Разбијање југославенске федерације почетком деведесетих година 20. века донело је несагледиву катастофу на читавом Балканском полуострву, али и европском континенту. На простору те бивше државе још увек се осећају те страшне последице, док се сагледавање на догађаје из тог времена нема исти поглед из Загреба, Сарајева, Београда, Љубљане и Подгорице.
Наратив које је Запад наметнуо гласи да су Срби једини кривци за ратове на тлу бивше Југославије и да српске жртве не постоје. Образложење томе је што су "подржавали фашистичку политику и великосрпске идеје Слободана Милошевића". Иако је добро познато да је за свађу потребно двоје или више, једино Србима остају етикете "агресори", а од скоро и "геноцидаши".
Гомила нелогичности око свега тога, али кренућемо редом за разумевање ствари.
Водећи лидери СФРЈ: Тито са пијунима
Социјалистичка Југославија је створена током Другог светског рата на Другом заседању АВНОЈ-а (политичко тело које је управљало партизанским покретом) у Јајцу 29. новембра 1943. а званично је призната од Великих сила две године доцније. Политбиро Комунистичке партије Југославије је водио главну реч и вукао конце све на штету Срба. Прво што је разбијен светосавски корпус увођењем две нове нације: македонци и црногорци, касније и муслимани. Границе је повукла некаква "комисија" којом је председавао Милован Ђилас. Не случајно, српски народ је био разбијен у пет од шест република. Федерална јединица Хрватска је добила територије које никада раније није имала у прошлости, нпр. Барању, Дубровник и Истру, као и 1.000 км јадранске обале. Већи део авнојевске Хрватске је склепан на српском етничком простору - Лика, Далмација, Западни Срем, Славонија, Кордун и Банија, Билогора.
Хрвати су током Хладног рата имали читаву ниску терористичко-диверзантских акција усмерених против СФРЈ, јер су желели њен нестанак и обнову наци-фашистичке НДХ. Имали су велику подршку у НАТО савезу, јер су Лондон и Вашингтон у највећој тајности спроводили "Операцију Гладио", којом су подиривали земље Источне Европе, због утицаја СССР.
У Црној Гори су Срби деценијама црногоризирани тј. убеђивани како су другачији народ од Срба, да имају други језик и сл. Паралелно са тиме трајала је страховлада према СПЦ, односно прогон највиших размера, не само у Црној Гори, већ и у осталим деловима Словенског Југа.
Само је СР Србија имала две покрајине: Војводину и Космет, где су водећи југославенски комунисти циљано радили на цепању да не кажем отимању и остваривању сна о ткз. Великој Албанији. Деценијама је трајао организовани терор албанске националне заједнице према Србима и неалбанцима (Роми, Горанци, Турци...), тако да никакви уступци њих нису занимали, сем припајања матици.
Заправо, комунисти су спроводили одлуке са контраверзног Дрезденског конгреса 1928. по налогу Коминтерне (врховне комунистичке организације у свету).
На самом крају осамдесетих година 20. столећа долази до тектонских промена у Европи. Берлински зид је срушен септембра 1989. који је био симбол совјетске моћи и подељености Истока и Запада. Наредне године Западна Њемачка је присвојила Источну Њемачку. Хелмут Кол и Ханс-Дитрих Геншер су ликовали од среће. Почетком 1991. Варшавски савез је нестао са историјске сцене, а исте године 25. децембра и Совјетски Савез. Све то је било у ери сумњивог лидера Михаила Горбачова.
Осмеси луцифера: Геншер, Горбачов и Кол
Почетком 1990. године у СФРЈ је уведен вишестраначки систем, а у западним и централним републикама побеђују сепаратистичке снаге, које најављују цепање заједничке државе. Ово је створило основани страх код Срба од понављања геноцида из времена Другог светског рата. Загреб је почео са илегалним наоружавањем (Афера Шпегељ) и мењањем републичког Устава те 1990-те године.
Дисидент и пропали "повјесничар" Фрањо Туђман и његови сарадници из ХДЗ су сматрали да имају право на самосталност, иако то није тако дефинисано савезним Уставом из 1974. јер је морала да постоји сагласност осталих народа. Туђмана то није занимало, он је знао да има подршку усташке емиграције, Ватикана и НАТО пакта.
Стварањем паравојних формација ткз. Збора Народне Гарде маја 1991. као и увећавањем резервних снага Министарства унутрашњих послова СР Хрватске са сумњивим и проблематичним кадровима, Туђманов режим су одмах почели са оружаним нападима на српска насеља, који су праћени: убиствима, пљачком, палежи, силовањем...
"Danke Deutschland!", Туђман и Хелмут Кол, 1991.
Више од 3.500 хрватских генерала и (под)официра је прешло из ЈНА директно у хрватске паравојне снаге - ХПС (које су биле попуњене са ликовима са маргине људског друштва), а многи од њих су са собом понели војне тајне и погазили заклетву. Управо то је омогућило да се крене у свеопшти напад на касарне, домове, карауле под управом ЈНА, која је проглашена "агресором" и "србо-четничком". Међутим, подаци из тог времена говоре другачије, тачније у ЈНА и администрацији СФРЈ било је незанемарив број Хрвата и несрпских кадрова, али се то упорно крије.
Једно од жестоких ратишта у Хрватској 1991-1995 било је око Дубровника. Ту су ХПС силовито нападале ЈНА, касније и српска места у јужним и средњим деловима Херцеговине, јер је циљ био отерати Србе са Јадрана, односно Медитерана. Онај ко контролише Средоземље, тај управља светом, тога се протеклих векова држао и Ватикан.
* * *
Октобра 2022. године у месту Морињ, насеље недалеко Херцег Новог, на јужним деловима Јадранске обале, у присуству званичника Републике Хрватске и Црне Горе, откривена је једна спомен плоча, на месту некадашњих магацина за потребе савезне војске - Југославенске Народне Армије. Проблем спорне плоче је што фалсификује историју и самим тиме не подстиче завађене народе на помирење, напротив.
Паљење гума у служби пропаганде на Дубровнику
Сами текст има на почетку овог чланка, али ћу редом аргументовано објаснити погубност термина који су уписани на тој плочи.
- "Великосрпска агресија" не постоји!
Несрпски народи и Запад, намерно користе ово да би скренули пажњу са својих илегалних работа и удруженог злочиначког подухвата.
ЈНА није извршила агресију на Хрватску 1991. године већ је тамо била нападнута од ХПС у готово свим насељима. Хрвати сматрају да је ЈНА морала 26. јуна 1991. односно дан после њиховог самопроглашења да нестане истог момента.
Такође, стотине хиљада Срба су вековима живели на простору авнојевске Хрватске, значи никако не могу бити агресори у сопственој земљи. Они су такође били нападнути оружано, али су Хрвати путем специјалног система застрашивања натерали српско становништво да принудно напусти свој дом у градовима (Карловац, Сисак, Госпић, Осијек, Шибеник, Ријека, Славонски Брод, Задар, Сплит...итд), а њихова имовина је углавном пљачкана, уништавана или конфискована. То важи и за споменике културе и духовну баштину.
Хрватска пропаганда деценијама злокобно манипулише овим терминима, јер је циљ сакрити мноштво злодела за које никада нико до сада или није одговарао или су оптужени симболично кажњавани. Истовремено, треба "хероје" у њиховим редовима сакрити од суда, јер би пресуда јасно указивала да се мозаик ткз. Домовинског рата мора радикално мењати.
Е сада, ту има једна врло комплексна зачкољица која је помало и смешна. Црна Гора учествовала у "великосрпској" агресији, јел тако? Зашто није коришћен термин 'великоцрногорска' агресија? По томе испада да су тада, у то време, данашњи црногорци (монтегрини) били Срби. У међувремену се ткз. Отац нације Мило Ђукановић одрекао Српства 1996. и постао важан играч НАТО на Балкану.
- "Логор Морињ", такође се не може квалификовати тако како је написано на табли, јер као што рекох хрватска пропаганда вешто манипулише чињеницама. Логор подразумева посебно направљене објекте под стражом, где су утамничене особе под лажним оптужбама тј. супротно законским основама.
У Морињу су од раније постојали војни магацини ЈНА. У једном моменту се радило о потреби да се заробљени Хрвати (више војници и мање цивили) сместе на неко место, јер се знало да ће кад-тад доћи до размене. Требало је извући логораше са супротне стране. Што се законске основе тиче, све је било у складу са Кривичним законом СФРЈ.
- "Хрватски цивили и браниоци", такође још један трулежни адут манипулације која нажалост и међу Србима опструише.
Према њиховим извештајима у Морињу је било 292 затвореника. Међутим, ретко где ћете видети сва имена, слике и слично, што би било логично у овом случају, а о директном сведочењу пред камерама и да не говорим. Ако причамо о цивилима онда су то жене, деца, старчад. Таквих није било у ткз. Морињском логору. Били су то војно-способни мушкарци, који су у јесен 1991. у цивилним оделима дохватили се оружја, самим тиме више нису били цивили.
Што се 'браниоца' тиче, не знам од кога су они браниоци и шта су заправо бранили? Бранили су оно што су пре тога отели од протераних Срба у Дубровнику и околини. "Бранили" су Дубровник од ЈНА, савезне војске државе која је још увек постојала, самим тиме ЈНА је била једина оружана сила тј. признати војни субјекат. Хрватска је признање неколицине европских земаља добила 15. јануара 1992. након вишемесечне дипломатске кампање Немачке и Аустрије, а так 22. маја исте године међународно признање Уједињених Нација.
- "Осрамоћен име и дух Црне Горе"
Оног момента када је порушена је и Његошева заветна капела на врх Ловћена 1974. по директиви са Дедиња, а коју је званични "Титоград" радо спровео осрамоћено је име и дух Црне Горе... Штавише, генерацијама које долазе навучено је проклетство.
Становници Мориња су се врло брзо по постављању те обмањујуће плоче, која обилује неистинама, огласили где кажу овако:
- "Становници Месне заједнице Морињ јавно саопштавају да се противе било каквом постављању плоча у њиховом месту, на објектима бивше ЈНА. Ту није био никакав концентрациони логор како се погрешно представља домаћој и светској јавности, већ центар за ислеђивање. Желимо да се са нашег имена скине љага...".
Иако је село било блокирано од мештана Мориња, делегације црногорске војске, као и државног врха са гостима из суседне Хрватске, плоча је постављена и никада није уклоњена.
Да ли је на откривању спомен-плоче било бивших логораша? Није... чудно, зар не?
Нема ту случајности. Појављивањем на оваквим дешавањима отворила би се нова незгодна питања, која би правила грдне проблеме самој Хрватској... овако је боље из разлога, што бајка наставља да живи.
Црногорски правосудни систем је процесуирао четворицу резервиста ЈНА, што су били стражари у Морињу, више под притиском Европске уније, којој је требао "кривац". Суђења су обиловала неправилностима, али је хрватска страна добила оно што је желела.
Истовремено, спацијалном конц. логор у некадашњој касарни ЈНА "Лора" у Сплиту је скрајнут односно замрачен и замагљен. Ово наводим јер је у "Лори" било мноштво заточеника са подручја Црне Горе. Хрватска страна овакве ствари упрно крије, чак и негира. Преживели логораши "Лоре" говоре да је то био полигон за испитивање људске издрживости ондносно реинкарнација Јасеновачке индустрије смрти.
Од судских процеса у Хрватској су направљене фарсе и ругање правди и жртвама. Сплитска "Лора" свакако да није једини концентрациони логор под контролом хрватских снага у бившој Југославији 1991-1997, већ само једна карика у морбидном низу:
- Хрватска: Рибарска колиба у Марином Селу, Велесајам и Керестинац у Загребу, Кулине у Шибенику, Пакрачка пољана, Дубровачка 30. у Осијеку, Велепромет и Дом технике у Вуковару...
- БиХ: Дретељ код Чапљине, Челебићи и Мусала у Коњицу, Хелиодром код Родоча, Војна амбуланта у Мостару...
Све ово наведено јасно говори да прво западним центрима моћи, али и њиховим пијунима на Балкану никако није циљ помирење, јер Срби и даље постоје, нису побеђени, нису уништени. Зато је ова плоча и постављена ту где јесте... али, да ли ико од данашњих душебрижника око догађања из 1990-их година може да замисли да се у Хрватској или Федерацији БиХ постави нека плоча на којој ће се јасно назначити ко су жртве, а ко злочинци...
Ја то не могу ни да замислим!
Томислав Б. Ковач
31.08.2025.