На подручју Хрватске постоји више десетина што познатих, што потенцијалних гробница са више од 200 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком "непознат".
Масовна гробница код Задра
Они и 29 година од престанка рата, како је обелоданио Документационо-информациони центар "Веритас", чекају на ексхумацију искључиво због опструкције хрватске стране.
Дан 30. август обележава се као Међународни дан несталих. После ратова деведесетих година 20. века на подручју бивше Југославије и даље се трага за још 9.750 особа, колико их је на списку Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), односно 11.323, колико их је тренутно у Бази података активних случајева, којом управља Група за нестале особе за регионалну сарадњу у оквиру Берлинског процеса за Западни Балкан.
КОМЕ СМЕТА ОТКРИВАЊЕ
Према речима Саве Штрпца из "Веритаса", друга бројка је ближа истини јер Међународног комитета Црвеног крста прима пријаве само чланова породица несталих, док у Базу података активних случајева улазе и они чији су нестанак пријавиле државне комисије или удружења. Највише неексхумираних гробница у Хрватској, за које се верује да крију посмртне остатке српских цивила, потиче из периода злочиначко-терористичких акција "Бљесак" и "Олуја" средином 1995. године.
- На Книнском гробљу налази се 12 Н. Н. лица, чији су оштећени посмртни остаци извађени из јама и нису могли класичним путем да буду идентификовани. Породице су дале крв ради ДНК анализе, али ексхумације нема - објашњава Штрбац.
Осим масовних гробница, постоје и групне, у којима су посмртни остаци убијених које је пописала хрватска Комисија за асанацију терена, која је ишла за тамошњим оружаним снагама, фотографисала лешеве и уписивала њихов изглед, процењене године и изглед одеће, ради касније идентификације. Већина је ексхумирана, али нису идентификовани.
- Највећи број неексхумираних је у тзв. вртним гробовима. Њихове лешеве налазили су чланови породица или комшије непосредно после "Олује" и покопали их без обележја, из страха ником не пријављујући. На десетине је ексхумирано и идентификовано, али на десетине још није - каже Штрбац.
ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕНИ
Посебан проблем су спаљени посмртни остаци, било да су спаљени у војним акцијама, у кућама, било да су након рата спаљивани и њихов пепео просут у заједничке гробнице. Они никада неће бити идентификовани, па ће заувек остати један број људи за којима се трага.
Са подручја бивше Југославије више од 4.200 ексхумираних посмртних остатака још није идентификовано
- 3.000 у Босни и Херцеговини,
- 900 у Хрватској
- 300 на Косову и Метохији
Када би сви они добили име и презиме, број несталих би се скоро преполовио.
- Према "Веритасовим" подацима, међу 8.619 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и припаднике ЈНА и добровољце, налази се 1.495 чије судбине нису расветљене, међу којима 1.066 (71%) цивила и 424 жена - каже Штрбац.
Више од трећине са тог списка није у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од четвртине у Бази података активних случајева. Од 2000. године из заједничких, масовних и појединачних гробница, ексхумирано је укупно 1.696 посмртних остатака Срба, од чега је до сада идентификовано 1.347, док 349 у Загребу чека на идентификацију.
В. Црњански Спасојевић
Вечерње новости
30.08.2024.