- Силос (логор у Тарчину) је био концентрациони логор за Србе којим је управљала муслиманска ткз. Армија БиХ током 1992-1996. Овај казамат се налазио у пријератном житном силосу у насељу Тарчин, општина Хаџићи предграђе Сарајева.
Отворен је 11. маја 1992, а затворен истог датума када и Аушвиц 27. јануара 1996. године, односно два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума. У логору Силос је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

- Казани су јама која се налази на локацији Богушевац у сарајевском насељу Бистрик, општина Стари град. Од средине 1992. до октобра 1993. године над Казанима су вршена убиства Срба чија тијела су потом бацана у јаму. Убиства Срба су вршили припадници 10. брдске бригаде муслиманске Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо. Срби су довођени изнад јаме гдје су убијани ватреним и хладним оружјем, након чега су њихова тијела бацана у јаму.

- Виктор Бубањ је логор за мучење Срба, који се налазио на месту некадашње касарне ЈНА истог назива. Касније је тај казамат преименован у "Рамиз Салчин". Ту су припадници муслиманске Армије БиХ током рата починили страшне злочине и мучења Срба. За овај логор су знали све важније личности у политичком животу БиХ, али нису ништа учиниле да се то заустави и спријечи.

У оптужници против бившег припадника 10. брдске бригаде муслиманске тзк. Армије БиХ Самира Бејтића, он се терети да је у децембру 1992. на Казанима из пиштоља убио незаконито мобилисаног Србина цивила Зорана Вучуревића, чије тијело је посуо разријеђивачем и запалио га.

Терети се и за убиство још двојице Срба, Душка Јовановића. Према тој оптужници, Самир Бејтић је учествовао у премлаћивању Јовановића и Николића који су том приликом убијени и бачени у јаму. Бејтић се терети да је претходно бацању у јаму, одсјекао главу Ергина Николића.