Црногорско тужилаштво и даље не саопштава детаље о резултатима евентуалне истраге страдања заробљених војних резервиста Југославенске Народне Армије из Црне Горе у концентрационом логору "Лора" у Сплиту, а саветник потпредседника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Бранко Вуковић истиче да се жртве из сплитског казамата кривицом бивше (ДПС) власти дуго нису помињале.
Вуковић за портал РТЦГ каже да они нису били задужени војним позивом, послали су их у страдање и нису се удостојили ни да дођу на њихову сахрану, која је била 12 година након њихове смрти, почетком 21. вијека.
- Ова болна тема актуелизована је у прошлом сазиву Народне скупштине, тако што је тадашњи председник Одбора за политички систем, правосуђе и управу, а садашњи потпредседник Владе Момо Копривица покренуо контролно саслушање. Скупштина је тада на предлог Одбора којем је председавао Копривица усвојила извештај којим се осуђује злочин у 'Лори' и може се рећи да је то први цивилизацијски однос црногорских институција према том злочину - навео је Вуковић.
Он истиче да је и тужилаштво задужено да ревидира споразум са Хрватском како би се успоставила симетрија у правима и обавезама у погледу размене информација и доказа, јер сви злочини морају бити процесуирани, а злочинци кажњени без обзира на то које су националности жртве.
Неопходним сматра ревидирање закона о борачко-инвалидској заштити.
- И то управо на начин како је тадашњи одбор на челу са председником Копривицом и предложио, а Скупштина усвојила, али га нажалост није потписао ни бивши председник Мило Ђукановић, али ни садашњи Јаков Милатовић из њима знаних разлога. А то би допринело унапређењу статуса и материјално-финансијског положаја тих породица - каже Вуковић.
Из Акције за људска права (ХРА) кажу да никакве нове информације о резултатима истраживања у предмету "Лора" нису добили.
Веселин Бојовић био је један од неколико стотина резервиста савезне војске - Југославенске Народне Армије који су били заробљени у Херцеговини и транспортовани у хрватски конц. логор који је био на локацији некадашње истоимене сплитске Луке. Бојовић је јуче казао да је огорчен због изостанка одговорности.
- Нити ме ко зове, нити имам неке нове информације. Нико ме и не обилази. Позову ме новинари и на томе сам захвалан - рекао је Бојовић.
Бивши логораш је причао и раније за Телевизију Црне Горе о страхотама којима је сведочио током 125 дана проведених у овом сплитском логору.
- На моје очи је убијено пет-шест људи. Ја сам ковао импровизоване сандуке за њих, од сандука од муниције. Мучени су док нису душу испустили. Гледао сам својим очима на кругу двојицу, Вука Кнежевића и једног, па другог момка... Тешко, шта да причам и како - каже Бојовић.
Сећања на дешавања с почетка деведесетих година 20. века не бледе.
- То ти дође у току ноћи, пробудиш се и дође ти пред очи, мучење, јаукање, вриска, катастрофа. Види се по мени шта сам осетио. А свашта сам осетио, од чизама, од индикатора на струју, прикопчавања, од бацања по подовима. Највише батињања, малтретирања - присетио се Бојовић.
И посланик коалиције ЗБЦГ Јован Вучуровић рекао је током једне скупштинске расправе да је жртве свесно заборавио претходни режим и да је зато Споразум државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске неопходно сагледати не само са правног, него и из моралног угла, и закључити како је претходна власт понижавала Црну Гору и њене грађане.
Из ХРА су раније навели да је посебно важно имати у виду 14 припадника тзв. никшићко-шавничке групе, чија су права штитила Женевске конвенције и закони Хрватске. Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту (ЖДОС) од 2007. године истражује околности страдања 14 припадника Југословенске народне армије (ЈНА) из Црне Горе, који су на херцеговачком ратишту заробљени 1992. и спроведени у „Лору“:
- Радивоја Петковића
- Неђељка Јанковића
- Миљана Шушића
- Ратка Симовића
- Душка Баровића
- Боривоја Зиројевића
- Драгомана Докнића
- Радомира Вулића
- Милоша Перуновића
- Ранка Вујовића
- Павла Поповића
- Драгана Јаковљевића
- Луке Газиводе
- Луке Аџића.
- Међународни Црвени крст је од њих четрнаест у Лори евидентирао само Луку Аџића, који је у августу 1992. године размењен у веома тешком психофизичком стању. Годину дана касније, Аџић је умро у Никшићу.
Посмртни остаци осталих 12 припадника ове групе пронађени су на различитим локацијама у код Дувна, Мостара и Требиња. Тело Милоша Перуновића још није пронађено - саопштено је раније из ХРА.
Сви они били су ратни заробљеници, који су, у складу са међународним хуманитарним правом, заслуживали заштиту од мучења и убијања.
Вечерње новости
Објављено: 13.12.2024.
НАШ КОМЕНТАР:
Текст је изворно објављен на порталу РТЦГ, али је из непознатог разглога уклоњен. Разлог томе је вероватно и болна тема у Црној Гори, а то је страдање Срба.
Тачније врхушка ДПС партије која би сада радо да гурне под тепих теме где су и њихови прваци учествовали почетком деведесетих година 20. века, а истовремено да сакрију страдања за које би неко из суседне Хрватске требало да одговара.
У Хрватској свако помињање кривице њихових "бојовника" или властодржаца изазива бес и љутњу невиђених размера. Аутоматски се пале аларми који зову Брисел и стопирају бивше југославенске републике на путу за Европску унију. Загреб покушава да на тај начин сакрије истину.
Свакако и Црној Гори и Србији не би требало бити у интересу чланство у ЕУ, која већ деценијама намерно ћути о оваквим злоделима, а најбоље од свега је то што је 1. јула 2013. године примила у своје јато птица грабљивица и Хрватску, а 2004. године и Словенију, која такође има мноштво нерешених криминалних активности из периода раних 1990-их година.