Сине, буди поносан што си обавештајац КОС, поручио ми је отац Мате у загребачком затвору у некадашњој Рајтарићевој, септембра 1991. године, где сам завршио након што ме усташка ХДЗ власт тамо стрпала јер је група оперативаца тадашње ЈНА раскринкала истину о хрватској независности!
"Пали" смо због извештаја централи у Београду, да је Фрањо Туђман у Ватикан, папи Војтили, послао комби пун непроцењивих уметнина из колекције Анте Топића Мимаре као залог за независност, а који је волшебно "угледао светлост дана".
Овако говори некадашњи обавештајац Контраобавештајне службе Југославенске Народне Армије Владимир Јадријевић (Хрват), који је уочи крвавог растурања СФРЈ радио као оперативац под кодном ознаком С-1. Овај члан обавештајне групе тадашње ЈНА у јавности се није појавио пуних 29 година.
Данас шездесетосмогодишњак, сведочи да је после 58 дана тамновања у хрватском затвору размењен у групи која је мењана за заробљене хрватске функционере и лекаре из вуковарске болнице. Планирано је, сећа се наш саговорник, да га 12. децембра, заједно са другим размењеним обавештајцима, у СИВ прими Анте Марковић и уручи им ордене "за службу Југославији".
- Било ми је смешно када ми је шеф, пуковник Слободан Ракочевић, казао да нас води код премијера Анте Марковића. Ми смо му, још док смо били на слободи, јавили да се тадашњи председник Савезне владе СФРЈ тајно састаје са Фрањом Туђманом и да не мисли Југославији добро. Уместо да идемо у СИВ, на радију је јављено да се "премијер упутио у Сарајево да се бори за очување Југославије". Марковић је планирао бекство. И тада је отишао код Туђмана, а ми смо остали без одликовања - горко се сећа Јадријевић.
Говори нам поносно Владимир да му је отац био партизан из Главица код Сиња, кум чувеног револуционара Радета Жигића и да је после рата остао у загребачкој полицији. Живели су на Пантовчаку, у Кукуљевићевој 37, некада вили сестре Влатке Мачека, Агате. У његовом дому, открива нам, био је незванични штаб контраобавештајаца хрватске сигурносно-безбедоносне службе.
- Са својих 18 година, 1971. био сам на првим задацима током МАСПОК-а (ткз. Хрватско пролеће). Поред нас становали су и Крлежа, Туђман, Манолић, Перковић. Били смо "црвено племство", само што су они црвену боју хтели да замене шаховницом и то на најстрашнији, усташки начин - говори Јадријевић.
У контраобавештајну службу улази 1977. током војног рока у Подгорици, потом и Сплиту. Враћа се у Загреб да "изучи занат" као аутоелектричар. Туђмана је, сећа се Владимир, упознао 1979. када је овај возио "Форд таунуса" и опсесивно се бринуо о њему.
"Сарадник 1" прича да је група пажљиво регрутована од осамдесетих. Он је у "екипу" увео, гарантујући за "сарадника 2" Игора Сотировића који је, такође са њим ухапшен. И Пајо Ћасић је у службу ушао преко Владимира, а почео је, баш као и он, код његовог оца.
- У затвору сам чуо да су Хрвати наводно открили нас 64 и да већину нису нашли. У ствари, беше ми драго што су знали за само нас толико - додаје Владимир, који је у Београд послао небројено извештаја о свему што се спрема у Хрватској.
Војска је, сведочи нам, имала спискове "ко се од усташа вратио у Хрватску, њихове бројеве пасоша, адресе, ко иде у Немачку у кампове за обуку".
- Знало се све о набавци униформи, муниције, оружја, возила - категоричан је Јадријевић.
Наш саговорник тврди да је Мика Шпиљак био човек који је након Брозове смрти водио "хрватски брод ка самосталности", а да је Туђман "тада био фасада":
- Предато му је "кормило" речима: Францек, ти буш само формално на челу, а нас и нашу камарилу буш чувал. Са стоком ради кај знаш - препричава "косовац" речи које је "служба" имала забележене од "А до Ш".
Јадријевић сведочи да је група, коју је, како каже, непријатељ назвао "Лабрадор", заправо "пала" након што су Хрвати септембра 1991, покупили све официре контраобавештајне групе у Максимирској улици, пре него су ови уништили извештаје и идентитете.
Група обавештајаца ЈНА у Хрватској никада до краја није разбијена. Њих седам је размењено те 1991. Други, који су били ухапшени остали су у Хрватској, јер су прихватили "куле и градове", а неки су на различите начине нестали, или су се примирили. Бивши обавештајац данас живи у предграђу Београда, у стану који је добио, како каже, "као жртва логора кроз страну донацију". У служби, чије указе чува, неко је "изгубио његову евиденцију укључујући чин, податке за пензионо, стамбено...".
Јандријевић сумња да је деведесетих покушано његово "убиство":
- Једног дана су ме у Команди за длаку промашила два метка једног пијаног водника. Пуцао је, утврђено је, случајно.
Сећа се Јадријевић да су по доласку на батајнички аеродром тога дана када је размењен, 11. децембра 1991. распоред за седење у возилима, у конвоју за Команду правили људи због чијих је грешака и пала његова група.
- Одређено је да седим са Пајом Ћасићем и његовом супругом Вером Николић, легендарном атлетичарком и официром Радујком Ћосићем. По изласку са аеродрома зауставио нас је заставник на цивилном пункту полиције. Тражио је да само ја изађем из кола. Спасла ме Вера која је изричита била у захтеву да ме моментално врате у ауто - открива нам Владимир.
Аутор: Драган Вујичић
Вечерње новости
Објављено: 07.12.2020.