Након свог реизбора на месту председника Републике Хрватске, Зоран Милановић је посетио суседну Црну Гору. Ту је примљен од Јакова Милатовића, његовог колеге, уз највише државне почасти.
Милановић и Милатовић у Подгорици, 2025.
Једна од тема у њиховом разговору, како пишу балкански медији јесте била хрватски концентрациони логор "Лора" у Сплиту, пошто је хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић-Радман протеклих месеци изазивао невероватну пажњу да не кажем буру, са својим провокаторским изјавама да у сплитској "Лори" није било никаквих злочина и слично. Упркос томе што пресуде хрватског правосуђа говоре другачије.
Након састанка Милановића и Милатовића обратили су се медијима, где је Милановић рекао да те изјаве министра Грлић-Радмана су његов лични став. Да ли су...?
Нису... јер, као прво, Грлић-Радман обавља врло одговорну и значајну функцију какве-такве државе. Друго, што је дотични финансирао државним новцем филмски пројекат о злогласној јединици 72. бојна (батаљон) Војне полиције РХ, у коме су они представљени као некакви "хероји". Управо припадници 72. БВП су имали кључну улогу у функционисању млевеонице људи, која је служила за најморбиднија иживљавања хрватских "јунака" какаве им историја не памти.
Функција председника републике у Хрватској нема ни из близа толику моћ, како је то некада било у Југославији на пример, док је владао Јосип Броз Тито. Највећи део власти припада премијеру, односно председнику Министарског савета. Последњих девет година ту функцију држи Андреј Пленковић из редова Хрватске Демократске Заједнице, странке која већ деценијама управља и води главу реч у "Лијепој њиховој", са неким мањим изузецима.
И Милановић и Пленковић, без обзира што су ривали, односно долазе из различитих политичких партија, они су врло компактна целина која успешно негује наци-фашизам у Хрватској.
Милановић је имао низ увредљивих и шовинистичких изјава на рачун Срба око хрватског логора Јасеновца и усташког геноцида према српском народу, као и одликовања дервентске 103. бригаде ткз. Хрватског Вијећа Одбране (оружана сила хрватске парадржаве на тлу БиХ раних деведесетих година 20. века), са орденом Николе Шубића Зринског. У Дервенти, као и осталим деловима Босанске Посавине коју су окуприале хрватске (пара)војне снаге почињена је серија злодела над Србима цивилима у пролеће и лето 1992. године.
Такође и Пленковић редовно посећује Вуковарски Мимоход, једну од најважнијих "манифестација" данашње Хрватске, где се деценијама јавно показују усташки симболи, док им поздрава и стихова из времена клеро-фашистичке НДХ не мањака. Напротив, толико све одише иконографијом злогласних времена 1941-1945 да би им и сам Анте Павелић позавидео.
Пленковић и Милановић у Вуковару, 2024.
Председник Зоран Милановић је врло добро свестан шта значи отпакивање пандорине кутије каква је сплитска "Лора"... управо то умногоме мења мозаик ткз. Домовинског рата, где би се јасно видело кроз правоснажне судске пресуде да хрватски драговољци и бојовници нису "јунаци" већ злочинци са педигреом.
Недавно се појавио једини живи сведок, Веселин Бојовић, из никшићко-шавничке групе резервиста Југославенске Народне Армије, која је заробљена на тлу БиХ 1992. те спроведена у Далмацију, где су утамничени управо у "Лори". Његова потресна сведочанства више него јасно указују на кршење Женевских конвенција о рату, као и чињеници да је "Лора" била индустрија смрти.
Званично кроз казамат "Лора" је прошло 1.005 људи (незванично далеко више), не само војника, већ и Срба цивила који су киднаповани како на тлу Хрватске, тако и БиХ. Убијено је нешто више од стотину.
Мноштво преживелих логораша нису ни дочекали почетак суђења у Окружном суду у Сплиту 2002. године. Деценијама се ови судски предмети у хрватском правосудном систему намерно развлаче, не би ли сведоци и зликовци поумирали, да би на крају могли рећи да злочина заправо није ни било, јер нема пресуде. Како ће и бити ако су истраге деценијама "у току"...?
О ужасима "Лоре" канадска филмска компанија "Бриџ" је још 2007. године снимила документарну серију "Мученици", где је једна епизода посвећена управо бруталностима сплитске "Лоре".
Једини ко је из хрватских оружаних снага проговорио о сплитској "Лори" јесте војни полицајац Марио Баришић. Он је још 1992-1993 обавештавао не само своје претпостављене о ужасима које је видео, већ и највише државне функционере, почевши од врховног команданта Фрање Туђмана. Сви они су срамно ћутали тј. игнорисали извештаје и упозорења, док је Баришић добијао претње смрћу.
Све ово јасно указује да се хрватска ћуд не мења... њима су Срби и даље "реметилачки фактор", против кога је све дозвољено: лагати, манипулисати, убијати, силовати и сл. Заправо, и слепима постаје јасно да су Хрвати и даље најбољи бојовници за интересе Ватикана, који им је дао државу почетком деведесетих година 20. века и сада очекује да они иду даље на Исток.
Хтео то неко да каже на глас, али "Лора" је реинкарнација Јасеновца, гледано вертикално. Хоризонтално посматрајући, то је само једна карика геноцидног ланца који се 1990-их година обрушио на Србе у авнојевској Хрватској.
Томислав Б. Ковач
27.03.2025.