Един Дервишхалидовић, познатији као Дино Мерлин, рођен је у Сарајеву 12. септембра 1962. године. Има и сестру Амину, два љета млађа од њега. Родитељи су му се развели, па је одрастао од седме године без оца Абида, који је по занимању био столар. Мајка Фатима је рођена Сарајка и по занимању је била Була (учитељица о исламској религији).
Ово је битно из разлога што је Фатима на сина пренијела фанатизам према Исламу, па је и он као младић био мујезин - позивао са минарета муслиманске вјернике у џамију на молитву и клањање Алаху.
Дино: "Не волим Србе, али волим њихове паре!"
У граду на Миљацки, Дино је седамдесетих година 20. вијека одрастао међу својом "рајом" на Бистрику, гдје се више дружио са проблематичним јаранима, него са штреберима. И ногомета је волио пикати на Кошеву, гдје је спортски клуб "Сарајево", окупљало на трибинама углавном муслиманско становништво. Заљубљеност у бордо боју никада није скривао и данас је ватрени навијач.
Музички таленат је показивао рано, али није имао пара да купи гитару, већ је радио физичке послове и тако зарађивао новац.
Матурирао је у средњој машинској школи, јер је то била жеља његове мајке, иако је већ тада маштао да се бави музиком. Одлази на одслужење редовног војног рока у ЈНА, па када се вратио са другаром из средње школе оснива мало познати бенд. Уписује Саобраћајни факултет, али је студије баталио јер је одабрао музику као професију. Ипак, новца му је стално фалило па је раних осамдесетих година 20. столећа радио у фабрици "УНИС" у Вогошћи и издавачкој кући "Свијетлост". То му је послужило да сними свој први музички албум.
Групу "Мерлин" је основао 1983. године, окупио себи талентовану екипу (сви муслиманске нације) и писао текстове, компоновао, те постао популаран и ван сарајевских брда. Неколико година касније снима и дует са далеко познатијом естрадном звјездом Весном Змијанац "Кад замиришу јорговани", који га је винуо у орбиту. За његове наступе се тражила карта више, на читавом југославенском простору. Памти се и његов концерт у родном граду 1991. године када је присуствовало преко 80.000 обожаваоца.
Крајем 1980-их година Дино је често проводио вријеме у друштву сарајевских битанги који су лаки на обарачу. Ликови мутне савјести и још мутније прошлости, који су управљали криминалним "трансакцијама" босанског подземља, а нису презали ни да се сукобе са полицијом. Били су то: Јусуф Јука Празина, Мушан Топаловић звани Цацо, Рамиз Делалић звани Ћело, Исмет Бајрамовић и др. Управо су они били Дину "чувари", а он њима златна кока, преко које је требало да се опере крвави новац од илегалних послова као што су: дрога, проституција, крађе, изнуде и слично.
Динови јарани су врло лако крајем 1991. године нашли заједнички језик са Алијом Изетбеговићем, Ејупом Ганићем и Харисом Силајџићем, првацима Странке Демократске Акције (СДА). Њима се није гледало какве незаконите радње чине и бедастоће, али су они морали да покрену етничко чишћење србског живља у Сарајеву.
Весеље у "библиотеци"
Док се све то дешавало, тај прогон Срба од почетка 1992. године, Дино је срамно ћутао, јер на крају крајева и он је одрастао на религијским увјерењима да је Босна муслиманска земља, па да хришћани односно Срби (прећутано) и Хрвати треба да нестану истог момента. Тада су им Хрвати били савезници, али за кратко, јер су се већ у љето 1993. покрвили. Муслимани у БиХ су одмах имали подршку ЕУ, НАТО, као и земаља Арапске коалиције (од Пакистана до Марока), прије него што је опалио иједан метак. Дежурни кривци су по обичају били Срби, јер Боже мој, па Срби су рушили Југославију да би направили "Велику Србију".
Какав цинизам и бљувотине.
Југославија, како прва, тако и друга је највећим дијелом створена на србским костима и крви у два свјетска рата. Муслимани су у оба случаја (1914. и 1941.) били на страни наших непријатеља тј. слуге окупатора (Аустроугарске и Трећег Рајха). Заправо, када се Цариград одрекао Босне као своје покрајине 1878. године (на Берлинском конгресу), босански муслимани се никада нису помирили да живе у хришћанској држави, па су увјек јадиковали за "мањком својих права".
Иако је Савјет Безбједности УН послао своју мисију УНПРОФОР-а у БиХ још 1992. године, они нису допринели очувању мира и стабилности, већ су шпијунирали положаје Срба за интересе муслимана. Сем тога, велику помоћ муслиманска страна је имала у виду финансијских донација Арапске лиге (најмање 350 милиона долара само на Алијин девизни рачун), али и долазак око 20.000 муџахедина из Саудијске Арабије, Палестине, Египта, Авганистана, Пакистана, Алжира, Ирана, Ирака...итд.
Другари са "факултета": Бил Клинтон и Алија Изетбеговић
У грађанско-вјерском рату у БиХ деведесетих година 20. вијека сви народи су имали жртве, али су муслиманске увјек представљане као најважније. Такође, муслимански бојовници сви одреда проглашени херојима, па испада да нису имали злочинце и џелате, јер Боже мој, па водили су свети/одбрамбени рат. Једно брутално погано размишљање које иде до те мјере да се убијени малишани немуслинманског народа називају - агресорска дјеца. Не зна се да ли је трагичнија или смјешнија ова аксиома.
Дино је са својом рајом провео 3.5 године "под опсадом" и гле чуда његове муке су далеко најважније од свих осталих људи. Једино је он био гладан и жедан, ограниченог кретања, страховао од снајперсих метака и сл.
Заправо Дино је сљепо вјеровао у Алију Изетбеговића као некаквог месију (сина Божијег) и мислио је да ће управо он као тзв. босански Бабо донијети толико жељену "слободу" и направити од Босне шеријатску државу, засновану на сунитском Исламу.
Када смо већ код тога треба рећи и ово. Алија Изетбеговић је крајем марта 1992. године у Лисабону повукао потпис са документа посље десет дана (!?) који су пописали представници сва три народа у БиХ, са циљем мирног ријешавања кризе, према одредбама Жозеа Кутљера. Он је то учинио на наговор тадашњег америчког амбасадора Ворена Цимермана и тиме је БиХ увучена у оружани сукоб са несагледивим посљедицама.
Истина је била радикално другачија.
Алија Изетбеговић (1925-2003) је био робијаш у два наврата (1946. и 1983.) због свог шовинистичког дјеловања, ширења међунационалне мржње и непријатељске пропаганде. Познато је и то да је као тинејџер био члан пронацистичке организације Млади муслимани, који су отворено давали подршку злогласној Ханџар дивизији у саставу оружаних снага наци-фашистичке НДХ, одговорна за серију покоља над Србима у БиХ током Другог свјетског рата.
Такође, Изетбеговић је 1971. објавио своје најпознатије "дјело" Исламска декларација, у коме се позива на то да БиХ буде самостална (издвојена) од Југославије, етнички и вјерски чиста. То је био разлог зашто је у судском поступку 1983. био осуђен на 14 година затвора и казну служио у Фочи. Али овдје бих напоменуо да Алија није одслужио све дане робије, већ је под неразјашњеним околностима пуштен крајем 1988. године на слободу и добио право да се бави политиком.
Чудно, зар не?
Сходно свом занату Дино је 1993. године увесељавао бојовнике ткз. Армије БиХ, тачније 4. моторизоване бригаде Првог (сарајевског) корпуса. Постоји наравно и снимак гдје се види да пјева стихове "Да те није Алија". Покушао је Дино 2011. године да се правда пред своје распродате концерте у БГ Арени да та пјесма није посвећена Изетбеговићу, већ неком бојовнику Алији Миладину, командиру борбене групе "Боснае 3" у саставу ткз. Зелених Беретки, који је погинуо 12. јуна 1992. на Врацама...
Само пар година касније, тачније 2017. у документарном филму "Средином" о њему, то ипак потврдио поредећи Алију Изетбеговића ни мање ни више, него са јужноафричкм трибуном Нелсоном Менделом. Какво помрачење ума, најблаже речено. Мендела се борио против окупације Енглеза тј. Велике Британије која је стољећима угњетавала његов народ на југу Африке (али и широм планете). Свакако није био наци-фашиста.
Муслимански живаљ је у доба и прве и друге Југославије није био угњетаван како константно причају неистине, него су они навикли да буду: аге, паше и бегови, те да их хришћани служе, сервисирају тј. марвенишу. Били су повлашћени, али њиховој грамзивости никад удовољити. На крају крајева и спонзори из Саудијске Арабије су их кврцали да се буне.
Треба додати још и ово... У Београду је 1992. године организован велики број антиратних концерата. Када су звали Дина, одбрусио им је: "Када буду бомбе падале на Београд, тада ћу доћи". Гле чуда, само пар љета доцније 1999. НАТО пакт (спознор муслимана у БиХ) је почео да засипа Србију и Црну Гору са ракетама у којима је било осиромашеног уранијума. Тада је Дино нагло оболио од амнезије, јер се није сјећао шта је говорио.
Овдје се јасно видјело колико је Дино уствари србомрзац, иако, наравно није гадљив на србске паре, јел тако? Тако је.
Било како било. Дино Мерлин, савршено показуе своју ћуд и чињеницу зашто су се нама десили ратови 1990-их година и растурање заједничке државе са трагичним посљедицама. Хрватско и муслиманско друштво у Брозовом режиму никада није прошло кроз процес дефашистизације и денацификације, као што је то урађено у Италији и Њемачкој, након ДСР. Оружане снаге НДХ попуњавали су највише Хрвати, али и муслимани, који су били далеко крволочнији.
Они су своја осјећања и размишљања вјешто скривали, ријетки су били попут Алије Изетбеговића који су то јавно показивали. Зато и јесу били мета југославенске тајне полиције УДБ-е. Муслимански "паметњаковићи" то називају гушње слободе и демократије. Јес, мало сутра. Ово што раде је најобичнија манипулација коју прихватају људи ниске интелигенције. Нама који врло добро спознајемо геноцидност над Србима у три рата током 20. вијека је више него јасно о каквој поганости је ријеч.
Оно што мене највише чуди јесте што ће један дио Срба и даље долазити на његове концерте и падати у транс слушајући пјесме:
- Јел Сарај'во гдје је некад било
- Лажу, лажу ме
- Мјесечина
- Данас сам ОК
- Мој живот је Швицарска
- Времена су конкузна
- Зар је то све што имам ја од тебе
- Смјехом страх покријем увјек
Бесмисао бесмила, укратко!
Знам да ће бити зли језици па ће рећи да мрзим муслимане. Не! Није истина... јер међу муслиманским становништвом у БиХ има и бољих и људи и пјевача, на примјер Хајрудин Варешановић, познатији фронтмен групе "Хари Мата Хари". И он има милионске тираже... а никада није сљедио СДА и Алију Изетбеговића и његову екстремистичку политику.
А зна се и то ко је био прави босански Бабо - Фикрет Абдић из Велике Кладуше. За оне који шкргућу зубима од бијеса на помен Фикрета, нека знају да је Фикрет добио 170.000 више гласова од Алије на вишестраначким изборима у БиХ 18. новембра 1990. године. Фикрет је склоњен из врха СДА од ексремног крила (Харис Силајџић, Ејуп Ганић...) јер није желио рат.
Рат је био средство Алији Изетбеговићу и његовим морбидним сарадницима да се Срби отјерају из Босне и Херцеговине.
Е сада, то што њима није успјео тај план, упркос томе што су их помагали Енглези и Американци, исти они који им млате "браћу" по Блиском Истоку, то нека ставе прст на чело док у свом Сарајеву не смију да пију алкохол јавно, како би изигравали "добре вјернике". Код Броза су бар то смјели колико су хтјели, а такође нису им ни парадирали ови из ЛБГТ популације.
Нека им Дино запјева на сав глас биће им лакше.
Написа: Чуле
27.09.2024.