У нападу муслиманско-хрватских снага јуна 1992. године на село Чемерно у сарајевској општини Илијаш међу 30 звјерски усмрћених Срба биле су и сестре Радинка (32) и Ранка (29) Дамјановић које су измасакриране по цијелом тијелу, а прије убиства силоване. Убијене су заједно са мајком Спасенијом (50) која је гледала њихово силовање.
Међу жртвама напада на село Чемерно 10. јуна 1992. године је Новко Н. Цвјетковић (54), такође убијен хладним оружјем толико да је препознат само по одјећи, као и Здравко В. Дамјановић (27) који је звјерски мучен и убијен исти дан, пише у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату чији је аутор и издавач Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Међу страдалницима су и Љубиша Р. Лазендић (21) који је заклан, а потом запаљен; затим Светозар М. Капетановић (51) који је прво убијен, а потом запаљен; те Мирослав С. Јанковић (26) који је заклан.
Једна од жртава је и тада 57-годишња Стака М. Дамјановић која је убијена у близини свог села док се бранила ловачком пушком, као и Станоје Ј. Мирковић (23) који је погинуо штитећи одступницу другим Србима који су спашавали животе.
Међу убијеним су и Милан А. Буњевац (49), Миросава Р. Буњевац (68), Ранко А. Буњевац (32) и Славојка Б. Буњевац (33).
Осим њих, убијени су и Горан Ђ. Буњевац (27), Ђорђо Ј. Буњевац (57), Ковиљка Л. Буњевац (54), Рајко Ј. Буњевац (44), Манојло Б. Ђука (19), Гојко Н. Ђурђић (40), Сретен Т. Јанковић (37), Радомир Р. Јевтић (34), Жарко Д. Малешевић (34), Милован М. Малешевић (27), Недељко С. Мичић (24), Миро М. Пантић (24)...
Муслимански крвници су у Чемерну поубијали још: Стана С. Рашевић (67), Јања Д. Трифковић (49), Милинко Р. Трифковић (60) и Рајко М. Трифковић (17).
У овом нападу четворо Срба је рањено и то су: Милош Горанчић, Ненад М. Обрадовић (27), Бранка М. Трифковић (27) и Бранко М. Трифковић (23).
Посмртни остаци жртава злочина у Чемерну ексхумирани су тек 1999. године. Идентификација тијела рађена је од 18. јуна до 23. јула.
Заповедник јединице која је извршила овај сурови злочин над Србима у селу Чемерном био је похваљен "за успјешно спроведену акцију уништавања ћетника", а као награду добио је револвер "колт", док су се његови саборци хвалили да су их муслимани са овог подручја частили због "великог подвига против ћетника".
"Код шатора Територијалне одбране Бреза су нас дочекали са весељем и печеном јањетином. Након краћег одмора, кренули смо камионом до Брезе. Сви су нам честитали на добро обављеном задатку", пише у ратном дневнику Османа Бајтаревића, команданта Трећег специјалног одреда. Он наводи да су "борци из Папратнице стигли су кући око 17.00 часова и дочекани са весељем".
"Приликом проласка кроз наше село пуцало се из оружја у зрак, знак да смо стигли живи и здрави и у истом броју", написао је Бајтаревић.
МУП Републике Српске поднио је више кривичних пријава за злочин над цивилним становништвом и припадницима Територијалне одбране Српске Републике БиХ. Државни суд БиХ је у јануару 2018. године потврдио оптужницу Тужилаштва БиХ против 11 оптужених за ратни злочин у Чемерном.
Оптужени су Џемал Хаџић, Теуфик Турудић, Џемал Смола, Сенад Сикира, Бејамин Сикира, Харис Сикира, Енес Дурак, Мирсад Бешлија, Нусрет Бешлија, Мирзет Бешлија и Хамдија Спахић. Четири мјесеца касније Суд је потврдио и оптужницу против Ганић Нехруа, а овај предмет је спојен са претходним. Предмет "Џемал Хаџић и остали" који се односи на масакр у селу Чемерно у фази је главног претреса пред Државним судом БиХ. Суђење је и даље активно, а доношење првостепене пресуде још се очекује.
Након злочина у Чемерну, ово село постаје пусто. Једини траг да се ту некада живјело јесте старо православно гробље и остаци уништених српских кућа који су зарасли у коров.
Памћење на свирепо убијене у Чемерну чува и споменик који су подигле породице страдалих.
Споменик је имао и својеврсну цензуру када је на захтјев локалних власти Илијаша натпис "жртве ратног злочина" промијењен у "жртве ратног збивања". Осим тога, споменик је 2009. године био оштећен од "непознатих вандала". Према процјени локалног СУП Кантона Сарајево, са споменика је пао крст, а као узрок је наведен "природни ̴фактор", односно "утицај јаких вјетрова".
Извор: srna.rs
10.06.2026.