У Сплиту почело обједињен судски поступак за Лору 1 и Лору 2 - www.zlocininadsrbima.com

15. октобар 2016.


У Сплиту почело обједињен судски поступак за Лору 1 и Лору 2


На Жупанијском суду у Сплиту 21. септембра 2016. почео је обједињени судски поступак "Лора 1" и "Лора 2" у којем се петорици оптужених суди за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника. Председник судског већа судија Владимир Живаљић и судије Давор Свалина и Ивона Рупић на расправи су одбили предлог одбране да Бунгура пусте из истражног затвора, а до следеће расправе би требали да одлуче и да ли ће се на предлог Бунгуровог адвоката Винка Буразера већ обједињени поступак "Лора 1" и "Лора 2" поновно раздвојити.

Након што је заменица Жупанијског државног тужиоца Весна Беширевић прочитала оптужницу уследили су говори бранилаца оптужених Томислава Дуића, Тончија Вркића, Емилија Бунгура, Анте Гудића и Анђелка Ботића. Дуић и Бунгур су доведени из затвора на Билицама, док ће остала тројица на суђење долазити са слободе. Сви су изјаснили да нису криви за оно што им се оптужницом ставља на терет и сматрају да су имовинско-правни захтеви породица убијених за надокнаду штете неосновани. Адвокати оптужених тврдили су да је оптужница преопширна, да у њој нису наведени конкретни догађаји који се стављају на терет појединим оптуженима и да они неће доказивати невиност својих брањеника већ да тужилаштво треба да докаже њихову кривицу.

Наставак процеса остаће запамћен по инциденту који су викањем и ометањем суђења изазвали најпре супруга трећеокривљеног Емилија Бунгура a касније и његов син који је судији добацио да је криминалац. Обоје су уз помоћ правосудних полицајаца изведени из суднице.

Судски поступак "Лора 2", у којем Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту петорицу оптужених терети за ратни злочин из 1992. над српским цивилима и војницима у заробље-ничком логору Лора, почео је 9. септембра прошле године, а већ два дана касније је одгођен на неодређено време. Разлог је био захтев Бунгуровог браниоца за изузеће судског већа под председавањем судије Живаљића и председника Жупанијског суда у Сплиту Маријана Милетића и предлог за спајање кривичних поступака "Лора 1" (ратни злочин над цивилима) и "Лора 2" који су касније спојени у један предмет.

Петорица оптужених у поступку "Лора 2", међу којима је и Бунгур, били су обухваћени и случајем "Лора 1" у којем су осморица војних полицајаца укупно осуђена на 53 године затвора. Правомоћна пресуда у случају "Лора 1" донешена је 2006. године на сплитском Жупанијском суду, а 2007. је потврђена и на Врховном суду.

У децембру прошле године Ванрасправно веће сплитског Жупанијског суда је на предлог тужилаштва донело одлуку да се Бунгуру обустави издржавање шестогодишње затворске казне на коју је осуђен у поступку "Лора 1" и да се тај поступак врати у фазу истраге. Бунгуров адвокат је 28. јануара ове године послао Врховном суду жалбу у којој је тражио да се против њега обустави поступак "Лора 1", да му се укине правомоћна пресуда и да буде пуштен из истражног затвора у Глини. Дуић је осуђен на осам година затвора, Вркић на седам година, док су Ботић, Бунгур и Гудић сваки добили по шест година затвора.

Суђење ће бити настављано 16., 17. и 18. новембра 2016.

 

 

ХРОНОЛОГИЈА ПРОЦЕСА ОД ОТВАРАЊА ИСТРАГЕ ДО ДАНАС

Суђење за ратне злочине у логору Лора траје већ 15 година што довољно сликовито говори како о сложености целог процеса тако и о ефикасности хрватског правосуђа када су у питању случајеви ратних злочина почињених над Србима. Истрага је отворена крајем септембра 2001. године против 8 припадника хрватске војне полиције, који су осумњичени за мучења и убиства српских заробљеника у логору Лора у периоду од 1992. до1997. Одређен им је и

притвор, док је за Томом Дујићем, који се налазио у бекству, расписана потерница. Одмах након тога, забележене су и прве претњи сведоцима. Суђење ухапшеној осморки започело је у Сплиту 10. јуна 2002. године. Судница је била препуна и под великим мерама безбедности. Ово је било прво суђење за "Случај Лора", па је назван "Лора 1", где се судило за смрт цивила Гојка Буловића и Ненада Кнежевића, као и мучење већег броја заточених Срба. На рочиште заказано 19. јуна 2002. велики број сведока из Србије и Црне Горе није дошао јер су се плашили за своју личну безбедност. Тужилац Михаел Скуикмаро 20. јуна затражио је изузеће судије Жупанијског суда у Сплиту, Славка Лозине, а 2. јула сведочи бивши војни полицајац Марио Баришић, и тешко терети свих 8 осумњичених. Двадесет дана касније Жупанијски суд у Сплиту доноси одлуку да се седам бивших војних полицајаца брани са слободе.

У августу исте године организована је потера за оптуженицима који се нису одазвали позиву Жупанијског суда у Сплиту за наставак суђења, а увиђај у бившем логору Лора обављен је 22. октобра. Суђење је настављено 7. новембра , а сведок Мирослав Каталина у ходнику је био изложен малтретирању пријатеља и родбине оптужених. У фарсичном поступку судија Жупанијског суда у Сплиту Славко Лозина 22. новембра доноси ослобађајућу пресуду за свих 8 оптужених у "случају Лора 1", уз образложење да нема довољно доказа, чиме је направљен прворазредни скандал.

Врховни суд Хрватске у октобру 2004. године поништава одлуку Судског већа у Сплиту и поступак "Лора 1" враћа на почетак. Ново суђење у случају Лора започело је 12. септембра 2005. под председавањем судије Споменке Тонковић. На поновљеном суђењу тада се уместо осам нашло четворо оптужених и то Тончи Вркић, Давор Банић, Анте Гудић и Анђелко Ботић. Томо Дујић, Миљенко Бајић, Јосип Бикић и Емилио Бунгур били су у бекству.

На поновљеном суђењу нашла се и већина сведока из Србије, БиХ и Црне Горе, који нису дошли на прво суђење 2002. године. То поновљено суђење одвијало се у веома тешким условима за рад. У судници је често нестајала струја, није било грејања, а пратили су га и подругљиви и вулгарни коментари из публике. Пресуда за "Лору 1" је донешена 2. марта 2006. Бивши војни полицајци осуђени су на укупно 53 године затвора.

Томо Дујић добио је 8 година затвора, исто толико и његов заменик Тончи Вркић. Давор Банић звани Бане добио је 7 година, а Миљенко Бајић, Јосип Бикић, Емилио Бунгур, Анте Гудић и Анђелко Ботић по шест година затвора. За кривична дела за која су осуђени Кривични закон Хрватске предвиђа казну од 5 до 20 година затвора. Иако су спрам учињених недела пресуде биле изузетно благе изазвале су огорчење у судници и пропраћене су погрдним речима и псовкама. Врховни суд Хрватске првостепену пресуду Жупанијског суда у Сплиту потврдио је 6. фебруара 2007.

Јосип Бикић звани Чоп, један од бегунаца коме се судило у одсуству и који је правомоћно осуђен на шест година полицији у Сплиту предао се 18. новембра 2008. у пратњи свог адвоката Жељка Гушије.

Жупанијски Суд у Сплиту је 23. децембра 2008. подигaо оптужницу против пет осумњичених припадника војне полиције Републике Хрватске, за мучење великог броја заробљеника.

У Сплиту Жупанијско тужилаштво 13. јануара 2009. подиже нове оптужнице за 5 бивших припадника 72. батаљона, војне полиције Хрватске. Тако је почело суђење за случај "Лора 2" где се оптуженима судило за злостављање више од 40 заточеника у Лори и убиство тројице ратних заробљеника и то Бојана Весовића, Душана Јелића и Владе Савића.

Миљенко Бајић, који је у бегству био од 2004. године а у одсуству је правоснажно осуђен на шест година затвора ухапшен је 26. септембра 2010. године. На поновљеном суђењу одлуком Жупанијског суда у Сплиту казна му је са 6 смањена на 4,5 година затвора.

Суђење оптуженима у случају "Лора 2" започело је 14. марта 2012. након што су одбијене жалбе Томе Дујића и Емилиа Бунгура, који су у бекству. Остатак је описан у првом делу текста.

 

 

ТОРТУРЕ КАКВЕ ЈЕ ТЕШКО ОПИСАТИ

Савезни комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права из Београда објавио је 1998. године подужи документ који садржи исказе сведока неописивих тортура и садистичких иживљавања над заробљеним српским цивилима и војницима у логору Лора, списак убијених и преживелих логораша као и списак њихових мучитеља.

У убијању и мучењу заробљених војника и цивила према исказима сведока учествовао је велик број људи, укупно 70. Некима се зна и име и презиме, делу њих само име, само презиме или само надимак, а само неколицини је идентитет непознат. Комитет је објавио и списак од 25 имена Срба који су убијени у логору Лора, а верује да је тај број и већи. У логору је било заточено 1005 регистрованих затвореника, а затворен је тек у августу 1997. године под притиском међународних хуманитарних институција.

Међународни Црвени Крст је у логор Лора неколико пута слао своје представнике, али су командири и стражари претили логорашима да морају да ћуте о свему што су видели. У тајности је држан посебан део "Блок Ц“. Логораши у Лори су свакодневно били изложени разним врстама нехуманог, суровог и понижавајућег мучења, где су им нанесене тешке телесне повреде, угрожен живот, душевне патње трајног карактера. Цивили су претрпели 48 начина мучења, а војници 61 начин мучења. Ту према исказима сведока спадају:

- батинање затвореника рукама, ногама, гуменим цревима, палицама, бејзбол палицама, водоводним цевима, ланцима, електропроводницима;

- “телефонирање” у виду прикључивања појединих, нарочито осетљивих, делова тела затвореника (уши, прсти на ногама и рукама, полни органи) на индуковану електричну струју из пољског телефона;

- пролазак затвореника кроз шпалир батинаша;

- претња смрћу клањем или пуштањем дресираних паса вучјака;

- присиљавање затвореника да по три дана и три ноћи не смеју да седну нити легну, већ да све време проведу стојећи;

- присиљавање затвореника да сами себи копају раке у дворишту логора;

- поливање затвореника хладном водом из шмрка који је повезан за хидрант;

- присиљавање затвореника да јашу један другога четвороношке и да се тако тркају;

- присиљавање затвореника да до изнемоглости трче по логорском кругу, а потом тако загрејане и ознојене поливају хладном водом из шмрка;

- присиљавање затвореника да се међусобно ударају отвореним дланом, песницама, ногама, да се шамарају;

- претња убиством затвореника на тај начин да се они присиљавају да главу ставе на пањ док су стражари замахивали секиром;

- држање затвореника по целу ноћ у бурету са водом;

- присиљавање затвореника да мокри леже голи на жицама од гвозденог кревета по целу ноћ;

- чупање или бријање на суво браде затвореника и потом присиљавање затвореника да исту поједе;

- дозвољавање грађанима Сплита и болничком особљу и пацијентима у болници Фируле да туку затворенике на разне начине;

- организовање лажних или фингираних стрељања затвореника;

- гашење цигарета по телу, глави и устима затвореника;

- гажење чизмама по леђима, прстима руку и по ногама затвореника који лежи на поду;

- присиљавање затвореника да копају рупе, да раде у каменолому без потребног алата, голим рукама;

- онемогућавање затвореницима да физиолошке потребе редовно обављају;

- ускраћивање затвореницима воде за пиће;

- присиљавање затвореника да једу живе пужеве, шкољке, црве, глисте;

- присиљавање затвореника на јавно вршење међусобних сексуалних односа, перверзија,

хомосексуалних односа и мастурбације;

- присиљавање затвореника да по цео дан гледају у сунце;

- присиљавање затвореника да имитирају поједине животиње: псе, мачке, бика;

- стављање цеви пиштоља у уста затвореника уз претњу убиством на овај начин;

- присиљавање затвореника да голи леже на ужареном бетону у дворишту по сунцу цео дан;

- бацање комада хлеба међу гладне затворенике који се отимају четвороношке као пси;

- "тражење четника" - увлачење руке чувара у анални отвор затвореника у циљу "тражења четнка" у његовом телу;

- присиљавање затвореника да пужу по бетону и да се међусобно тркају, а ко стигне на циљ последњи био би претучен до бесвести;

- "имитирање авиона" - посебна врста мучења која се састојала у принуђавању затвореника да трче по логорском кругу са раширеним рукама као авиони у бомбардовању, а други затвореници су имитирали пуцање на авионе како би их оборили;

- присиљавање затвореника да зубима прегризу своје војничке чизме;

- довођење у логор мушке деце од 7-8 година старости која су мокрила по затвореницима;

- присиљавање затвореника да једу фекалије из клозета;

- "руски рулет" - присиљавање затвореника да пуцају у себе из револвера.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 151.
28.9.2016.


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1657  пута
Број гласова: 15





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1343 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1369 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1375 прегледа и 5 гласова.

Случај Грубори: Ослобођени на поновљеном суђењу
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1379 прегледа и 10 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1380 прегледа и 10 гласова.





















Skip Navigation Links