Обележавање 28. годишњице погибије Стојадина Мирковића и Милана Тепића - www.zlocininadsrbima.com

24. септембар 2019.


Обележавање 28. годишњице погибије Стојадина Мирковића и Милана Тепића


Драга браћо и сестре,

позивамо Вас да дођете на обележавање 28. годишњице од јуначке погибије хероја Стојадина Мирковића Цолета и Милана Тепића.

Стојадин Мирковић звани Цоле, рођен 14. јануара 1972. године. Био је војник ЈНА на редовном одслужењу војног рока у касарни "Божидар Аџија" у Бјеловару, 80 км источно од Загреба. Са непуних 19 година је пошао из ваљевског села Горње Лесковице у Бањалуку крајем 1990. године, где је обуку за тенкисту прошао са најбољим оценама. Касније у лето 1991. године је прекомандован у Бјеловар, дубоко у хрватској територији.

Милан Тепић је рођен 26. јануара 1957. године. у поткозарском селу Комленац, општина Козарска Дубица. Заршио је Војнотехничку академију 1980. године у Загребу и стекао чин поручника ЈНА. Прво је 1986. године прекомандован у Вараждин, где је децембра 1990. године добио чин мајора. У мају 1991. године прекомандован је у Бјеловар.

 

*    *    *

 

Војник Стојадин Мирковић и мајор Милан Тепић су крајем септембра 1991. године заједно били у бјеловарској касарни која је тада била под опсадом хрватских паравојних формација - ЗНГ. Они су желели да се по сваку цену заробе војнике ЈНА и докопају оружја које је било смештено у самој касарни, али и муниције у оближњем складишту.

Хрватски паравојници су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели снажан напад на касарну ЈНА у Бјеловару. Официри ЈНА у касарни су звали Команду Пете војне области у Загребу, да им пошаље помоћ, али та помоћ никада није стигла, већ је дошла само посматрачака мисија Европске заједнице, којој је био задатак да види да ли ће касарна бити заузета према Женевској конвенцији о ратовању.

Мајор Милан Тепић одлази у складиште муниције у шумици "Беденик" у којој је било велико складиште муниције јер је хтео да то уништи и не дозволи да падне у руке хрватских паравојника. Стојадин Мирковић је одбио наређење да се престане са дејствовањем из свог оклопног транспортера који је имао солидног успеха у одбрани касарне од хрватских "зенговаца". Погођен је зољом и погинуо. Његове последње речи су биле:

"СЛОБОДА НЕМА ЦЕНУ!"

 

Видевши шта се дешава и каква их судбина чека, командант касарне Рајко Ковачевић, пуковник ЈНА, поподне тог 29. септембра 1991. године наређује да се обустави одбрана касарне и да се предају хрватским паравојницима. Хрватски паравојници су по уласку у касарну војнике и официре ЈНА заробили, а Јуре Шимић председник тзв. Кризног штаба за Бјеловар лично убија пуковника Рајка Ковачевића; Миљка Васића, капетана 1. класе и Драгишу Јовановића, потпуковнка Југославенске Народне Армије.

Милан Тепић када се растајао од својих војника рекао им је једну мисао коју су сви запамтили:

- "Једном људи дају ријеч,
она остаје или се погази.
Ја сам дао ријеч да ћу ову земљу
бранити када јој буде тешко".

 

 

Хрватски паравојници су по заузећу касарне отишли до складишта муниције јер су хтели и то да присвоје себи. Када је мајор Тепић видео да их је ушло у складиште велики број, он је активирао прекидач од 200 тона експлозива, што је довело до страшне експлозије. Када су видели велики облак у облику печурке мађарски цариници су мислили да је пала атомска бомба.

Хрватске власти никада нису обелоданиле колико је тачно паравојника погинуло у складишту, иако су незваничне процене да је најмање 200 "зенговаца" одлетело у ваздух, а Милан Тепић у легенду.

На последњој седници  Председништва СФРЈ 19. новембра 1991. године мајор Милан Тепић је одликован орденом Народног хероја Југославије. Док је Стојадин Мирковић одликован од града Ваљева орденом за заслуге у области одбране и безбедности I степена.

 

*    *    *

 

Овим путем позивамо све родољубе да се прикључе овом обележавању годишњице од погибије јунака новог доба. Дођите у недељу 29. септембра 2019. године у Београд, насеље Дедиње, на углу улице Милана Тепића и Љутице Богдана, код споменика Милану Тепићу у 11:00 сати, где ће уз присуство Тепићеве породице и припадника Војске Србије, свештенство СПЦ одслужити помен за наше јунаке.

 

 

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 633  пута
Број гласова: 10



























Skip Navigation Links