајхл-Кир који је томе стајао на путу у Осијеку. Све у свему, од Бољковца ништа посебно ново, али ни од оних на које се то што говори односи.

Никад нисам дао интервју за франкфуртске „Вести”, рекао је Јосип Бољковац.

„У том интервјуу има доста истине, али ја га никад нисам дао”, цитира Бољковца.

Главни уредник „Вести” Ратко Дмитровић тврди да Бољковац јесте дао интервју дописнику тог листа у Карловцу и да претпоставља да Бољковац можда није разумео о којем је листу реч.

Аутор: Радоје Арсенић
Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 13.02.2009.