Фрањо Судар (1903-1945) је бивши југославенски официр, касније официр Усташке војнице који је током Другог свјетског рата спроводио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске.
Чим је отпочео Априлски рат 1941. односно инвазија Сила Осовина на Краљевину Југославију, поручник Судар је одмах дезертирао. Био је један од 4.000 хрватских војних лица који су погазили заклетву Краљу и ставили се непријатељу на располагање. Одавао им је држвне тајне.
Пошто је основана Усташка војница (УВ), добија задатак од штаба да оде у средишњу Херцеговину и тамо формира наоружане одреде још средином маја 1941. како би се почело са истребљењем православних Срба на том простору. Имао је помоћ професора Алије Шуљка. Сем Хрвата у те формације су приступили и муслимански фашисти.
Његови крвави походи не само у долини Неретве већ и у Подрињу су изазвали жесток устанак србског народа који је био животно угрожен и једино је тако видио шансу да опстане.
Са својим одредима је ушао у састав злогласне Црне Легије, гдје је у почетку имао чин натпоручника. У почетку је командовао пјешадијским батаљоном, али доцније пошто је добио чин мајора, имао је под заповједнишвом и бригаду (здруг). Највиши чин који је стекао у оружаним снагама НДХ био је пуковник, а највећа јединица која му је повјерена јесте дивизија.
Када су партизанске снаге сломиле клеро-фашистичку НДХ у прољеће 1945. он се повлачио ка Аустрији.
Његова смрт није до краја разјашњена. Једна верзија говори да је заробљен у мају 1945. у Словенији, гдје је одмах и стрељан, док друга говори да је био у групи ткз. Крижара који су илегално упали у Југославију, па да је опет ликвидиран.
ЖИВОТОПИС
Фрањо Судар је рођен 23. марта 1903. године у селу Брушане, крај Госпића. У то вријеме цијела Лика била је саставни дио Аустроугарске царевине.
Само петнаест година касније германска ера у тим крајевима је окончана, тако што је Војска Краљевине Србије ослободила све јужнославенске народе у јесен 1918. крајем Великог рата. Одмах потом је створена прва југославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Након завршене основне школе у Госпићу, Фрањо Судар се одлучио за војни позив да му буде професија. Тако је ступио у југославенску Краљевску војску и до краја тридесетих година 20. стољећа доспио до чина потпоручника.
ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА
Краљевина Југославија у прољеће 1941. се нашла у тоталном окружењу Сила Осовине, изузев Грчке на југо-истоку. Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Цар Борис III и Миклош Хорти наређују својим војскама да нападну југославенско краљевство. Земља је раскомадана и сваки од окупатора је добио свој дио.
У Загребу 10. априла бива проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, као чедо Ватикана, док је Римска курија давала директиве и логистику. Хрватски шовинисти окупљени око Анта Павелића су још од раније имали успостављене контакте са муслиманским працима и већи дио је пристао да буде у власти НДХ.
НДХ је имала територију од Драве до Јадрана и од Дрине до Жумберка. Циљ је био истребити Србе, Јевреје и Роме... који су сматрани као 'неподобни' народи према Хитлеровим теоријама о суперраси.
Судар је још током Априлског рата прешао на страну непријатеља и одавао им службене тајне. Био је један од 4.000 Хрвата који су директно прешли у оружане формације НДХ и тако погазили заклетву Краљу.
Већ 12. маја 1941. штаб Усташке војнице шаље Судара у Невесиње гдје му је задатак био да формира командне центре и мјесне усташке одреде. У овом послу му је помагао муслимански професор Алија Шуљак. Такође било је помагача из:
Чапљине: Перо Јукић (трговац), Нико Филоповић (таборник), Фрањо Вего (студент), Ибро Кадрић, Андрија Буљан (таборник), Рудо Питић, Јозо Догић, Емил Соторели, Јозо Периван, Иван Ребац, Харно Мујановић, Мато Андрун, Звонко Радош (учитељ), Грга Јелчић, Јанко Вего, Бошко Буле, Иван Чотић, Марко Вего, Феро Мерџе, Томо Квестић, Иван Прављак,
Љубушки: Рудо Врдољак (таборник), Перо Матић
Дретељ: Никола Грепо, Никола Блажевић, Јозо Бранковић, Звонко Јукић
Хотоњ: Рафо Јарак, Дане Бено
Метковић: Иван Шакота,
Габела: Илија Солдо, Иван Шиљег, Мијо Цвитковић, Драго Блажевић, Марко Караматовић
Грабовина: Дамјан Брајковић, Мирко Брајковић,
Струга: Живко Драгичевић, Гале Рудо, Казмир Остојић, Јозо Остојић
Фрањо Судар на Купресу, 1943.
| 27. мај 1941. |
Судар је заповједао одредима који су у босанском дијелу Подриња и источној Босни учествовали у покољима око Зворника, Хан Пјеска, Сребренице, Братунца... тада је добио чин мајора.
|
| 3. јун 1941. |
Усташки одреди којима је Судар лично командовао направиле су покољ Срба у селу Дрежањ, југоисточно од Невесиња, на путу према Билећи. Поклано је тридесетак цивила. Ово је довело до побуне широких размјера у (источној) Херцеговини
|
| 23. јун 1941. |
Судареви одреди долазе у Фазлагића кулу код Гацка. Њима у помоћ су дошле усташке формације из западне Херцеговин. Направљен је покољ над десетинама Срба у Медулићу, Зборној Гомили и Автовцу, касније и Врбици. Међу убијенима је било осморо дјеце и пет жена и дјевојака.
|
| 27. јун 1941. |
Дан прије Видовдана у градским четвртима Невесиња, одреди под Сударевом командом чине покољ над 140 Срба. Овом монструозном злочину помагали су локални Хрвати, који су показивали србске куће.
|
| 8. јул 1941. |
Судар је организовао јединицу бројности и јачине једне бригаде, гдје је имао око 2.000 бојовника. Са њима је бранио град Невесиње од србских устаника.
|
| 14. сеп. 1943. |
Фрањо Судар постаје заповједник "стајаће" 1. бригаде у Црној Легији. Имао је под својом командом три чете.
|
|
12. јул 1944.
|
Под командом Судара, 1. бригада Црне легије скупа са њемачким снагама, направљени су нови покољи од Сребренице до Зворника.
|
| 10. нов 1944. |
Судар добија чин пуковника УВ.
|
| 22. дец 1944. |
Пуковник Судар води окршаје са устаничким снагама око Бусоваче и Кисељака у централним дијеловима Босне.
|
| 18. мар 1945. |
Именован је за команданта хрватске VIII дивизије
|
Црна легија - 1. бригада у Сарајеву, 1942
Сем наведених покоља, Судар је учествовао у злочиначким операцијама: Вајс (Лика, Кордун, Банија и Босна) и Шварц (Херцеговина). Циљ је био уништење партизанских снага, али нису успјели у томе. Такође, вриједи споменути и операцију Кугласта муња (нем. Kugelbliz) у Старом Расу, крајем 1943.
За своје заслуге у рату Фрањо Судар је одликован више пута, а једна од одликовања му је Орден жељезног тролиста (или Хрватски криж).
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ
Крајем априла 1945. партизанске јединице сламају НДХ и почетком маја стежу обруч око Загреба.
Највише руководство НДХ већ 6. маја бјежи у колони ка Словенији, гдје се раздвајају. Са собом су понијели опљачкано злато од Јевреја и Срба. Једна група иде ка Италији, а друга ка Аустрији.
Србске бригаде при ПОЈ, 8. маја ослобађају Загреб и настављају гонити усташе и домобране ка Западу.
Сударева смрт није до краја разјашњена. Једна верзија говори да је заробљен у мају 1945. у словеначким шумама, гдје је одмах и стрељан од партизанских првобораца по налогу југославенске тајне полиције (ОЗНЕ) из Београда. Док друга говори да је био у групи ткз. Крижара који су илегално упали у Југославију, па да је опет ликвидиран.